Sem što se još kaže kada je i gde rođen, navodi se i čime se bavio. Umesto da vam prepričavam Danasovu kratku vest, prilažem CV koji je izabrani kandidat za USS dostavio narodnim poslanicima.

CV Sabahudina Tahirovića

To je sve. Ni reči više. Iz ovih nekoliko redaka ove bedne biografije, vidi se da je ove godine, prilikom reizbora, izabran za sudiju Višeg suda u Novom Sadu, što je samo jedan stepen iznad osnovnog (najnižeg) suda. Dotični Tahirović kaže u svojoj izjavi o saglasnosti za prihvatanje kandidature (prilažem original) da je svojim radom i rezultatima rada, naročito u pravnoj struci, dostojan odgovorne dužnosti za koju ga je Predsednik republike predložio. Vladajuća većina ga je bez problema izabrala za tu odgovornu dužnost. Vapaji poslanika (mahom LDP) da se takvi kandidati ne biraju za Ustavni sud, nisu doprli do taster-poslanika.

Izjava Sabahudina Tahirovića o prihvatanju kandidature za sudiju Ustavnog suda

Predsednik Tadić je Skupštini dostavio dva kandidata. Valjda da bi sve izgledalo demokratski. A oba su ispod svakog zamislivog nivoa. Drugi kanadidat predsednika Tadića, Enver Nikšić, nikada u životu nije bio sudija, ni proš’o pored suda. Prilažem njegov CV, nešto opširniji, ali još upečatljiviji nego prvi.

CV Envera Nikšića

I na kraju, dužna sam vam objašnjenje o čemu se radi kad se biraju sudije Ustavnog suda u Srbiji. Pošto je Sulejman Ugljanin dobio svog sudiju USS, Rasim Ljajić je tražio da i on dobije svog sudiju USS. Otuda dva bošnjačka imena, mada ste mogli pomisliti da je reč o „pozitivnoj diskriminaciji” manjina. Ne, ni govora o tome! Partije vladajuće koalicije traže da imaju svaka svog sudiju. Sve je uvek ista pozadina. Tadić je postao lider partijske države, a naša država je postala „zarobljena” višepartijskom diktaturom i primitivizmom.