Intervju se rodi, vaistinu se rodi!
Petar Luković | 08.01.2009.
Kratak uvod u sadržaj teksta: Boris Tadić iznenada otkriva da Vuk Jeremić, iza njegovih leđa, tajno daje intervjue. U svoju odbranu, ministar inozemnih poslova poteže ime Marije Šutanovac, po zanimanju supruge ministra odbrane, koja je upriličila intervju za „Press“. Boris Tadić tada ushićeno shvata da je Vuk Jeremić idealno građen za krojeve „Burde“
Badnji dan, 05:32
BORIS TADIĆ (pospano): Alo?
VUK JEREMIĆ (veselo): Srećan Božić, predsedniče! Kosovo se rodi, vaistinu se rodi!
BORIS TADIĆ (spava): Tata, ti si?
VUK JEREMIĆ (opušteno): Nije tata, ovde Vuk.
BORIS TADIĆ (nesvesno): Vuk Drašković?
VUK JEREMIĆ (šeretski): Nije taj Vuk.
BORIS TADIĆ (umorno): Vuk Karadžić?
VUK JEREMIĆ (odmorno): Idemo dalje!
BORIS TADIĆ (maglovito): Vuk Obradović?
VUK JEREMIĆ (bezbrižno): Umro.
BORIS TADIĆ (bez snage): Vučić?
VUK JEREMIĆ (razdragano): Nije, ali blizu ste.
BORIS TADIĆ (mehanički): Aleksandar?
VUK JEREMIĆ (zbunjen): Koji Aleksandar?
BORIS TADIĆ (rutinski): Aleksandar Vučić, naš potencijalni koalicioni partner.
VUK JEREMIĆ (nestrpljivo): Dozvolite da se predstavim: Vuk Jeremić, šefe.
BORIS TADIĆ (kilavo): A, ti si. Što zoveš ovako rano? Je l' neka situacija?
VUK JEREMIĆ (vedro): Situacija je zbog Božića. Već bio u šumi, nasekao badnjak, badnjak odneo u crkvu, crkvu celivao molitvama, molitve sačuvao u srcu, srce poklonio Srbiji na dlanu.
BORIS TADIĆ (potpuno budan): Da nisi opet pio onu manastirsku rakiju koju je Palma čuvao za žirafu?
VUK JEREMIĆ (čiste savesti): Nisam, majke mi. Postim već šesti dan. Samo prekuvana voda, pita s mesom, pihtije i čaj od nane.
BORIS TADIĆ (znatiželjan): Gibanica?
VUK JEREMIĆ (preplašeno): Taman posla!
BORIS TADIĆ (lukavo): Imam neprirodan utisak da me nisi zvao samo zbog menija.
VUK JEREMIĆ (ostrašćeno): Vi uvek, šefe, sve znate unapred, vaša moć percepcije prevazilazi svakodnevne dileme sumnje...
BORIS TADIĆ (skromno): Pa, eto...
VUK JEREMIĆ (poverljivo): Hteo sam samo da vam kažem da sam danas dao divan intervju za „Press".
BORIS TADIĆ (odsutno): Znam, čitao sam ga za Novu godinu.
VUK JEREMIĆ (nestrpljivo): Mala ispravka. Čitali ste moj intervju za „FoNet".
BORIS TADIĆ (zabrinut): Zakleo bih se da sam jedan tvoj intervju čitao na ćirilici, u manjem formatu. Je l' to taj intervju za „FoNet"?
VUK JEREMIĆ (ponosno): Nije. To je bio moj novogodišnji intervju za „Nin".
BORIS TADIĆ (ustaje iz kreveta i šeta): Da nešto raščistimo. Imao si, dakle, dva intervjua za Novu godinu: za „FoNet" i za „Nin".
VUK JEREMIĆ (nadahnuto): I za „Večernje novosti".
BORIS TADIĆ (zakopan u mestu): Promaklo mi je.
