Na Islandu je prethodni vikend protekao u znaku turizma. Vulkanski izvori u službi relaksacije ljudi. Po oceni svetskih putnika, nagrađeni program nosi naziv: „Životna energija kroz snagu prirode. Specijalna vulkanska vikend ponuda, za sve one koji su imali sreću da ovog vikenda budu zarobljeni na Islandu“.

Da li je neko stradao od posledica erupcije, da li je ugrožen biljni, životinjski svet, čovek...na šta ukazuju najnovija geofizička istraživanja i da li će posle vulkana Fimfordjuhola, Ejaflatjalokuta, proraditi i najopasnija ali decenijama mirna i stidljiva Katla, koga to uopšte zanima. Avioni ne lete i svet je pred ovom činjenicom nemoćan stao a na severu se legende o vilenjacima i dalje pričaju uz plamen sveće ili u toplim vulkanskim, lekovitim izvorima. Šta sledi posle? Da li će uz prekid avio saobraćaja doći do prekida komunikacionih veza a sva istraživanja kojim smo unapredili civilizaciju postati besmislena jer smo proteklih decenija, možete misliti, malo zagrejali planetu? Kako je čovek sa svim naučnim dostignućima, preko noći postao tako mali i bespomoćan. Pitanje je u vazduhu i pepelu...

I pored svega, život se nastavlja, doduše blokiran na perifernim problemima, te tako, avio kompanije preračunavaju gubitke od parkiranih aviona, francuska železnica štrajkuje, jer je došao pravi trenutak za pregovore oko podizanja cena usluga i plata zaposlenih. Kako je u Beogradu? Ništa strašno. Oni koji treba da se vrate, raduju se što se još ne vraćaju a oni koji treba da odu, srećni što su još tu. Reklo bi se, opšta sreća.

Zanima me, gde je to mesto, taj uzani potok koji je većina prešla i popela se na zelenu granu apsurda u kome je živa aktivnost u igri državom. Donosimo zakone koje potom preporučujemo da se krše, podjednako apsurdno i procesu samog zakonostvaranja. Negacija – negacije! Dekadencija se širi na očigled države. Država proda zadužbinu, koja joj je poklonjena, čoveku koji nema novac da je kupi, te mu i novac pozajmi. Potom formira komisiju koja treba da utvrdi štetnost ovog čina...a zadužbinar, rodoljub, filantrop?! Šta radi?! Nije među živima, te tako ništa. Sorry Geca! Pokušavamo državi da ukažemo na značaj u saradnji sa privatnim sektorom. Tražimo nove filantrope. Slično bi bilo da smo jezero poribili piranama pa onda reklamiramo plažu i sezonsko kupanje. Kulturni model u okviru koga smo rasli, vaspitao nas je da državi ne daš ništa, ukoliko ti ona sama, već nešto ne uzme. Uzimamo siromašnima, da bi dali bogatima. Uspešnost merimo popularnošću, a popularnost brojem izgovorenih bla, bla, bla na zelenoj grani, što će premeriti Aurora Borealis. I na kraju, sve ih odlikujemo, nagradimo, uramimo, pa potom uhapsimo i u tamnicu zatvorimo. Tu na zelenim granama, skakućući sa jedne na drugu žive i oni koji je zalivaju i neguju. To su razni dušebrižnici koji sa svojim ćiricama od godeta povazdan brabonjče. Tu, na toj istoj zelenoj grani, smatra se ispravnim da se o kriminalu i svim oblicima delikvencije, javno govori. Stalno govori. Na kraju shvatamo, da se i stalno i javno, samo o tome govori. Neće organi reda time postati slavni i poznati, već sama oblast njihove delatnosti. O pravim herojima se malo govori. Na zelenu granu, ovi ljudi imaju slab pristup, te ispada kao da ih nema...a ima ih, i to u zavidnom broju. Ti ljudi, koji su savladali i još uvek vrlinom, znanjem i hrabrošću savladavaju teškoće života na zelenoj grani, postižu vrhunske rezultate, nemaju čestu priliku da budu afirmatori društva i motivacija drugim ljudima.

Sve ovo već godinama, prilično iritira povučenu Katlu.

