Da li je taj rad vidljiv? U ovom trenutku nije, zato što su procesi koje je LDP pokrenuo spori i zato što će se rezultati tog rada videti u narednim godinama.

Šta smo želeli da postignemo radom Saveta? Da stvorimo novi sistem vrednosti u kulturi, da produbimo partnerstvo politike i ljudi u ovoj oblasti, da kreiramo koncept razvoja i novu kulturnu politiku i da napravimo presek trenutnog stanja u kulturi.

Šta smo videli u tih godinu dana? Da je gradska kultura uspavana, da nema plan i viziju, da ne korespondira sa evropskim sistemom i da je, nažalost, pod velikim uticajem politike, u gotovo neizmenjenom obliku od 2000. godine.

Kakvo je konkretno stanje u kulturi grada? Beogradska kultura je glomazna i etatizovana. U Beogradu postoji i finansira se preko budžeta grada, 36 institucija kulture, 2 javna preduzeća i 11 manifestacija. U kulturi grada zaposleno je skoro 1400 ljudi. Sve ostale inicijative u gradu finansiraju se kroz konkurse, koje sekretarijat raspisuje svake godine, u različitim oblastima kulture. Sredstva koja se dele na tim konkursimaveoma su mala u odnosu na sredstva sa kojima se finansiraju ustanove kulture.

Nije dobro da odnos javnog i privatnog bude u takvoj disproporciji. Nije dobro da gradska vlast imenuje direktore i upravne odbore i da bude finansijer plata, programa i doprinosa u gradskim institucijama. Na taj način, jako mali broj ljudi kontroliše ceo sistem kulture grada. Tako glomazan sistem ne postoji gotovo nigde u svetu, i to je suština problema, a ne ko je koja kadrovska rešenja predložio za pojedine ustanove.

To je samo posledica nečega, u čemu niko iz LDP-a, ni na koji način, nije učestvovao. Licemerno je da ljudi koji, kroz institucije, utiču na kulturnu politiku u poslednjoj deceniji, kritikuju ono što je poslednjih godina urađeno i da krive LDP za to stanje. Nije na odmet podsetiti da je Liberalno-demokratska partija nastala zbog jalovosti i neefikasnosti u društvu.

Kako to može da se promeni? Jedino kroz rad u tim institucijama. Tu dolazimo do ključnog pitanja: kako je moguće da smo mi podržali odredjena rešenja drugih stranaka? Ovo čisto političko pitanje imalo je dve alternative. Prvu, da se u Beogradu organizuju novi izbori i drugu, da na vlast u Beogradu dođe neka druga koalicija, koja bi dovela neke druge ljude u te institucije.

Šta je trebalo da uradimo? Da radimo ovo što trenutno radimo ili da ostanemo po strani i priključimo se tom velikom broju pasivnih kritičara sa strane. Stav LDP-a je po pitanju vlasti u Beogradu je poznat - departizacija i depolitizacija života. Na javnom pozivu za institucije kulture podržali smo stručnjake, ljude sa bogatim profesionalnim biografijama, spremne da sprovode program normalnog života, a ne partija i klanova. Takve ljude smo podržali i u upravnim i nadzornim odborima.

Šta zajedno sa tim ljudima želimo da ostvarimo? Da Beograd dobije strategiju kulturnog razvoja u narednih 10 godina. Da, bez obzira na stranke, definišemo šta su kulturni prioriteti ovoga grada. Da damo odgovor na pitanje kakav će biti odnos privatnog i javnog sektora. Da predložimo koje je mesto kreativne industrije u razvoju kulturne politike grada. Da procenimo koliko institucija treba da ostane na budžetu i koje manifestacije imaju potencijal, a koje treba menjati. Da zajedno procenimo da li Beograd ima snagu da bude kulturna prestonica Evrope i kako da to postane 2019. godine, kada je prvi sledeći slobodan termin. Da vidimo da li možemo da postignemo opšti društveni konsenzus oko harmonizacije onoga što Beograd treba da uradi u tranziciji, na svom putu ka Evropi, zato što je ono što sada imamo daleko od evropskih standarda u kulturi.

O svim navedenim i vrlo konkretnim temama u kulturi, spremni smo da radimo sa svima koji su zainteresovani za razvoj i napredak tokova u kulturi. Na sva pitanja smo spremni da damo jasne odgovore. Nismo spremni da učestvujemo u banalnoj raspravi, koja svoje izvore informisanja nalazi u čaršijskim pričama, blogovima, tračevima, tabloidima i žutoj štampi. To nije pristojno iz više razloga, a ponajviše zbog ljudi koje smo podržali u navedenim institucijama.

Odnos prema kulturi može da se promeni samo ako se ona suštinski promeni, a to može da se desi samo ako ljudi koji se bave kulturom pokažu spremnost za tim promenama. Mi smo tu da taj proces pomognemo i kanališemo, a ne kao do sada, da diktiramo ko šta treba daradi.

Marko Maršićević

Predsednik Saveta za kulturu, medije i kreativnu industiju LDP-a