Da bi se videlo šta je on mislio, uporedimo dve izjave ljudi koji bi u Srbiji trebalo da se staraju o inflaciji.

Guverner Jelašić ponavlja da je potrebno usporiti rast agregatne tražnje, javne potrošnje pre svega, ili još specifičnije plata u javnom sektoru i penzija, dok ministarka finansija Dragutinović tvrdi da je ubrzanje inflacije u Srbiji u najvećoj meri posledica rasta cena nafte (a mogao bi se dodati i rast cena poljoprivrednih proizvoda i hrane).

Šta je tačno?

Tu pomaže Milton Fridman. Prvo, to što navodi ministarka finansija nije inflacija već promena u relativnim cenama. Skuplja je nafta, što znači da je druga roba jeftinija. Može da dođe do skoka opšteg nivoa cena, ali ne i do ubrzanja rasta cena (recimo nekog proseka svih cena), što je inflacija. Dakle, ako je verovati ministarki finansija, do ubrzanja inflacije uopšte nije ni došlo.

Guverner centralne banke pak misli da jeste. Bazna inflacija, kaže on, ubrzana je i sada raste po stopi od 10% (potrošačke cene po stopi od 16%). Cilj je bio, da se podsetimo, da bazna inflacija raste po stopi od 3 do 6%. Da bi se usporila inflacija, guverner zahteva restriktivniju fiskalnu politiku, što znači da on prihvata stanovište da je do ubrzanja inflacije došlo zbog povećane agregatne tražnje. Jedino što je, po guverneru, monetarna politika tu nemoćna.

Što po Fridmanu nije tačno. Jer je potrebno povećanu javnu potrošnju monetizovati da bi došlo do inflacije, a to nije moguće ako je monetarna politika dovoljno restriktivna. Dakle, ministarka finansija i guverner centralne banke bi trebalo da iskoriste leto da ponovo pročitaju ponešto od Miltona Fridmana.