Preokret je preokret. Tu je stvar slična kao sa krivinama. Ne vredi jadikovati da je krivina isuviše oštra, sa kontranagibom, na lošem putu. Tu se mogu učiniti samo dve stvari: ili uđeš u krivinu, malo kočiš, malo dodaješ gas i nekako se izvučeš. Ili sletiš s puta i udariš u neko drvo.

Ja, recimo, nikada ne bih potpisao za preokret da ne mislim da u preokretu misle ozbiljno, to jest da oko ideje preokreta treba da se okupe sve stranke i svi ljudi, bez obzira na ideologije i poglede na svet, koji misle da je preokret neophodan. Ne u korist ove ili one stranke ili ličnosti, već u korist Srbije. Biće da je to preveliki zalogaj za ovu zemlju ogrezlu u partikularizam i strančarstvo, ali vredi pokušati. Evo, neka kaže ko šta hoće, ali ja bih zaista bio srećan kada bi za preokret potpisali i Koštunica i Ćosić i Antonić i Vukadinović - Tadiću je nuđeno, pa je odbio - i da se lepo okupimo u Domu sindikata, recimo, da pijemo kafu i rakiju, da se popreko gledamo i ogovaramo, ali da budem na jednom mestu, fizički jedinstveni u različitostima, u nadi da bi takav skup jednoga dana mogao prerasti u mentalno jedinstvo u različitostima. Samo takvo nacionalno jedinstvo je moguće. Nema levog ili desnog, nacionalnog ili evro preokreta. Svi takvi samo povećavaju rascepkanosti i dodatno slabe ionako nikakvu društvenu koheziju.

Bar smo mi imali sijaset takvih, partikularističkih preokreta. Od poslednjeg jedva da je decenija prošla. Pa šta? Duplo golo. Sa dobrim izgledom da neki sledeći, partikularistički preokret, preraste u četvoroduplo golo. Ali eto, u Srbalja se uvrežilo uverenje da samo ova ili ona - a najčešće „moja“ politika, samo ovaj ili onaj - a najčešće „naš“ - pogled na svet, mogu spasiti Srbiju. Već decenijama nikome ni na pamet ne pada da se država može održati samo ujedinjenim snagama. Snagama, kažem. Ne ideologijama, fantazijama i poetikama. I znate šta? Srbiji je išlo jako dobro dok se na ovom tlu, tamo negde u drugoj polovini XIX veka nisu primile kojekakve, da učinim ustupak Antoniću, „zapadne“ ideologije. Ovde, bogu hvala, nije nastala nijedna. Sve je uvoz sa Zapada. Čak i ona ideologija kojom Antonić grmi protiv istog tog „Zapada“. Ali da ne produbljujem jaz. Antoniću, prelomi pametno. Potpiši. Dobro si došao. Tvrd ti stojim.