I WANNA BE SEDATED: Pažljivo iščitavanje liste dobitnika srpske ćirilične putovnice jeste nesvakidašnja avantura mozga koji očajnički pokušava da presabere svoje paravojne jedinice pred čudovišnim objašnjenjima žirija Večernjih novosti glede srećnika sa srpskom ćiriličnom putovnicom. Uvod ne nagoveštava galopirajuće ludilo: jedan je istraživač u oblasti onkologije, drugi je spasao nekakvu decu iz autobusa koji se survao u Lim, treći je pomogao kolegi koji je nastradao u požaru... ali već šesti izgleda delimično poremećeno jer se u objašnjenju tvrdi da je on, Vidoje Vujić iz Valjeva "osnivač sopstvene fondacije za majke koje rode troje ili više dece", ali se ne kaže da je u pitanju lokalni tajkun koji je kupio čitavo Valjevo, sve hotele na Divčibarama, da poseduje nebrojene firme i fabrike, including flaširanu "Vujić vodu", pa mu je ova inkubatorska Fondacija za srpske majke-nosilje neka vrsta patriotskog mamca za onu vrstu kokošarnika u kojoj se jedino meri produktivnost polne opreme, sasvim dovoljno za novi Srpski Pasoš!

Čim preskočim dobitnika No.11 ("izuzetan student, bavi se i naučnim radom", što podseća na jednu od najglupljih televizijskih reklama u kojoj neka osvedočena budala govoreći o hrani tvrdi da on voli "i kad je ukusno", kao da se ukusno ne podrazumeva), stižem nervozno do nekog nesrećnog Zrenjaninca s broja 12 koji je putovnicu dobio jer je - koncentrišite se - dotični "dobitnik mnogobrojnih nagrada na međunarodnim takmičenjima"! Čime se čovek bavi i u čemu se takmiči: veze li goblene, tuče li ženu brže nego ostali Srbi, da li skuplja slike dr. Koštunice iz svih manastira u kojima je ovaj religiozni radnik boravio ili je čovek meteorolog, ginekolog ili vlasnik kafane ili kao predstavnik Zrenjanina tajno komunicira sa svemirom - ništa ne znamo, sem činjenice da poseduje "mnogobrojne nagrade na međunarodnim takmičenjima". Nije precizno, ali je do bola jako!

Na trenutak me zbunio dobitnik br. 16 sa objašnjenjem da je "prvi uveo razbijanje kamena u bubregu", što mi, jebeš ga, nikako nije jasno; hoće li se reći da pre Dobitnika niko nije razbio KUB (Kamen U Bubregu) ili je u pitanju uvođenje u proces nove KUB metode - šta god da je u pitanju, ovo mrsomuđe od bubrega izlika je za novi pasoš što će svakom izvađenom kamenu mnogo značiti.

Osvedočeno nadrkan na Večernje novosti, nikako mi nije promakla dobitnica sa brojem 21: za nju tvrde da je članica humanitarnog FK Kluba 'Lavice', što otvara niz nehumanitarnih pitanja; recimo, kakav je to "humanitarni fudbalski klub"? Po ovakvom hu.defaultu, klub bi trebalo da poklanja bodove, da usrećuje protivnike, da svi unapred znaju da mogu da računaju na tri boda, zato sport i služi: da pomognemo jačima da budu još jači! Vrlo zaslužen pasoš: slika i prilika srpskog fudbala u kojem stotine plaćenih humanitaraca daju sve od sebe - ali za druge.

Konačno, na mestu 38 stižemo do mog Prvog Omiljenog Šampiona: izvesni Nišlija Ljubomir Sarić srpski je pasoš dobio jer je - lepo piše: "kao koreograf, učio decu folklorom u Srbiji, a i u inostranstvu". Sve bih gramatički razumeo: da je decu mazao folklorom, lečio folklorom, tukao folklorom, onanisao folklorom ili ih gole dirao folklorom, ali nikako, ni u srpskom ni u hrvatskom jeziku, nikako nije mogao da decu "uči folklorom", kao što pišu vrlo pismene Večernje novosti. Mogao je da ih "uči folkloru", ali onda, verovatno, nikad ne bi dobio ćiriličnu putovnicu. Tough luck!

