Za ovakvu iracionalnu odluku, da se ne zajebavamo, postoje samo tri racionalna objašnjenja: a) ili su Tadić & DS sasvim mentalno poremećeni, psihotično a šizofreno raspolućeni između Rusije i Putina, što je blisko istini ali nedovoljno da objasni ovakvu prodaju zemlje; b) ili je u pitanju osmocifrena provizija čijem neodoljivom šarmu ni najpošteniji srpski demokrata ne može da odoli; c) ili je u pitanju ucena s naglaskom na seksualne orgije animalnog tipa, jer ordinarni pornići više nisu nikakva novost za srpske i ruske tabloide.

Samo neko ko je sebe našao u jednoj od ovih abc-varijanti, mogao je da pristane na robovlasničke odredbe Ugovora u kojem se nalaze i sledeći crni, naftni biseri.

Laž o investicijama

Tvrdnje Tadićevih zvaničnika da NIS neće biti kreditno zadužen, već da će kredit ići na teret "Gaspromnjefta" - klasična je obmana. Ispostavilo se da će kupac (tj. ‘Gaspromnjeft') obezbediti NIS-u "putem zajmova 500 miliona evra i to do 31. decembra 2012. godine". Kamate za ovaj kredit dospevaće kvartalno i biće višestruko veće od onih koje bi NIS sada mogao da dobije od Evropske investicione banke. Kredit će se otplaćivati u roku od 14 godina. U članu 2, stoji doslovce da će "modernizacija NIS-a najverovatnije zahtevati investicije od 547 miliona evra" (487 za modernizaciju postrojenja, a 60 za ekološke projekte). U prilogu stoji da će obe strane "uložiti napore" da se to ostvari, ali nema garancija da će tako biti.

Ovakva vrsta ugovora u kojem se pominju reči "najverovatnije" i "uložiti napore" predstavlja bizarnu inovaciju u svetu biznisa; čak i kad prodajete stari, cno-beli televizor na buvljoj pijaci, proglasiće vas budalom ako poslujete s kupcem koji vam kaže da će vam "najverovatnije" platiti, nakon što "uloži napor". Toliko o ekonomskom tadićizmu!

Vi trujete, mi plaćamo!

Srbija se u ugovoru sa Rusijom sagla do puzećeg položaja: samo iz te seksualno primajuće poze mogućno je Rusima garantovati ono što su Tadić & Comp. potpisali: recimo, klauzulom 6.3. ugovora Srbija se obavezala da će pokrivati ekološku štetu u vrednosti do 25 odsto kupoprodajne cene, odnosno do 100 miliona evra u svakom od ovih slučajeva! Prevedeno na jezik razuma znači da je Rusima dozvoljeno, čak se preporučuje, da svoju poznatu ekološku svest (šifra: Černobil) što češće primenjuju u Srbiji; em je zabavno, em ih ništa ne košta. Srbija plaća! Ima se, može se!

Posebni je sadomazohizam klauzula 8.3 kojom se Srbija obavezala da "neće preduzimati nikakve sankcije protiv NIS-a u slučajevima zagađenja usled zastarelosti opreme, sve do momenta modernizacije opreme". Pri tome, logično, u ugovoru nije naveden rok za modernizaciju.

Kao šlag na tortu u ovom gasnom samobičevanju izgleda član ugovora u kome se država obavezala "da će povući sve tužbe i zahteve protiv NIS-a od strane bilo kog državnog organa (MUP-a, javnih preduzeća, ekološke inspekcije), te garantuje da neće postojati bilo kakva odgovornost NIS-a".

Opet prevedeno na jezik zaboravljenog zdravog razuma: ruski NIS je država u državi, za njih ne važe zakoni Srbije, u okviru ruskog NIS-a sve je dozvoljeno: masakri, silovanja, zakopavanje živih Čečena, masovno ubijanje radnika koji su verovali da su tehnološki višak, javna vešanja članova zabranjenog sindikata, sve, sve, sve!

Međutim, kako Tadić & DS Comp. brinu o građanima Srbije, uspeli su da se u teškim, nadčovečanskim pregovorima, junački izbore da jedini izuzetak od ovog svojevrsnog imuniteta bude slučaj "teške industrijske havarije": po najnižim kriterijumima broja mrtvih - TIH (Teška Industrijska Havarija) podrazumeva bar 100.000 žrtava, taman koliko je današnje Pančevo pod budućim vlasništvom Rusa!

Da parafraziramo naftnog majora Gavrilovića: "Vrhovna komanda Borisa Tadića izbrisala je vaš grad iz svog brojnog stanja. Vaš grad je žrtvovan za čast Naftnog sporazuma i Rusije. Vi nemate više da brinete za vaše živote, koji više ne postoje. Zato napred, u slavu! Živeo Medvedev, živeo Tadić".

Zakon ne važi za Ruse

Sukladno već prepoznatoj ideji da se Srbija svega svega odriče u korist Prijatelja, država Borisa Tadića se takođe obavezala da neće deliti dividendu za 2008. godinu (tokom koje je bila stopostotni vlasnik), te je jasno da je ovaj iznos, koji je prošle godine iznosio 50 miliona evra, dodatni poklon ruskoj strani. Bakšiš!
U završnim odredbama ugovora, Srbija je skroz skinula gaće: napismeno je priznala i potpisala "da za ovu prodaju ne važi srpski Zakon o privatizaciji". Tako u članu 10.2 doslovce stoji da se "prodavac (Srbija) odriče svih prava na povlačenje ili raskid ugovora koje bi u drugim slučajevima imao usled kršenja važećih srpskih privatizacionih uslova".