VUK JEREMIĆ (hitro): Ništa naročito, svega tri strane, četiri fotografije, pet okvira. Pomenuo sam vas nekoliko puta u vrlo pozitivnom kontekstu.
BORIS TADIĆ (okolišeći): Ako umem da sabiram, to su već tri intervjua.
VUK JEREMIĆ (šapatom): Četiri.
BORIS TADIĆ (nastavlja nervozno da hoda): Kako sad četiri?
VUK JEREMIĆ (pravdajući se): Ma, zvao me naš budući ambasador u Turskoj, onaj Boško Jakšić iz „Politike", da uradimo mali razgovorčić...
BORIS TADIĆ (precizno): Koliko mali?
VUK JEREMIĆ (lakonski): Ništa naročito, svega dve strane „Politike", pet fotografija, osam okvira, potpuno nezapaženo.
BORIS TADIĆ (radoznalo): A kad je to bilo? Da nije za vikend?
VUK JEREMIĆ (uporno): Nije za vikend, objavljeno je u nedelju.
BORIS TADIĆ (stoički): Koliko znam, i nedelja je integralni deo vikenda.
VUK JEREMIĆ (oštro): Prvi put čujem za tako nešto. Bio sam ubeđen da je nedelja radni dan.
BORIS TADIĆ (besno): Da rezimiram po drugi put: „FoNet", „Večernje novosti", „Nin", „Politika"...
VUK JEREMIĆ (na granici čujnosti): I „Press".
BORIS TADIĆ (odgovorno): Kakav sad „Press"?
VUK JEREMIĆ (šokiran): Pa, naš „Press", odnosno Đilasov „Press", „Press" naše Demokatske stranke...
BORIS TADIĆ (cinično): „Press" naše mladosti.
VUK JEREMIĆ (tiho): I dao sam intervju za frankfurtske „Vijesti".
BORIS TADIĆ (smireno): Šta si još uradio?
VUK JEREMIĆ (priznaje): Dao sam intervju za list „Naš metalac"...
BORIS TADIĆ (psihološki): I?
VUK JEREMIĆ (otvoreno): Napisao tekst za „Ribolovačku reviju"...
BORIS TADIĆ (uporno): I?
VUK JEREMIĆ (beznadežno): Prijavio se za „Kviskoteku"...
BORIS TADIĆ (surovo): Još?
VUK JEREMIĆ (slobodno): Otvorio dušu za „Kukičenje".
BORIS TADIĆ (opasno): Je li to sve?
VUK JEREMIĆ (skrušeno): Nije.
BORIS TADIĆ (metodološki): Reci mi sve, mnogo ćeš se bolje osećati...
VUK JEREMIĆ (neutaživo): Zvali su me iz „Praktične žene", „Blic žene","Moje žene" a žena me zvala da kod nje gostujem u TV Dnevniku...
BORIS TADIĆ (duga pauza): Ništa iz sporta?
VUK JEREMIĆ (veselo): Naprotiv, u „Sportskom žurnalu" počinjem da pišem kolumnu, za „Sport" radim izveštaje iz NBA, u pregovorima sam sa mesečnikom „Tenis" da pišem rubriku „Diplomatski forhend"...
BORIS TADIĆ (vraća se u krevet): Reci mi da sve ovo sanjam...
VUK JEREMIĆ (uzbuđeno): Ali, šefe, u "Pressu" sam nadmašio sebe. Znate li šta sam odgovorio na njihovo provokativno pitanje šta sam supruzi kupio za Novu godinu?
BORIS TADIĆ (ravnodušno): Šta si Nataši kupio za Novu godinu, prosvetli me.
VUK JEREMIĆ (histerično): Šal, šefe, šal! Sa nacionalnim crno-crvenim motivima: mnogo lep, od čiste kosovske vune.
BORIS TADIĆ (poetski): Stendal.
VUK JEREMIĆ (upitno): Ne razumem, šefe.
