Dok se teški bolesnici na onkologiji danima smzavaju, Vlada i Skupština usvajaju rezoluciju podrške diktatorskom komunističkom režimu na Kubi. Sve u želji da pokažu i dokažu svoj nabujali antiamerikanizam kao put za popravljanje položaja Srba na Kosovu! Ili kao način da ih odatle isele, jer sada se i zvanično nudi kosovskim Albancima 95% vlasti na Kosovu. Mi bi, kažu mudri pregovarači «zadržali samo spoljnu politiku i kontrolu granica»! Čuj «zadržali». To valjda sada imamo, pa bi da zadržimo.

Ali, tako je to kada je «usaglašena državna politika» kao svoj uspeh odredila odbranu Miloševićevog poraza. Rezoluciju 1244, od koje su i Rusi digli ruke. Vidi se to iz poslednjeg dokumenta Trojke.

Za sve ovo građani nisu glasali u januaru. Neke stranke su ih prevarile nudeći za premijera jedne, iako se znalo da su izbori raspisani da bi Koštunica, Jočić i Bulatović dobili nove mandate.

Skoro četiri godine vladavine tandema Tadić - Koštunica, uz podršku Nikolića preti da potpuno poništi sve ono što su građani Srbije dobili, ili je trebalo da dobiju, posle 5. oktobra. I to deset godina kasnije od drugih.

Zato hajdemo na izbore na svim nivoima. Ne samo na one koji su predviđeni Ustavnim zakonom, već i na parlamentarne izbore na kojima će Srbija odlučiti da li nam je budućnost NATO i EU, ruska gubernija ili obnavljanje Pokreta nesvrstanih.

LDP će imati kandidate koji smeju i hoće da „izađu na crtu" svim Koštuničinim kandidatima. I Tadiću i Nikoliću i Iliću i nekom četvrtom.

To je naša obaveza prema politici koju predstavljamo, i još više prema građanima koji je podržavaju.