Savet Evropske unije je još 15. marta 2001. doneo Uredbu kojom je utvrdio kriterijume koje države, koje su izvan zone primene Šengenskog sporazuma, moraju da zadovolje da bi njihovi državljani na teritoriju EU mogli da ulaze bez viza. Ovom uredbom je naglašeno da će ispunjenost kriterijuma biti razmatrana u svakom pojedinačnom slučaju, sa posebnim akcentom na sledećim oblastima: ilegalne imigracije, državna politika i bezbednost, odnos EU i trećih zemalja, kao i regionalna usklađenost i reciprocitet.

Potpredsednik Evropske komisije je u maju 2008. uručio predsedniku Srbije Mapu puta za liberalizaciju viznog režima Srbije sa EU. U dokumentu je zapisano da se od Srbije očekuje da u potpunosti primenjuje odredbe Sporazuma o readmisiji i Sporazuma o viznim olakšicama. Navodi se, takođe, da je osim usvajanja zakona o putnim ispravama i zaštiti podataka o ličnosti, Srbija u 2008. godini trebalo da uradi više i na integrisanom upravljanju granicama, sprečavanju ilegalne migracije, borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i pranja novca.

Umesto da objasni zbog čega njegov kabinet i Vlada čiji je član, nisu održali obećanje, zašto nisu učinili nešto da građane izbave iz položaja molioca koji više ne može ni do Budimpešte, Sofije ili Bukurešta bez duge procedure, zašto nisu uredili da se naši građani ne osećaju kao zatvorenici, potpredsednik Vlade Đelić je ponudio novo obećanje - Srbija do kraja 2009. može da se izbori za ukidanje viza za putovanje u zemlje Šengena. Ta su obećanja samo nove igre bez granica. Njima je Đelić, nameravano ili ne, samo potvrdio da opcija koja zagovara evropsku budućnost u Srbiji tek treba da pobedi na izborima.