Dok se granom, ponosno šepure blebetuše, kreštavice, tehno kurtizane, bljagavci, stojseri, pustođaci, kavazi, dotle u nekim dalekim mestima, žive neki divni ljudi na ponos svakom narodu, samo ne svom. Nama nije potrebna erupcija vulkana ili neka druga prirodna katastrofa da bi u veku komunikacionih tehnologija prekinuli svaki kontakt sa onima, koji umesto da nam služe na čast i uliju nadu, lebde kao anđeli a potpuno zaboravljeni. To su ljudi koji nam mogu poslužiti kao uzor, kao najbolji promoteri svoje zemlje i kulture u svetu. I kako se nebi ustalio manir stalne kritike bez pravog izlaza, ovde želim da predstavim neke od njih koji na zelenoj grani nisu poznati. Oni su nam dragoceni u sklopu svih drugim želja i aktivnosti da stvorimo kulturni model društva u kome će se zdravije živeti.

Tamara Stefanović, klavir (Keln, Nemačka)
Nominovana za američku nagradu GRAMMY 2010.g.
Na udaljenosti od 1470 km. od Beograda živi Tamara Stefanović, pijanista.
Rodjena beograđanka, u trinaestoj godini je upisala Muzičku akademiju. Sa sedamnaest je diplomirala. Potom studira uporedo kod Kloda Franka na Curtis Institute of Music u Filadelfiji i Hochschule für Musik u Kelnu kod Pjer-Loren Ajmara, gde danas predaje. Nastupa na najznačajnijim svetskim podijumima, sa najsprestižnijim orkestrima i dirigentima. Izdaje za DG (Deutsche Grammophon). Zastupa je agencija Harrison Parrott. Ove godine bila je nominovana za američku nagradu GRAMMY u kategoriji za najbolje instrumentalno solističko izvođenje sa orkestrom: Bartók: 3 Concertos / Pierre Boulez, conductor (Pierre-Laurent Aimard, Yuri Bashmet, Gidon Kremer, Neil Percy, Tamara Stefanovich & Nigel Thomas; Berliner Philharmoniker & London Symphony Orchestra)/ [Deutsche Grammophon]. Magazin „Die Welt“ je zapisao: fantastic and highly intelligent pianist. Musical America: “I urge anyone within Internet distance to get themselves to any concert she plays… we’ll encounter her often in the years to come.” U srpskim medijima niste mogli čuti ni reč o tome.

Marijana Mijanović, kontra-alt (Cirih, Švajcarska)
Svetska operska diva
Na udaljenosti od 1260 km. Od Beograda, živi Marijana Mijanović, jedan od vodećih svetskih solista barokne muzike. Posle studija klavira u Beogradu, završava prestižni Sweelinck Conservatorium u Amsterdamu. Nastupa na najznačajnijim svetskim podijumima, sa najsprestižnijim orkestrima i dirigentima. Izdaje za DG (Deutsche Grammophon), Sony i Virgin.

Toma Tasovac, lingvista (Berlin, Nemačka)
Lingvista svetskog renomea
Posle završene jezičke gimnazije u Beogradu, diplomirao slavistiku summa cum laude na Harvardu. Doktorirao na temi iz komparativne književnosti o ruskoj ornamentalnoj prozi na Prinstonu. Dobitnik je brojnih nagrada, uključujući nagradu Američke asocijacije za unapređenje slavističkih studija. Predaje predmet Novi mediji na Akademiji Dojče vele u Bonu i Berlinu. Bavi se, između ostalog, elektronskom leksikografijom i teorijom prevodivosti, teorijom jezičke kulture, arhitektonskim diskursom u književnosti i teorijom kibernetičkog prostora.. Direktor je beogradskog Centra za digitalne humanističke nauke.

Bojan Zulfikarpašić, džez pijanista (Pariz, Francuska)
U krugu džez velikana
Rođeni beograđanin. Klavir počeo da svira sa 5 godina. Studira u Americi. Za najboljeg mladog muzičara Jugoslavije, proglašen 1989.g. Tada se seli u Pariz i započinje blistavu karijeru džez muzičara i kompozitora. Sarađivao je sa najpoznatijim imenima džez scene. Visoko priznanje viteškog reda za umetnost i književnost (Chevalier de l’ordre des Arts et des Lettres) Francuske, dobija 2002.godine. Od francuske akademije za džez dobija priznanje “Đango Rajnhard” za muzičara godine. Bojan Z. Dobija visoko džez priznanje za Najboljeg evropskog džez muzičara (Hans Koller Prize), 2005.godine.