I WANNA BE DELETED: Taman odlučim da budem blag prema Večernjim novostima, ipak su to Novine Za Narod, ne zna narod baš sve padeže a ni Novosti baš nisu vešte oko gramatike - kad naletim na Dobitnika br. 39 Dragana Stojadinovića za kojeg se doslovno kaže: "Obišao svet motociklom i uručivali domaćinima srpske zastave". Nije sporno da je Stojadinović obišao svet dvotočkašem, sporno je ko su ti ljudi (Stojadinovići?) koji su "domaćinima" uručivali srpske zastave? Stojadinović očigledno nije bio sam u ovoj plemenitoj akciji darivanja; kad se kaže "uručivali", podrazumeva se da ih je bilo makar dvojica, recimo, motorcikl i Stojadinović koji su zajedno delovali kao tim; ali kriptične Novosti kriju od nas mogućnost da je na Stojadinovićem motoru vaistinu boravilo dvadesetak ljudi koji su svi zajedno, gde god da se nađu, darivali "srpske zastave" sa kojima domaćini nisu znali šta će. Da ih razviju ispred kuće, više je nego glupo; da ih razviju u sobi, još gluplje; da ih iskoriste za peškire, ne vredi; eventualno, da njima brišu auto ili parket - što već ima smisla. Dovoljno za pasoš!

Već popizdeo zbog nepismenog žirija, nepismenih Novosti i fucking pasoša u kraljevsko-crvenoj boji, logično se naslonim na dobitnika No59 koji je iz "zapaljene kuće dva puta spasio staricu". Opet mi ništa nije jasno: ako je prvi put spasio staricu, nije valjda staricu opet vratio unutra da bi je drugi put spasao? Kako neko može nekoga da dvaput spase iz iste zapaljene kuće: ako si spasao staricu - onda si je spasao, što bi je još jednom spasavao? Ali, kako su ovo Novosti, naviknite se da je sve moguće! Čekamo dobitnika koji je triput spasio staricu! Taj će dobiti diplomatski pasoš!

Sve je cool, kažem sebi, dok čitam objašnjenje sa mesta 66: tamo piše da je Igor Zlatojev (Petrovac na Mlavi) jedan od predstavnika Srbije kao kulturni ambasador u SAD. Budući da nikad i niko nije čuo za ovog "kulturnog ambasadora", sem onoga koji je Zlatojeva predložio za pasoš - iznenada shvatim da je izbor Večernjih novosti veličanstvena satirična instalacija, opšta zajebancija u kojoj je The Žiri uživao. Na seksualnoj poziciji 69 zatičemo legendarno nonsense-objašnjenje da Luka Milićević "već sedam godina osvaja najviše nagrade na nacionalnim takmičenjima". Smem li opet da pitam u kojoj disciplini? Veze li on kućne čaršave ili kukiča prezervative ili premešta iz šupljeg u prazno? Whatever, Luka ima pasoš. I mora da je ponosan.

Nemoj više, Lukoviću, kažem sam sebi, dovoljno je sa Novostima, ali, jok: na mestu 71. nalazim svog Drugog Omiljenog Šampiona Ninoslava Babića iz Borče za kojeg se kaže da "osvaja velike rezultate u tekvondu". Svašta sam u životu čuo spram rezultata: da neko ima rezultate, da se diči rezultatima, da postiže rezultate - ali je prvi put u istoriji pisane srpske reči (hvala Novostima) crno na belom internetu pisalo da neko "osvaja rezultate". Treći Omiljeni Šampion nalazi se već na 73. mestu: zove se Đorđe Nešić, "višestruki je pronalazač para", što me je, u trenutku, bacilo u bolnu nesvest poređenja, naš čovek koji je pronašao pare, nešto kao Tesla sa strujom ili kao Bell sa telefonom. Pokušavajući da Nešića smestim u taj redosled svetskih legendi ("pronalazač para"), ukapiram šta su Novosti htele da kažu: u par navrata Nešić je na ulici našao nekakve pare i vratio ih vlasnicima, dakle - čovek je nalazač, ali su ga Novosti, iz milja, unapredile u pronalazača, što je automatski dovoljan razlog da odmah dobije novi pasoš!

