Sticajem okolnosti, neka nesuvisla objašnjenja zadiru u moje osnovno zanimanje – profesor pravnog fakulteta – pa sam utoliko pozvaniji da odstupim od pomenutog pravila i dam svoj komentar i sud. Predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe i upravu dao je objašnjenje zašto je sudije imenovao krnji Visoki savet sudstva, u kome se nije čuo glas akademske javnosti. Po njemu, na dnevni red skupštinskog zasedanja nije stavljen jednoglasni predlog svih dekana pravnih fakulteta u Srbiji, jer se o predloženom kandidatu Skupština već izjašnjavala i da tom prilikom nije dobio potreban broj glasova. Ovakvo objašnjenje zaslužuje mnogo pitanja, a njegova neutemeljenost sama po sebi daje odgovore.

Zašto je onda taj predlog sada stavljen na dnevni red? Pa radi se ponovo o istom kandidatu. Ili je možda bilo jako potrebno da predstavnik profesure ne učestvuje u radu Visokog saveta sudstva, kada se donose prelomne odluke o srpskom pravosuđu.

Zašto se u skupštinskim kuloarima govori da nema političke volje da se bira profesor Tomić? Poštovane kolege, tvoritelji kolektivnog mišljenja vladajuće većine, da li je za vas politička volja starija od duha Ustava? Lošeg ustava, ali ipak Ustava. Onog Ustava koji niste umeli da napišete, koji niste umeli da donesete (pa ste krali volju građana uz podršku aktuelne narodnjačke opozicije – neuspešnog čuvara srpske nacionalne časti – na četrdesetosmočasovnom panađuru, zvanom referendum) i koji, na kraju, ne umete da primenjujete. Da vas podsetim: izborne članove Visokog saveta sudstva – stoji u članu 153. Ustava – čine i dva istaknuta pravnika, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta. Predlaganje člana Visokog saveta iz reda profesora povereno je konferenciji dekana akreditovanih pravnih fakulteta u Republici Srbiji. Da li nedostatak političke volje da se prihvati jednoglasni stav akademske javnosti, znači da demokratiju shvatate isključivo kao opšteprihvaćenu pojavu, da trojica poluinteligentnih uvek mogu da nadglasaju dvojicu vunderkinda? Tom pravilu prkose pravni standardi, koji se uče na prvoj godini studija prava, iz predmeta Uvod u pravo. Nedostatak izričitosti neke odredbe u pravnoj normi, nadoknađuje se tumačenjem norme, tumačenjem volje i ideje zakonopisca i zakonodavca, kao i dobrim običajima. Za to u teoriji države i prava postoje izvorno i teleološko tumačenje, za to postoje i opšteprihvaćeni pravni standardi. Ako je predlaganje kandidata povereno dekanima pravnog fakulteta, njihov jednoglasni predlog za vladajuću većinu treba da bude imperativ, koji će Skupština potvrditi. U protivnom, nije nam potrebna autonomija univerziteta, nije nam potreban stav akademske javnosti, nije nam potrebno mišljenje struke. U protivnom, demokratija će u Srbiji biti goli teror većine nad manjinom. Većine, koja će čekati da Univerzitet predloži kandidata po njenoj volji, ili jednostavno neće izvršiti svoju ustavnu obavezu. Većine, koja će odbijati kandidate, sve dok dekani pravnih fakulteta ne saviju šiju i ne pitaju: „A koga bi ste vi želeli da predložimo“?

Na kraju: naravno da poslanici LDP-a podržavaju reforme u pravosuđu. Naravno da podržavaju sudije, čija hrabrost, ponekad, drastično odudara od žabokrečine društva koje ozbiljno treba menjati. Ali je važno i postaviti pitanja, pred kojima se zatvaraju oči, jer su oni koji treba da ih reše i sami deo pomenutog društva.

Takva pitanja sam želeo da postavim i u skupštinskoj debati, ali nisam stigao. Odgovore na ova pitanja javnost u Srbiji zna. Ali je bilo važno i da se bolna pitanja postave. Na pravom mestu i u pravo vreme.