BORIS TADIĆ (poučno): Stendalova knjiga „Crveno i crno".
VUK JEREMIĆ (diplomatski): Odnosi sa prijateljskom Francuskom i posebno sa Stendalom prioriteti su naše spoljne poltike.
BORIS TADIĆ (lukavo): O tome nisi pričao za"Press" ili za „Nin" ili za „Vijesti"?
VUK JEREMIĆ (iskreno): Ni slučajno. Pominjao sam svoju prvu ljubav ali u anonimnom kontekstu, drugove iz školske klupe, kako sam zaprosio Natašu na romantičnom mestu...
BORIS TADIĆ (ustaje sa kreveta): Profesore iz gimnazije nisi pominjao?
VUK JEREMIĆ (sluđen): Samo sam vas pohvalio u intervjuu za „Politiku"... ili za „Naš metalac"... sad ne mogu da se setim.
BORIS TADIĆ (tašto): Kako si me pomenuo?
VUK JEREMIĆ (poetski): Onako, ljubavno, svi smo mi učenici bili zaljubljeni u vas.
BORIS TADIĆ (pocrveneo): Baš svi?
VUK JEREMIĆ (u SPO maniru): Svi, svi, svi!
BORIS TADIĆ (radoznalo): I Šaper?
VUK JEREMIĆ (bez tajni): Naročito on.
BORIS TADIĆ (iz offa): A žene, tj. učenice?
VUK JEREMIĆ (oprezno): Ne sećam se.
BORIS TADIĆ (dramska pauza): Ne sećaš se?
VUK JEREMIĆ (još opreznije): Stao mi mozak.
BORIS TADIĆ (u speedu): A nije ti mozak stao ovih sedam dana dok si davao onoliko intervjua koliko ja dajem za godinu dana, a?
VUK JEREMIĆ (mrmlja): Ja, ovaj...
BORIS TADIĆ (hirurški secira): Zar nije bio dogovor da se dogovorimo oko svakog tvog intervjua, da pročešljamo pitanja, da nađemo optimalne odgovore u nacionalnom interesu, a?
VUK JEREMIĆ (smrvljen): Bili ste zauzeti... Nova godina, Božić, rekonstrukcija Vlade... Nisam hteo da smetam.
BORIS TADIĆ (pakleno): A jutros me zoveš u cik zore da mi javiš kako si bio pametan u „Pressu". Lako je biti pametan u „Pressu", gospodine Jeremiću! Samo tamo možete da proturite izjavu da „ova generacija političara ima veliki zadatak pred sobom da napravi Evropsku uniju u Srbiji". Na koga ste mislili, gospodine Jeremiću, na mene, a?
VUK JEREMIĆ (na zrnu graška): Ali, šefe...i supruga Dragana Šutanovca dala je intervju za „Press".
BORIS TADIĆ (zapanjen): Šta kaže Marija Šutanovac, molim te?
VUK JEREMIĆ (čita): „Dragan Šutanovac je beskrajno pažjiv suprug i otac, ali ima malo vremena. S mlađim sinom Strahinjom još nije uspeo da se zbliži, dete bukvalno beži od njega".
BORIS TADIĆ (u šoku): Dragan beži od deteta?
VUK JEREMIĆ (smireno): Ne, dete beži od oca Šutanovca.
BORIS TADIĆ (šeta po simsu): Pominje li me Marija Šutanovac?
VUK JEREMIĆ (pakosno): Pominje. Kaže: „Poznajem Borisa deset godina, od samog početka moje veze s Draganom. On ima posebnu ulogu jer je bukvalno kumovao našem pomirenju u jednom teškom periodu pre nego što smo odlučili da se venčamo".
BORIS TADIĆ (hladnokrvno): Onda Marija mora da pominje i oca, Miroslava Ilića.
VUK JEREMIĆ (cinkari): Kaže Marija: „Miroslav i Dragan imaju muško-muški odnos".
