Predlog budžeta za 2010. godinu je najbolji dokaz da se pri planiranju u ovoj državi ne misli na mlade. Još jedanput se propušta prilika da se omogući mladima da iskažu svoje pune mogućnosti kao građani ovog društva i da se omogući društvu da izvuče korist od njihovog intelektulanog kapitala. Izgleda da ova Vlada na mlade misli samo onda kada oni postanu socijalni slučajevi. Oni koji razmišljaju na takav način prouzrokuju da mnogi napuštaju našu zemlju. Mladi nisu bespomoćni. Društva koja misle na svoju budućnost stvaraju uslove za život u kojima mladi izbijaju u prvi plan. čitajte dalje

Paljenjem prve od osam sveća Jevreji širom sveta u decembru počinju osmodnevnu proslavu Hanuke, praznika svetla. čitajte dalje

Povod da napišem ovaj tekst jeste to što već 10 godina na razne načine trpim štetu koja je direktna posledica raznih verovanja koja nisu utemeljena ni na znanju ni na iskustvu. Pritom, svedokinja sam da su političkoj opciji kojoj pripadam sve ovo vreme, ali i celokupnom društvu, “ozbiljni” mediji i analitičari, koji su na bazi prethodno stečenog kredibiliteta poklekli pred verovanjima i senzacijama, napravili neuporedivo veću štetu nego što su to učinili tabloidi i beli magovi.

čitajte dalje

Uz političke elite, koje naravno ne narastaju ni iz čega, već naprotiv, iz nečega, glavni krivci za civilizacijski neuspeh srpskog društva, jesu "bolji" delovi intelektualnih krugova. Oni gori "intelektualni" krugovi, upravo iz tog razloga, uvek su bili "uspešniji", uporniji, verniji - pa zato i imaju "ostvareniji" saldo i sveukupno razmatrajući, "bolji " završni račun u okvirima srpskog društva i svih njegovih praktičnih "ostvarenja". čitajte dalje

Ovo je drugi tekst koji sam napisao kao mali humanistički studij, po uzoru na onaj koji su utemeljili Jezuiti u XVII veku, pod istim tim naslovom: Studia humanitatis. Učinio sam to, želeći da napravim osvrt na proučavanje „specifično ljudskog“, a ne da se bavim altruističkim ponašanjem. Razliku izmedju ta dva humanitarizma dobro izražava i Gete kad govori o ravnodušnosti, svojoj i svojih prijatelja, spram zbivanja u 1789, dakle o Francuskoj revoluciji: „U našem uskom krugu nikoga nisu zanimale ni novine ni novosti; naš posao je spoznati čoveka, a šta on radi nije naš problem“. To je vrlo dobro osetila i Crkva, potkrepljujući tu istinu zaključkom da se ljubav medju ljudima može razviti samo podsticanjem njihove osetljivosti na apstraktno ljudsko. Ono ostalo preti da razočara. čitajte dalje

Povodom izmena i dopuna zakona o pristupu informacijama ponovo je otvorena tema o borbi protiv korupcije u Srbiji. Ona je pala u pravo vreme jer su upravo objavljeni najvesižiji podaci Trasparency International čiji index korupcije Srbiju rangaraju za 2009. godinu na niskom 83. mestu. Praktično ona se nije pomerila s mesta, i sa „zarađenim“ rangom od 3.5 spada u visoko korumpirane zemlje. Čak su i zemlje u okruženju koje nisu kandidati za članstvo u EU, kao što je slučaj Crne Gore, uspešnije rangirane, i više su napredovale od naše zemlje. Hrvatska koja je pred vratima EU dobila je ocenu preko 5, što je sredina rang liste (od 1 do 10). Slične rangove imaju i Bugarska i Rumunija. I te zemlje koje se smeštaju oko „prelazne ocene“, smatraju se zemljama koje je još uvek imaju velike probleme sa kurupcijom, ali je problem postao podnošljiv. čitajte dalje

Kao i mnogo puta do sada kod nas, tema klimatskih promena svela se na spekulacije da li je ledeno doba uopšte i postojalo, a ne na pitanje da li u se u Republici Srbiji ispunjavaju međunarodno prihvaćene obaveze. Dok naša Vlada za najveći uspeh smatra organizovanje okruglih stolova i uporno usvajanje deklaracija o spremnosti RS da se nekada, kada se steknu svi uslovi, uključi u konkretne aktivnosti.

čitajte dalje

Često čujem pitanje: “šta nama građanima konkretno donosi ulazak u Evropsku uniju”? Jedini odgovor koji imam je: primena zakona i da zakoni važe za sve jednako. Ne sporeći i mnoge druge sistemske vrednosti koje su u zemljama članicama Unije na mnogo višem nivou, primena zakona i jednakost pred njim vrednosti su koje su nama najpotrebnije. čitajte dalje

Dramu Dantes Divinus pisao sam početkom raspada svoje domovine, danas bivše države Jugoslavije. U to vreme sam bio playwright-in-residence u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, i neposredno pred seriju ratova koji su krenuli da uništavaju Jugoslaviju, dobio sam narudžbinu iz Slovenije da napišem tekst o Danteu. čitajte dalje