Zoran Marković, baletski umetnik i koreograf
Školovao se u Baletskoj školi „Lujo Davičo” u Beogradu. Dobitnik je Nagrade „Benetton” koja mu obezbeđuje stipendiju i nastavlja školovanje u Hamburgu kod Nojmajera i u Monte Karlu kod Bezobrazove. U drezdenskom Baletu angažovan je 1993, a solista postaje 1997. Tamo nastupa u baletima Džona Nojmajera, Štefana Tosa, Maca Eka itd. U baletskoj kompaniji „Thoss TanzKompanie" u Kilu i Hanoveru radi kao solista i repetitor. Sa lionskim Baletom gostuje u Aziji sa predstavom Karmen, Maca Eka u ulozi Don Hozea. Član haškog NDT-a postaje 2006. gde sarađuje sa Kilijanom, Ekom, Forsajtom, Lajtfutom. U Brizbejnu, Esenu i Vizbadenu postavlja balete Štefana Tosa. Radionice i baletske vežbe drži u Nemačkoj, Australiji, Hrvatskoj i Srbiji i nastavlja karijeru kao slobodan umetnik, koreograf i pedagog.

Marko Mitanovski, modni dizajner (London, Velika Britanija)
Umetnik u čijim kreacijama uživaju svetske zvezde
Studirao je na odseku Filološkog fakulteta, Opštu književnost sa teorijom književnosti. Potom upisuje Visoku školu za dizajn, tehnologiju i menadžment - DTM, odsek za dizajn odeće i tekstila. Osvaja nekoliko nagrada u Srbiji i potom kreira svoju prvu kolekciju – diplomski rad “Lady Macbeth”, koja je ostvarila izuzetan uspeh na jednom od najprestižnijih modnih manifestacija “London Fashion Week – 2010.”. Kreira za Lady Gaga, Paloma Faith, Broken Hearts. Njegove radove objavljuju svi značajni modni magazine, kao što je Vogue.

Dušan Vukmirović, džez muzičar
Preko trnja do zvezda
Učenik srednje muzičke škole “Stanković” (saksofon) u Beogradu i ulični svirač. Prvi student iz Srbije koji je dobio punu stipendiju za školovanje od džez akademije Berkli u Bostonu.

Ana Popović, bluz i džez muzičar (Amsterdam, Holandija)
Devojčica iz Beograda koja svira sa B.B.Kingom
Ana Popović je završila studije džez gitare u Holandiji. Do sada je izdala šest albuma u Srbiji, Holandiji i Americi. Svirala je sa B.B. Kingom, Solomonom Burkom i Robertom Krejom. Dobitnica je nagrade „Jazz à Juan Revelation” u Žuan Le Penu u Francuskoj, 2004.godine. Više puta je nominovana za nagrade u Evropi i Americi u kategorijama najbolja pevačica, najbolji gitarista i najbolji album.

Marina Abramović, umetnik (Njujork, SAD)
Vodeće ime savremene umetnosti u svetu. Tvorac body-art-a. Jedinstvena i neponovljiva umetnička ličnost koja izaziva pažnju i uživa poštovanje čitavog sveta. Dobitnica najprestižnijih nagrada za svoj rad: "Zlatni lav" na Bijenalu u Veneciji 1997.g. (učestvovala 5 puta), "Besi" za rad "Kuća s pogledom na Okean" 2003.g., Nagrada Udruženja američkih kritičara 2004.g., Nagrade grada Njujorka za igru i performans 2003.g. Njena dela su uključena u mnoge svetske javne kolekcije. Bila je profesor na visokim školama u Berlinu, Hamburgu, Braunšvajgu, gostujući profesor na Akademiji u Parizu.

Marko Đorđević, džez muzičar (Njujork, SAD)
Bio je najmlađi bubnjar Big band-a RTS-, pre nego što je sa 16 godina kao stipendista upisao Berklee College of Music u Bostonu, gde je danas, profesor. U dosadašnjoj blistavoj karijeri, sarađivao je sa: Matt Garrison, Wayne Krantz, Jonah Smith, Clarence Spady, Lucky Peterson, Jacques Schwartz-Bart, Garry Willis, Hal Crook, Bill Frisell, Lionel Loueke, Aaron Goldberg, The Itals, Chris McDermott, and Eric Lewis. Osnivač je, kompozitor i član grupe „Sveti“ u Njujorku. Časopis „All About Jazz“ za grupu piše: „Sveti“ je grupa sastavljena od apsolutnih monstruma – muzičara“. Magazin „Modern Drummer“ za Marka Đorđevića piše: Svetska klasa bubnjara, a umetnik Blue Note-a, Lionel Loueke kaže: Marko je jedan od najboljih bubnjara ovde. Poseduje neverovatnu tehniku i muzički um, koji sve može da dostigne. Volim da sviram sa njim zato što je toliko kreativan i jedinstven“.

