„Politika“

Državotvorna „Politika“ smatrala je da godišnjica smrti Zorana Đinđića ne zaslužuje najavu na naslovnoj strani, gde su se zajedno smestili izvesni Mirko Cvetković (po svom ličnom uverenju premijer Srbije), vest o romanu „srpske epske fantastike“, tekst o skladištenju gasa u Banatskom Dvoru, notica o dva miliona drogiranih Rusa-ovisnika o avganistanskom heroinu, očaravajuća vest da se kasetne bombe baškare u arsenalu Vojske Srbije i – vest nad vestima („Riba loša za Evropu, dobra za Srbiju“) o problemima vijetnamskog soma koji se ušunjao u srpske markete! Eto, tako izgleda front page „Politike“ 12. marta 2009. godine.

Unutra, na stranama četiri i pet, nalazi se „Tema dana: 12. mart“ u okviru koje se mogu pročitati autorski tekstovi Zorana Živkovića, Siniše Nikolića i Gorana Vesića (zanimljivo: sva trojica su odavno neaktivni članovi Demokratske stranke). Šlag na tortu ipak se nalazi na strani šest, gde nalazimo pomiriteljski tekst pod čudovišnim naslovom „Godišnjice zbližavaju socijaliste i demokrate“ (misli se na godišnjice smrti Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića). U „Politici“ je osvanula izjava Jelene Trivan, portparola DS, koja na pitanje da li joj smeta što će godišnjicu Đinđićeve smrti obeležiti Vlada u kojoj sede SPS-ministri, izjavila da bi joj „više smetalo da u toj Vladi sede ministri koji ne poštuju Đinđićeve tekovine“. Na još jedno pitanje – da li strahuje da će birači DS zameriti zbog zajedničkog polaganja venaca, Trivanova odgovara: „Zamerili bi nam da smo, posle pobede na izborima, dozvolili da se Srbija sunovrati predvođena Koštunicom i radikalima. Naši birači imaju poverenje u DS i u predsednika Borisa Tadića“. Toliko od „Politike“!

„Pravda“

Glasilo Tome Nikolića i Aleksandra Vučića odlučilo se za glavnu temu dana 12. marta: „Ceca nikad u kuću Velikog brata“. Umesto podsećanja na ubistvo Zorana Đinđića, „Pravda“ opširno izveštava o pomenu Slobodanu Miloševiću; saznajemo da su Mira, Marija i Marko poslali zajednički venac; čitamo izjavu Aleksandra Vulina: „Iza Miloševića je ostalo sećanje na jednu hrabru Srbiju i na jedan nedovršeni posao stvaranja nezavisne i slobodne zemlje“; konačno, u tekstu pod naslovom „Većina za crkvu, LDP za gejeve“ nalazimo izjavu Dragana Markovića Palme, koalicionog partnera u Vladi Srbije, koji je povodom predloga Zakona protiv diskriminacije vazduhoplovno objasnio: „Ja ne znam kako bih se ponašao u avionu ako bi preko puta mene sedela dva pedera. Verovatno bih morao da odem u pilotsku kabinu“.

Ipak, pravdoljubiva „Pravda“ nije zaboravila Zorana Đinđića: u njegovu čast, na dan njegove smrti, „Pravda“ objavljuje monolog Olivere Jovanović, supruge Zvezdana Jovanovića, ubice Zorana Đinđića. Citiramo: „Jak je Zvezdan, stabilan, ima najlepši osmeh na svetu i pun je pozitivne energije. Bio je i ostao najpozitivniji lik u najtežim danima novije srpske istorije“.

Naravno, kakav bi to 12. mart bio da se ne najavi bekstvo Milorada Ulemeka Legije? Izvesni astrolog Dušan Veličković u intervjuu za „Pravdu“ predviđa: „Do Ulemekovog bekstva je moguće da će doći, posebno u slučaju velikih i masovnih demonstracija kada će zapravo biti pokušana da se iskoristi gužva i organizuje Legijino oslobađanje“. Toliko od „Pravde“!