BORIS TADIĆ (zapanjen): Polni?
VUK JEREMIĆ (diplomatski): Ne piše polni, ali se valjda podrazumeva.
BORIS TADIĆ (hoda po ivici simsa): Koliko vidim, ti ipak nisi najluđi u ovoj Vladi.
VUK JEREMIĆ (ponosno): Služimo narodu!
BORIS TADIĆ (opušteno): A da večeras sa suprugom dođeš na Badnje veče, da se posipamo žitom, gađamo pšenicom, palimo slamu, udaramo badnjakom i glasno urličemo „piju, piju"?
VUK JEREMIĆ (iskreno): Oprostite, šefe, ali večeras imam zakazan intervju za „Burdu". Krojevi su u ovom tenutku najvažniji za izgled Srbije!
6,32
VUK JEREMIĆ (pospan): Alo?
BORIS TADIĆ (budan): Ništa ne kažeš za današnji intervju „Danasu"?
VUK JEREMIĆ (pravda se): Ali...
BORIS TADIĆ (ubilački): Ćutiš, a ovamo, iza leđa, eto te na naslovnoj strani. Dao si čak i naslov: „Nema ideje o podeli Kosova u Vladi".
VUK JEREMIĆ (uplašeno): Samo da vam objasnim...
BORIS TADIĆ (uporno): Već 23. intervju za pet dana nove 2009. godine. Reci mi iskreno: jesi li ti normalan?
VUK JEREMIĆ (u horroru): Ali...
BORIS TADIĆ (besno): Sigurno me nisi ni pomenuo?
VUK JEREMIĆ (mirno): Jesam. Rekao sam: „Nadam se da će u novim pregovorima (sa Kosovom) doći do kompromisa. To je, kao što je rekao predsednik Tadić, bolje nego da neko dobije sve a neko - ništa".
BORIS TADIĆ (rezignirano): Bolje da me nisi pomenuo kako si me pomenuo.
VUK JEREMIĆ (pogibeljno): Ali...
BORIS TADIĆ (izlazi na sims): Taman pomislim da ti je dosta intervjua, ali, ne: morao si da se dodvoriš i „Danasu".
VUK JEREMIĆ (cvili): Zvali su me...
BORIS TADIĆ (ljut): Tebe da zovu e-novine i njima bi dao intervju...
VUK JEREMIĆ (udara se u glavu): Nikad njima, nikad, nikad...
BORIS TADIĆ (seća se): To si govorio i za „Danas".
VUK JEREMIĆ (zbunjen): To je bilo juče, a ne danas.
BORIS TADIĆ (visi na simsu): A večeras ostaje ono za „Burdu"?
VUK JEREMIĆ (očajnički): Mi sve skrojili kod kuće, žena mi sedela za mašinom i šila....
BORIS TADIĆ (lukavo): A oficiri pitali čija sam, a?
VUK JEREMIĆ (smiruje se): Nemojte, šefe, da se ljutite. To je samo „Danas".
BORIS TADIĆ (ledeno): Danas „Danas", sutra „Vreme", prekosutra „Peščanik", vidim ja gde to ide.
VUK JEREMIĆ (neubedljivo): Ali...
BORIS TADIĆ (smireno): Imaš sreće što intervju Marije Šutanovac nosi naslov „Moj Dragan je muškarac s velikim M".
VUK JEREMIĆ (haotično): A šta je „veliko M"?
BORIS TADIĆ (neodređeno): Monstrum, Manijak, Mengele, Motherfucker...
VUK JEREMIĆ (određeno): Da nije ipak Ministar, Mekušac, Mlohavko, Maza...
BORIS TADIĆ (seća se): Ali, da se vratimo „Danasu"...
VUK JEREMIĆ (bolno): Neće se više ponoviti.
BORIS TADIĆ (prkosno): Obećavaš?
VUK JEREMIĆ (ponosno): Tako mi ministra s velikim M!
Preuzeto:
E - novine