Milijana Nikolić, meco-sopran
Posle završenih studija na FMU u Beogradu, nekoliko rola u beogradskoj Operi, Milijana odlazi najpre u Italiju. Danas je solista milanske Skale, Teatro Dell'Opera di Roma, Sydney Opera House, Melbourne Arts Centre, Opera Queensland. Njena izdavačka kuća je Naxos.

Brian Rašić, fotograf (London, Velika Britanija)
Dugi niz godina, jedan od najpoznatijih fotografa svetske muzičke scene. Brian je bio oficijelni fotograf za: The Rolling Stones, David Bowie i David Gilmour. Radio je setove za: Muddy Waters, Robbie Williams, Franc Sinatra, Beyonce, Chuck Berry, Coldplay, Public Image Ltd., Nickelback, Eric Clapton, Jeff Back, Paul McCartney, Lily Allen, Mika, Melody Gardot, Bon Jovi, Fleetwood Mac, ZZ Top, Simply Red, Shirley Bassey, Gladys Knight, U2...

Iva Cojić, pijanistkinja i pevačica
Posle završenih studija klavira na FMU u Beogradu, nastavlja posle diplomske studije za klavir, džez i gospel pevanje na Hochschule für Music u Minhenu u Nemačkoj. Članica nekadašnje grupe „Wild“, koja je nastupala po celom svetu a koju je formirao čuveni impresario Mel Buš. Nastupala je na otvaranju Olimpijskih igara u Atini.

Mirjana Joković, glumica (Njujork, SAD); Katarina Miljković, kompozitor (Boston, SAD), Aleksandra Vrebalov, kompozitor (San Francisko, SAD), Jovan Pavlović, kompozitor i akordeonista (Trondhajm, Norveška - umetnik godine 2010.), Branko Lukic, dizajner (San Francisko, SAD), Ana Samardžija, glumica (Pariz, Francuska), Željko Lučić, bariton (Frankfurt, Nemačka)...

Biće to dugačak niz divnih ljudi, novih ambasadora Beograda u projektu „Beograd, evropska prestonica kulture 2020.godine“.
Pokušajmo da promenimo danas svega nekoliko stvari u svojim navikama. Time ćemo promeniti svet. Neće se desiti ništa epohalno genijalno – desiće se nešto epohalno novo, nešto što bi moglo zadrmati zelenu granu apsurda. Danas ću, obećavam, govoriti ISTINU. Čitav dan. Čitav dan biću budan, bez popodnevnog spavanja i govoriću istinu. Samo jedan dan...ali ceo svet...jedan dan... Potrudimo se da oko nas stvorimo oblak istine, poštenja i zadovoljstva u radu, umesto da postojeći duvamo nazad ka Islandu.

Javiću se ponovo za nekoliko godina, kolika je odprilike seizmička aktivnost oko vulkana, mada treba računati i na faktor iznenađenja.

Predlog za knjigu meseca: Miloš Crnjanski „Kod Hiperborejaca“
Predlog za knjigu nedelje: Ljiljana Maletin Vojvodić „Islandski bedeker – Patuljci i Hiperboreja”
Predlog umetničkog performansa: „Kosta“ Koste Bunuševca - A NE O
Predlog predstave meseca: „Mirisi cimeta“, koreografija Gaj Vajcman, Produkcija - Bitef Dance Company
Predlog za CD meseca: Bartók: 3 Concertos / Pierre Boulez, conductor (Pierre-Laurent Aimard, Yuri Bashmet, Gidon Kremer, Neil
Percy, Tamara Stefanovich & Nigel Thomas; Berliner Philharmoniker & London Symphony Orchestra). Izdavač: [Deutsche
Grammophon]. Nominacija za nagradu Grammy 2010.
Predlog za muzičku grupu meseca: Ana Popović Band i “Sveti”
Predlog manifestacije meseca: “Beogradski festival igre”
Predlog koncerta meseca: Beogradska Filharmonija; dir. Sir Neville Mariner; solisti: Hagai Shaham, Ittai Shapira, Stefan Milenkovic
and Robert Bokor, violins (P.I.Tchaikovsky:Hamlet,overture-fantasy; L.Maurer: Concertante for four violins and orchestra;
P.I.Tchaikovsky: Symphony No.3)