Tako smo se našle u otpadničkom loncu, u kome smo se zajedno kuvale i zauvek ostale povezane i bliske. Ma šta se dešavalo, ma koliko se ne slagale i razilazile, uvek smo se ponovo susretale. Bliskost je ostajala zauvek. Tako je bilo sa mnom i sa Biljanom. Raspala nam se stranka, zajedno sa državom u kojoj smo se rodile. Biljana i ja, i još nas nekoliko, odlučile smo da okupimo preostale reformiste i napravimo novu stranku koja će se posvetiti idealu slobode, pravde, vladavini prava i bespoštednoj borbi protiv Miloševića i svih nacionalista, ratnika i ubica. Tako je nastao čuveni Građanski savez za koji se uvek govorilo „jedina antinacionalistička stranka u Srbiji“.

I to je nekim čudom propalo. Našle smo se u Liberalno demokratskoj partiji. Opet novi susret, u novom okruženju, a u nama ona stara nepokolebljivost i nepotkupljivost. Taj smo zanat pekle i nismo ga se odrekle. Postala je članica Političkog saveta LDP-a. Na to sam danas strašno ponosna.

Onda se Biljana razbolela. Od toga nije pravila priču. Dolazila je, koliko su joj dozvoljavale bolest i dijaliza. Kada je škripalo, mislila sam na nju. Jer niko nije bio manji konformista i manji politički kalkulant od nje. Nju nisu zavodile šire bajkovite slike iz kojih se svašta može progutati. To može samo ličnost kojoj pretencioznost nikada nije udarila u glavu. Biljana je držala do svog zdravog razuma i po tome je bila čuvena.

Mnoge od nas smo se strasno bavile ljudskim pravima i antiratnim aktivnostima dok su grmeli ratovi, napadale nacionaliste i sve dosadašnje vlasti. Biljana je među nama bila posebna, jer je bila najveća veštica od svih veštica. Neću pogrešiti ako kažem da ona nikada nije uvukla ramena, slegnula njima, prećutala ono što joj je važno. Nije se smirila pod izgovorom da su stvari izgubile smisao. Ona je nastojala da smisao stvara.

Tako je se sećam. Takva je bila.

Takva Biljana nastavlja da živi u srcima i mislima svojih prijatelja. I svojih istorijskih drugarica. Ja sam jedna od njih.

Preuzeto sa Peščanika