I WANNA BE ELEVATED: Već na mestu 78, eto novog Šampiona: za njega se kaže da je "predstavljao Srbiju u inostranstvu u oblasti šumarstva" što bi moglo svašta da znači; da je glumio bukvu u stojećem položaju, da je zimzeleno maskiran hodao inozemstvom dokazujući kako Kosovo nikad neće otpasti sa srpskog stabla ili da je po inostranim šumama seksualno opštio s tamošnjim drvećem, šireći istinu o srpskom šumarstvu.

Kad sam preskočio mnogobrojne davaoce krvi, studente koji studiraju u inozemstvu, direktore firmi, vatrogasce i poštare - na mestu 106 ukazao se "srpski rekorder u spasavanju". Šta je čovek spasavao: decu iz bunara, nejač iz diskoteka, labudove iz labuđeg jezera - tajanstvene Novosti nisu otkrile, zar nije dovoljno da je reč o "srpskom rekorderu"? Na brzinu preskačem "uspešnog veslača", nekoliko "humanitaraca", "kraljicu čembala", čoveka koji je "spasio ženu", "studenta u inostranstvu", da na 153. mestu nađem pomahnitalog Dobitnika za kojeg piše da je "dao izbeglicama svoj stan" što bi tek bilo funny kad bismo vaistinu saznali da je Dobitnik danas beskućnik koji živi po izbegličkim kampovima!

Finally, The Šampionka pod brojem 174, Ljiljana Vuletić, Beograd, filozof sa dva remek-dela! Već naviknuti na duhovnu škrtost Novosti ostajemo uskraćeni na odgovor o kakvim je fucking-remek-delima reč? Da žena možda nije u ulju na platnu ovekovečila Borisa Tadića sa osmehom Mona Lize? Da nije objavila dve zbirke filozofske poezije sa seksualnim motivima Metohije? Nikad nećemo saznati!

Završavam sa srećnim dobitnikom (No 198) koji je "član Crvenog krsta", što mu je bilo dovoljno da dobije novi pasoš; kriterijumi su, očigledno, bili visoki i nedostižni za mnoge, ali ne i za ovog pasivnog aktivistu koji člansku kartu s pravom smatra ulaznicom za svet.

I WANNA BE SELECTED: Ako uskoro Hrvatska namerava da sledi kreativne staze Večernjih novosti i pokloni 204 putovnice, slobodan sam da Vladi i naročito Predsjedniku predložim listu 15 kandidata koji zadovoljavaju sve neophodne uslove za dobijanje Putovnice.

1. Petar Luković: humanitarac 2. Petar Luković: član biblioteke 3. Petar Luković: dobitnik mnogobrojnih nagrada na međunarodnim i nacionalnim takmičenjima 4. Petar Luković: zavoleo The Dirty Secrets pre svih 5. Petar Luković: pokušao da dvaput spase staricu u zapaljenoj kući, ali je starica izgorela 6. Petar Luković: predstavljao Srbiju u inozemstvu u oblasti pijanstva 7. Petar Luković: boravio u Splitu nekoliko desetina puta i lično video more 8. Petar Luković: poznaje lično Viktora Ivančića i Predraga Lucića 9. Petar Luković: učio maloletnice folklorom 10. Petar Luković: filozof i vlasnik devet remek-dela 11. Petar Luković: Zagreb mu je omiljena patriotska destinacija 12. Petar Luković: pod prisilom 1977. dao krv dok je služio u JNA, ne bi li dobio tri dana otpusta 13. Petar Luković: putuje samo u one zemlje za koje nije potrebna viza 14. Petar Luković: Drogira se u knjižari "Algoritam" 15. Petar Luković: budući član hrvatskog Crvenog krsta.

Mislite o meni!