Jeremić je pokušao da zamaskira incident naknadnim razgovorom sa Sorensenom, ali to nije bilo dovoljno da se prekršaj zaboravi. Možda Ministru nije jasno da se informacija o takvim incidentima istog trenutka, preko diplomatskih kanala, šalje svim državama-članicama EU. Možda mu nije jasno ni to da njegovo ponašanje kao ovlašćenog državnog zvaničnika ima veliku težinu i uticaj na percepciju politike Srbije prema Briselu. A možda je Ministar (samo) pokazao koliko ne poznaje bit diplomatije i diplomatskog ponašanja.

Izvesno je, pak, da Jeremić svojim (ne prvim) ekscesom pokušava izgraditi imidž energičnog čoveka koji ume da udari šakom o sto, da postavi svakog na svoje mesto, i da sa „njima“ razgovara „kako treba“. U Srbiji kakvu nam je Milošević ostavio takvo mu ponašanje čak i može doneti poneku čestitku i pohvalu. Trikovi slične prirode održavaju na srpskoj političkoj sceni i mnogo gore kabadahije, ali ministru spoljnih poslova to naročito ne sme biti tolerisano. Izabran je da zastupa i štiti interese građana Srbije. Ako za to nije sposoban ili ako postaje suviše netrpeljiv prema svojim kolegama sa Zapada, treba da podnese ostavku i svoj posao prepusti nekom ko je poslu vičan. Uzalud mu dobar engleski, ako njime čini više štete nego koristi.