Srbi ne mogu da izgovore laž, a da u nju ne poveruju. I zato žive u sopstvenim poverovanim lažima. Ko u svetu ima još vremena za takve gluposti? LDP ne zanima politička popularnost, gnušamo se političke popularnosti. Ona je od građana ovog društva napravila taoce laži i ne želimo je.

Ono sto mi želimo jeste da srpsko društvo uoči punu razliku između Zorana Đinđića i Ratka Mladića, i da kroz tu razliku jasno sagleda gde je budućnost Srbije: u Zoranovim rešenjima ili u rešenjima Ratka Mladića i onih koji ga danas kriju.

Oni su izmislili katastrofu, čitava jedna tragedija je bila potrebna da bi oni prikrili svoju nemogućnost da se promene, da se uključe u savremene planetarne tokove i ideje, u svetsku trku koja se tako brzo odvija. Kuvali su čorbu na požaru suseda, krali od sopstvene dece a da se nisu najeli. Od Srbije su napravili svoj poslednji bunker, i u njemu žele da budu i religija i inkvizicija.

Da li možemo da spavamo dok piromani lože nove vatre? Cela Srbija spava, a oni joj nude pilule da produže spavanje, kako se ne bismo slučajno probudili i uhvatili piromane kako opet podmeću pozar. Pričaju nam kosovske bajke. Nije im dosta bilo. Pa njih ne može da otrezni ni slom sopstvene epohe. Oni ni danas nisu crveni od stida, već samo od krvi.

Došlo je vreme da ljudi iz prošlosti postanu prošlost. Globalizacija, satelitska televizija i internet stvaraju nestrpljive generacije, kojima se ne može više lagati uz gusle, tom instrumentu sa samo jednom žicom. Toj generaciji više nece moći da objašnjavaju kako vetar duva samo odande otkuda su oni dopustili. Gotovo je. Stvorićemo Srbiju u kojoj za njih neće biti mesta. Neka se povuku u beznačajnost i laž iz koje su došli. A Srbija će bez njih mnogo lakše pronaći svoj put ka evropskoj i svetskoj zajednici, kao i prema iskonskoj ljudskoj dobroti.