Sedmo poskupljenje derivata nafte od januara ove godine povod je da se podsetimo ekonomskih proračuna Sporazuma koji je potpisan u oblasti nafte i gasa i njegovog uticaja na svakodnevni život građana i cene.

Sa ekonomske strane, obaveza države Srbije je da zajedničkim kompanijama ruske i srpske strane dodeli najpovoljniji poreski režim u skladu sa zakonodavstvom i da razmotri mogućnost da se materijali, usluge i radovi neophodni za realizaciju projekata, oslobode poreza na dodatu vrednost do dostizanja njihove isplativosti.

Sa ekološke strane, obaveza Republike Srbije je da zadrži važeće zahteve u pogledu kvaliteta proizvoda od prerade nafte sve do završetka rekonstrukcije i modernizacije NIS-a, u skladu sa Programom koji NIS definiše.

Republika Srbija se obavezuje i da održava trenutnu restrikciju na uvoz naftnih derivata u RS do kraja 2010. godine. U skladu sa Izveštajima koji pristižu od ruskog menadžmenta gde se navode silni gubici u poslovanju, podjednako pre i posle kupovine NIS-a, ostaje da vidimo kako će naša država odreagovati po pitanju raspodele dobiti.

Rafinerijska cena prerade kod NIS-a dvostruko je veća nego bilo gde u okruženju. Trenutna cena prerade nafte u rafineriji NIS-a je 39 dolara po toni, dok je proizvođačka cena dizela neuporedivo viša nego benzina. Jedan od načina da se, pre potpune liberalizacije uvoza, obezbedi niža cena jeste uvoz derivata kojeg nema u dovoljnim količinama na tržištu, ali država to u cilju zaštite interesa NIS-a ne dozvoljava.

Izvoz naftnih derivata iz Srbije u konstantnom je padu. Razlozi za to su loš kvalitet i nedovoljne količine derivata. U domaćim rafinerijama sada se proizvodi gorivo koje zadovoljava propise Republike Srbije, ali nije na propisanom nivou kvaliteta goriva u EU. Usled zaostajanja u tehnološkom razvoju, domaće rafinerije ne mogu da proizvedu dovoljne količine dizel goriva prema EU standardu, kao i bezolovnog motornog benzina. A, u Srbiji se na taj način usporava proces usklađivanja nacionalnih propisa sa propisima EU u pogledu kvaliteta goriva.