Prezirem svako nasilje, iritiraju me čak i dosetke koje ga relativizuju. Nikolaidis nije u pravu. Metafora je nategnuta, a ideja da je socijalno inspirisano nasilje naprednije od onog etničkog ili verskog je obična salonska budalaština. Mislim i da je parodija da se bude savetnik “za slobodnu javnost”, ali to je Nikolaidisova, Krivokapićeva i crnogorska, a ne moja stvar. Država je uputila protestnu notu i to je sasvim dovoljno.

Zašto se onda u Srbiji namerno pokreće lov na veštice, zašto opet izgledamo jadno, kao iskompleksirana zajednica koja se svađa sa svima, na ivici da ministri javno traže uvođenje logora za izdajnike, prikrivene teroriste i targetirane službenike. Nemojte da ljudima kačite mete oko vrata, da ih provlačite kroz blato, dok vlast preti zatvorom, javno optužuje i sudi svakome ko se usudi da primeti da je to opasno po život, moli da se prestane i da ne ulazimo u izbornu kampanju rečnikom koga bi se stideli i Ivan Marković, Štula i Komrakov.

Nemojte da se pozivate na tragičnu sudbinu Zorana Đinđića dok smenjujete Ugričića, kourednika izdanja u Fondaciji dr Zoran Đinđić, a isto spremate Mileti Prodanoviću, čoveku koji je hteo da na Trgu napravi Memorijal Đinđiću. To je klanje vola zbog kila trulog izbornog mesa sa kostima. Ko je sledeći – Koraks, Somborac, srpski glumci u filmu Anđeline Džoli?

Dobro je što je pomilovan Laušević, ali to ništa neće značiti ako se ponovo pravi atmosfera za prekid njegove predstave Sveti Sava. Nemojte. Glupaci su davno secirali Danila Kiša, lažno ga optužujući za plagijat u jednoj njegovoj knjizi. Danas bi ga neki politički primitivac javno gonio zbog naslova te iste knjige.