Ponavljači
Vladimir Pavićević | 03.12.2008.
Ministar spoljnih poslova Srbije udario je nedavno šakom o sto i poručio da politika uslovljavanja nije ono što se obećava pod imenom Evrope.
Ministar je pojasnio da, umesto otvorenosti prema različitom i drugačijem, jednakosti u šansama, slobode i ekonomskog razvoja, Evropska unija prema Srbiji neguje naročitu politiku uslovljavanja, kojoj se ne nazire kraj, a koju kao najveću nepravdu teško podnosimo.
Našeg ministra niko nije naučio da se politika uslovljavanja Evropske unije razvila početkom devedesetih godina 20. veka kao zvanična politika prema zemljama koje izraze želju za članstvom, nastala iz potrebe valjanog upravljanja reformskim procesima u njima, s ciljem što potpunijeg i bržeg zadovoljavanja uslova za članstvo u EU. U odgovarajućem kontekstu, ona se različito primenjuje na različite države kroz formu tzv. individualnih kriterijuma. Ovakav kriterijum za Slovačku značio je neophodnost zaključivanja sporazuma sa Mađarskom o tretmanu pripadnika mađarske manjine, a za Češku pristajanje na jednak tretman Slovačke nakon raspada zajedničke države, kao i odustajanje od zahteva za kontinuitet sa Čehoslovačkom.
Bliži primer odnosi se na nevoljnost hrvatske vlade da u Hag izruči generala osumnjičenog za ratne zločine. Mnogi ministri u hrvatskoj vladi lupali su šakom o sto, a Hrvatskoj je zaprećeno da početak pregovora o članstvu neće biti moguć bez generala Gotovine u avionu za Hag. Hrvatska je izručila generala i otpočela pregovore o članstvu u EU.
Iskustva ovih zemalja pokazuju da politika uslovljavanja nije pripremljena specijalno za Srbiju i da o nepravdi i dvostrukim standardima nema ni govora. Ministar spoljnih poslova u našoj Vladi očito ne razume šta znači proces evropskih integracija. Kad bi razumeo, možda bi Mladić i Hadžić već bili u Hagu, a Srbija uživala u statusu kandidata za članstvo u EU. Naša vlada i u njoj ovakav ministar spoljnih poslova nemaju viziju Srbije u Evropi, a efikasniji put ka onome što se obećava imenom Evrope ostaće zadatak novoj vladi.
