Nejednakost
Vladimir Gligorov | 12.10.2007.
Koje zemlje u tranziciji imaju veću socijalnu nejednakost? One koje su otvorenije i gde tržište igra veću ulogu ili one gde je država još uvek značajan privredni činilac? Po pravilu, zemlje koje su se pridružile Evropskoj uniji ili koje teže da joj se pridruže, otvorenije su, u njima tržište ima veći značaj i socijalna nejednakost je manja. Nejednakost u zemljama kao što su Rusija ili Kina znatno je veća.
Zanimljivo je, takođe, da su liberalnije privrede takođe demokratije, dok se u zemljama koje se više oslanjaju na državu sve više propagira nova ideologija, koja ide pod nazivom „postdemokratija". Tamo se otkrivaju vrline državnog vlasništva ili bar državne kontrole „komandnih vrhova" privrede, kao i korisnost autoritarnih odnosa, ne samo u politici, već i u socijalnim i u javnim sferama.
Nasuprot tvrdnjama postdemokratskih ideologa, u otvorenim, tržišnim,
demokratskim društvima, javna potrošnja je po pravilu veća nego u zemljama koje se neposrednije oslanjaju na državu, iz razloga ekonomskog patriotizma ili nacionalizma. Javna potrošnja u Rusiji ili Kini znatno je manja, pogotovo ako se izdvoje izdaci na vojsku i čitav sektor bezbednosti, nego u tipičnoj zemlji u tranziciji u srednjoj Evropi.
Razlog za to što su otvorenije zemlje u tranziciji takođe osetljivije na socijalnu nejednakost jeste u stabilizaciji demokratije. U tržišnim, demokratskim privredama, bar u Evropi, država je sve manje vlasnik,
preduzetnik i menadžer, ali ne prestaje da vodi računa o socijalnoj
nejednakosti i teži da je smanji ili da uspori njen rast.