Ovo više nije Ugovor već dobrovoljno ropstvo: samo neko ko se zove Boris Tadić može da potpiše papir kojim otvoreno priznaje da za The Russians nijedan zakon ne važi.

Ali, šta kaže Boris?

Boris kaže: "Uveren sam da imamo dobar sporazum koji na kraju treba da rezultira izgradnjom gasovoda Južni tok i imamo određenu potvrdu ili garancije da će taj gasovod konačno doći u naše krajeve". Kakva je to "određena potvrda"? Da li je to ono kad Medvedev šapuće na uho Borisu i kaže "majke mi"? Ili je "određena potvrda" rusko obećanje da će gasovoda, ipak, jednog dana, biti?

I onda Boris sanjari: "Garancije su na nivou dokumenta koji ćemo potpisati predsednik Ruske Federacije gospodin Medvedev i ja, kao predsednik Srbije, gde će naše države stati iza realizacije ovih sporazuma". Treba biti idiot pa poverovati da je Medvedev nekakva vlast ili stvarni predsednik Rusije; ono što Medvedev potpisuje jednako je svakom potpisu nepostojećeg Mirka Cxvetkovića, fiktivnog srpskog premijera, večito zbunjenog šta mu se ovih meseci dešava.

Uporni Tadić ima dojavu o novim garancijama za gasovod, pa kaže:"Još jedna garancija, koja je možda veća i od svih ostalih, činjenica da je Evropi potrebno 200 milijardi kubnih metara gasa u narednih pet godina". Znači li to da će Evropa ostati bez gasa ako gasovod ne ide preko Srbije - Tadić nije rekao; šta ako gasovod u Evropu bude išao preko Mađarske i Hrvatske, a?

A onda šta veli? Tadić je naveo i da je Srbija obezbedila "najveći mogući nivo garancija da će sva tri dela sporazuma biti poštovana". Koje su to garancije, Tadić, naravno, nije objasnio, ali je zato požurio da obraduje buduće ruske robove zaposlene u NIS-u: "Imamo garancije i kada je u pitanju NIS. Štiteći standard naših ljudi koji rade u NIS-u, izborili smo se za socijalni program, koji je takođe bio predmet pregovora. Izborili smo se i za ekološku zaštitu, izborili smo se za garancije vezane za investicije. Tako da će više od 500 miliona evra u narednim godinama biti investirano u NIS".

Da se podsetimo: ovih 500 miliona o kojima govori drogirani Tadić - jesu pare koje će Rusi uzeti iz kredita, a Srbija ga plaćati; a posebno, obratite pažnju na semantički lapsus lingue - glagol "izboriti", kao da mi kupujemo NIS od Rusa, kao da smo se mi izborili za dobre uslove i cene, kao da nas Rusi ucenjuju a mi se ne damo!

Da se vratimo prodavcu onog crno-belog televizora koji bi u tadićevskom ushićenju uskliknuo da se "izborio" za garancije vezane za "plaćanje", sve pod uslovom da će budući kupac "najverovatnije uložiti napor" da mu plati jebeni televizor!

Što bi rekao Šerlok Holms da je imao nesreću da mu Tadić bude pomoćnik: "Elementarno, dragi Borise!".

P.S. Ako Boris Tadić ili neko iz vrha Demokratske stranke - Jeremić, Šutanovac, Milosavljević, Cvetković, Vlahović - ima nameru da proda bilo šta od svoje imovine (stan, kola, kompjuter, ribice, suprugu, decu, čačkalice, naftnu peć, upaljač na gas) pod identičnim uslovima sveže potpisanog ugovora sa Rusima, redakcija e-novina kupuje na neviđeno. Tražimo samo ono što su Rusi već dobili: da nam se policija, tužilaštvo, sudovi i ostali državni organi ne mešaju u kupoprodajne odnose; da nam je dozvoljeno da u centru grada eksperimentišemo sa ekološkim havarijama i da za njih država Srbija plaća odštetu; da za nas ne važe srpski zakoni; da nam budući prodavci obezbede kredit koji će oni sami plaćati; a naša najveća garancija biće "najverovatnije" činjenica da ćemo "uložiti napor" da poštujemo ugovor kojim mi dobijamo sve, a DS ništa! Tadić, pošteno!

--------------------------------------------------------------------

Ovo je sve rusko:

Zgrada NIS-a u Beogradu
Zgrada NIS-a u Novom Sadu
Rafinerija u Pančevu
Rafinerija u Novom Sadu
Rafinerija gasa u Elemiru kod Zrenjanina
497 benzinskih stanica
1.600 internih benzinskih stanica
44 stovarišta za snabdevanje kerozinom
Cisterne za prevoz tečnih goriva ukupnog kapaciteta 18.250 tona
Oko 10.000 kvadratnih metara prodajnog prostora za motorna ulja i auto-delove
Akcije u drugim kompanijama
Nalazišta nafte u Vojvodini
Nalazišta nafte u Angoli
11 hotela, motela i odmarališta

Preneto:

E - novine