Čujemo ovih dana da je naš univerzalni i omiljeni ministar, usrećitelj naroda, sirotinjska majka, medijska duša, ministar sa najdužim stažom, Rasim Ljajić, osnovao novu partiju. Umislio čovek da je prerastao svoju lokalnu nacionalnu stranku, svoj atar mu postao tesan, pa odlučio da prigrli sve obožavaoce širom Srbije. Sve je to OK: sećamo se da smo nekad imali po dva odela: jedno za „nošnju“, drugo za „štednju“- pa što da nemamo i dve partije- jednu za kod kuće, a jednu kad negde „izadjemo“? čitajte dalje

Evropska komisija objavila je 14. oktobra izveštaj o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za period od početka oktobra 2008. do sredine septembra 2009. godine. Ovaj dokument je važan zbog toga što sadrži preporuke EU za Srbiju u određivanju prioriteta u procesu njene evropske integracije. Otud je pogrešno govoriti da je izveštaj dobar ili loš, iako su nekoliki zvaničnici pokušali da poentiraju, proglašavajući izveštaj „najboljim do sada.“ Nakon ovog blefa kratkog daha ostaje nam da ozbiljno analiziramo sam tekst, čija sadržina predstavlja ogledalo Srbije. Ono ne nudi čistu sliku stanja reformi kod nas, već se uspeh u reformskim procesima analizira na osnovu tri grupe kriterijuma: (1) političkih; (2) ekonomskih; i (3) uspostavljanja evropskih standarda putem usklađivanja domaćeg prava sa pravnim sistemom Evropske unije. čitajte dalje

Jedna od nepoznatih koja se postavlja pred prosečnog srpskog vozača pre nego šte krene na put jeste na kojoj pumpi da natoči gorivo. Dok u Beogradu imamo veliki izbor stranih kompanija, na putevima Srbije preovlađuju domaće pumpe. Jedno je sigurno - ni jedne ni druge niko ne kontroliše. čitajte dalje

Spoljna politika jedne države, i istorijski i sa aktuelnog stanovišta, odraz je unutrašnjeg odnosa snaga političkih činilaca, ali i neminovnosti spleta interesa relevantnih sila, saveza i paktova. Osvrt na poslednjih dvadeset godina srpske politike ne nameće pitanje kakvu je spoljnu politiku imala Srbija, već da li je uopšte imala spoljnu politiku? Pravni formalisti će reći da svaki odnos sa inostranim faktorom na državnom nivou predstavlja politiku, ali će realisti svakako pitati da li stihija može biti politika. čitajte dalje

Svaki će slobodni duh priznati da je politički ideal demokratije i temeljni ideal intelektualca zapisan u Deklaraciji o čovekovim pravima iz 1789. i američkoj Deklaraciji o nezavisnosti iz 1776. čitajte dalje

Procene o udelu takozvane sive privrede kreću se od 20 do 50 odsto ukupne proizvodnje.
Verovatno je bliža istini niža brojka. Nije, uz to, izvesno kako kriza, dakle pad tražnje, utiče na sivu privredu: sasvim je moguće da i ona trpi pad proizvodnje i da se i na sivoj berzi gubi posao.

čitajte dalje

Parada ponosa najavljena za 20. septembar nije održana. Organizatori su naveli da država nije u stanju da garantuje bezbednost učesnica i učesnika, te da im je predloženo da protest organizuju kod Palate Srbija ili na Ušću na Novom Beogradu. Ovakav razvoj događaja otkrio je barem dve važne stvari: da Srbija nije država u kojoj su Ustav i zakoni neprikosnoveni; i da je ministar unutrašnjih poslova, Ivica Dačić, doživeo veliki profesionalni neuspeh. čitajte dalje

Ne samo da sam jedan od Teofilovih deset veličanstvenih koji se pritisnuli ZA u Skupštini na glasanju za Zakon o Informisanju, već je moj glas i odlučio, bio je takozvani zlatni glas. čitajte dalje

Duga je lista problema ovog društva. Šta je, međutim, uzrok njihove hroničnosti? Zašto svaki put zastanemo na korak pred njihovim rešavanjem. Neće nas uništiti nesavršeni zakoni, nego nepoverenje i neodgovornost. Uništiće nas nepoverenje i neodgovornost. Ne filozofiram, mislim na Zakon o javnom informisanju. Svaka tema odslikava društvo, njegove potrebe, nade i, na kraju ili početku, najdublje mane.

čitajte dalje

Kampanja protiv izmena Zakona o informisanju koja traje od kada ga je vlada ,,prošvercovala” u skupštinu, veoma liči na kampanje satanizacije premijera Đinđića pred 12. mart ili nekih mera proizašlih u vanrednom stanju kako bi se sprečilo otkrivanje političke pozadine zavere i ubistva Đinđića. čitajte dalje

Karakter promena 2000. godine značajno je uticao i na karakter demokratizacije u Srbiji. S obzirom da nije došlo do distanciranja od Miloševićeve politike, tranzicija je bila opterećena ne samo istom politikom, već i istim ljudima. To je najučljivije bilo u medijskoj sferi. S obzirom da je sloboda štampe nedvosmislen znak da li u nekoj državi vlada demokratija i pravna sigurnost, nedoslednost u društvenoj transformaciji u mnogome se prelomila preko medija. Pokušaj Đinđićeve vlade da uredi medijsku sferu nije uspeo upravo zato što su se svi Miloševićevi mediji proglasili nezavisnim, što je bio slučaj i sa ostalim profesijama, posebno sudijskom. Pozivajući se na slobodu izražavanja i nezavisnost, Srbija je došla u apsurdnu situaciju da su upravo oni koji su trebali proći proces lustracije postavljali kriterije i standarde u postmiliševićvskoj Srbiji. čitajte dalje