Popovi, topovi, lopovi
Zoran Ostojić | 07.12.2007.
Izjava premijerovog savetnika da je “rat takođe pravno sredstvo”, pored činjenice da je podigla, ionako visoke akcije kosovskih Albanaca kod međunarodne zajednice, otvorila je i drugu dilemu. Da li je to stav premijera? Polazi se od logične pretpostavke da premijer bira savetnika, a ne obrnuto. Naravno premijer nije rekao ništa što bi moglo da se tumači kao ograđivanje od stavova svog savetnika. Ali od kuda Koštunica na premijerskom mestu, kad je izgubio prošle izbore?
Pa zato što je voljom Borisa Tadića 900.000 birača koji su glasali da Koštunica ne bude premijer - izigrano. Zato je vrhunsko licemerje kada DS osudi savetnikove izjave, kada je upravo Tadićevom voljom taj Simić tu gde jeste. Baš kao što su tamo i Velja, Mihajlov, Bulatović, Tijanić i slični. Zato Srbiji nije potreban Predsenik koji će se obratiti zemlji sa porukom da je on za politiku mira, jer je i Milošević bio predsednik koji je sve uradio u ime mira, pravde, bratstva i jednakosti medju narodima. Nije nam potreban takav predsednik zato što se iza te poruke dele ratni pozivi po Srbiji, što se organizuju ratni, a ne neki drugi, lepši rasporedi. Što nam na vrata kucaju pozivari vojske koja nije u stanju da odgovori na prosto pitanje- ko ubija srpsku mladost u miru. U protekle četiri godine, nažalost svedoci smo činjenice da je upravo Predsednik kao simbol ove zemlje bio najčešće njena kompromitacija, izraz njene nemoći, nespremenosti da se menja, kukavičluka, svake vrste slabosti. Jedan pojedinac ne može da promeni zemlju i LDP je poslednji koji veruje u tu ideju. Ali Srbija je dokaz da pojedinac može da uništi zemlju. Borili smo se protiv tog pojedinca, ali, evo, u 2007. godini i sa drugim ljudima, mi se suočavamo sa istim problemima, slušamo isti jezik i istu argumentaciju. Kao da živimo već proživljeni scenario. U kome prvo idu popovi, zatim topovi i na kraju lopovi. Zato je na predstojećim predsedničkim izborima potrebna podrška svakog čoveka jer smo svi isti kada se plašimo za našu decu i njihovu budućnost. Isti smo i kada udjemo u C market u kojima nam Mišković zavlači ruke u džepove. Jer smo isti kad smo nesrećni zbog toga što nas ponižavaju, oduzimajući nam pravo da možemo da utičimo na svoj život. Bez kandidata LDP-a Čedomira Jovanovića, u predsedničkoj kampanji ne bi bilo kandidata koji je spreman da zločin u Srebrenici nazove genocidom, i tako skine hipoteku ratnih zločinaca sa miliona građana Srbije. Bez nas u predsedničkoj kampanji Legija bi bio gospodin, ili bi se o njemu ništa ne bi govorilo. Bez nas u predsedničkoj kampanji ratna lica Srbije bi kadila umesto da traže oprost.. Bez nas u kampanji Srbija bi zaista poverovala da treba da bude ruska provincija. Dovoljno je velika Rusija, nismo joj mi potrebni. Naše mesto je EU, mi idemo ka Briselu.