„Kurir“

Ni ovaj toaletoid nije smatrao da je šestogodišnjica smrti Zorana Đinđića dovoljan razlog za naslovnu stranu, gde se jedan pored drugog šepure nilski konj, Jelena Karleuša i Mlađan Dinkić. Na petoj strani, u tekstu pod naslovom „Šest godina posle“, nalazimo galimatijas od sumanutih izjava Vjerice Radete, Srđana Milivojevića, Aleksandra Vučića i Jelene Trivan. Kako to, na primer, izgleda, pokazuje Vjerica Radeta (SRS), koja ovako lupeta: „U Srbiji je nastupio potpuni sunovrat standarda, nacionalnih interesa i svega ostalog, i to nema nikakve veze s tim ubistvom“. Podsećamo da se ova izjava nalazi u tekstu „Šest godina posle“, teorijski posvećenom Đinđićevom ubistvu. Toliko od „Kurira“!

„Glas javnosti“

Već pogađate: na naslovnoj strani nema ni pomena o Zoranu Đinđiću! Ali zato na drugoj strani nailazimo na tekst „Pucanj u reforme“, kolaž lakih činjenica i još lakših komentara o pokojnom premijeru – sve u svemu, ništa. Zato nas na četvrtoj strani čeka preteći naslov „Vlada odlučuje o pederima“, a na strani tri dirljiv tekst o godišnjici smrti Slobodana Miloševića („Istorija će reći šta se dogodilo“). „Glas javnosti“ jedini nije zaboravio zaturenog Vojislava Koštunicu, koji je u društvu Koste Čavoškog i Matije Bećkovića u Kosovskoj Mitrovici predstavio svoju knjigu pod urnebesno duhovitim naslovom „Odbrana Kosova“. Toliko od „Glasa“!

Nova srpska fašistička misao

U skladu sa svojim ponositim imenom, NSFM donosi prigodni intervju koji je Zoran Đinđić, navodno, dao neimenovanom novinaru „Dveri srpskih“ 21. februara 2003. godine. Pod naslovom koji je mantra Zoranovih neprijatelja („Ne damo Kosovo!“), NSFM u stvari razrađuje tezu da je Đinđić ubijen jer je po svaku cenu hteo da sačuva Kosovo u Srbiji. Naravno, podrazumeva se da su ga ubile inostrane obaveštajne službe, a da su Ulemek i Jovanović potpuno nedužni.

U nastavku relativizacije lika i dela Zorana Đinđića, NSFM prenosi tekst Đorđa Vukadinovića iz 2006. godine, koji praktično izjednačava Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića. Završni udarac je objavljivanje govora Slobodana Miloševića 2. oktobra 2000. godine, gde između ostalog diktator objašnjava ko je i kakav je Zoran Đinđić: „U našoj javnosti je već dugo prisutna grupacija koja, pod imenom opozicione političke partije demokratske orijentacije, zastupa interese vlada koje su nosioci pritisaka na Jugoslaviju, a posebno na Srbiju. Ta grupacija se na ovim izborima pojavila kao Demokratska opozicija Srbije. Njen stvarni šef nije njihov kandidat za predsednika države. Njen dugogodišnji šef je predsednik Demokratske stranke i saradnik vojne alijanse koja je ratovala protiv naše zemlje. On svoju saradnju sa tom alijansom nije mogao ni da sakrije. Uostalom, čitavoj našoj javnosti je poznat njegov apel NATO-u da se Srbija bombarduje onoliko nedelja koliko je neophodno da bi se njen otpor slomio. Na čelu tako organizovane grupacije na ovim izborima nalazi se, dakle, zastupnik vojske i vlada koje su nedavno ratovale protiv Jugoslavije“.

Nema šta: fašista sam, tim se dičim!