Istina je da je Čedomir Jovanović u javnim istupanjima (na Skupštini ili u raznim intervjuima) govorio o potrebi korenite reforme penzionog sistema i tu je potpuno u pravu, ma koliko to nekima nije po volji. Siguran sam da tu i te kako ima prostora za uštede. Uzmimo samo pravo na benificirani radni staž, pa armija sumnjivih invalidskih penzionera, pa enormne razlike u visini penzija i da ne nabrajam dalje. Dozvolićete da navedem samo jedan primer: jedan vatrogasac sa dvadesetak godina dežuranja u vatrogasnom društvu ima veću penziju od profesora sa 40 godina radnog staža. Složićete se da tu nešto nije u redu.

Dakle, Čeda Jovanović se jasno i nedvosmisleno zalaže za pravedniju raspodelu osiromašenog i opljačkanog penzionog fonda. A što neki zlonamerno izvlače iz konteksta neku njegovu izjavu i kažu da je protiv penzionera, to je kao kad protivnici Darvinove teorije kažu, pežorativno, da je čovek postao od majmuna.

I, na kraju, još nešto: ako bi se otac i sin našli na pustom ostrvu imajući zadnji obrok od koga bi, do dolaska spasilaca, mogao da preživi samo jedan od njih, ko bi po vama, trebalo da pojede taj obrok?