Da bi poređanje imalo smisla, razlike su možda i važnije od sličnosti. Recimo, u zemljama u srednjoj Evropi, deficiti u razmeni sa inostranstvom nisu ni blizu toliki kao u Srbiji. Zapravo, sa izuzetkom Poljske, one ili imaju praktično uravnotežene bilanse spoljne trgovine ili čak suficit. Uz to, njihov je izvoz veliki, najčešće veći od 50 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Najzad, priliv stranih ulaganja ima za posledicu rast izvoza i poboljšanje izvozne ponude, kako po raznovrsnosti tako i po kvalitetu proizvoda. Tako da je apresijacija njihovog novca bar delimično posledica rasta obima i kvaliteta proizvedene i izvezene robe jer se za nju može dobiti viša cena. Izvoz Srbije je mali uprkos rastu njegove vrednosti, a njime se ne pokriva ni 50 odsto uvoza, s tim što se pokrivenost smanjuje u ovoj godini u poređenju s prošlom. Tako da se kurs svakako ne određuje u spoljnoj trgovini.

Kada je, opet, reč o inflaciji, ona se ubrzava i u srednjoevropskim zemljama, ali ni blizu koliko u Srbiji. Mnogo je važnije da se ne ubrzava značajno bazna inflacija, tako da se i ukupna inflacija smiruje usled povoljnijih kretanja u cenama hrane i energije. Bazna inflacija u Srbiji u poslednjih nekoliko meseci raste brže od, na primer, cena na malo.

U julu, posle pada troškova života za oko jedan odsto u odnosu na prethodni mesec i praktične stagnacije cena na malo, bazna je inflacija poresla za 0,5 odsto. U normalni okolnostima, ova kretanja u spoljnoj trgovini i u rastu cena navodila bi na očekivanja da će doći do depresijacije dinara. Mada ne i kada će do toga doći.