Rasprodaja budućnosti (II)
Zoran Ostojić | 09.01.2008.
Još u oktobru smo nagovestili da će ruska cena za dodatnih tri meseca pregovora o Kosovu biti NIS. Jer su još tada čelnici ruske državne kompanije Gasprom jasno poručili da ima šansi da jedan krak budućeg gasovoda skrene ka Srbiji, samo ako dobiju NIS ispod cene. U medjuvremenu novo je samo to da je Vlada odlučila da se ti pregovori nastave, a da će „Južni tok“ MOŽDA NEKADA skrenuti u Srbiju . Novo je i to da je ta sednica održana u subotu, kada ni Milošević, čak ni u ratno vreme, nije zakazivao sednice Vlade. Što znači da se danas sednice Vlade Srbije zakazuju iz Moskve. Jer, bože moj, Putin dolazi 18. januara u Sofiju pa se nekome žuri da mu odnese poklon. Novo je i to što je Koštunica vezao Kosovo za potpisivanje Sporazuma o pridruživanju EU i to posle pregovora koji šest godina za Srbiju teku odvojeno od Kosova. Možda je za nekoga novost i da je DS deo ove „ruske priče“, toliko da u Vladi glasaju za direktnu nagodbu, a ne za tender i da je, sa Mihajlovim, pregovarač i Đelić.
Nije potrebno posebno objašnjavati koliko je sve ovo pogubna po evro-atlansku budućnost zemlje. Niti da, za odustajanje od puta koji je izabran 5. oktobra, stranke koje čine vladu nisu dobile mandat na prošlim izborima.
Ali šta znači ova strategija dodatno za džep građana. Pa to da će i dalje plaćati skup i loš benzin. Jer ovde se radi o zameni domaćeg državnog monopola, monopolom strane države. A svaki monopol znači ekstra profit na račun potrošača. Zato je LDP protiv bilo kojeg monopola. Monopola naše države, našeg privatnog kapitala, stranog privatnog kapitala i iznad svega strane države. Ako se realizuje ovaj plan sa NIS-om, sve buduće vlade Srbije biće marionete tog monopola. Ta kompanija moći će da natera Vladu Srbije da vodi ekonomsku politiku u interesu Gasproma i Rusije, a ne Srbije, pošto će moći da obori vladu kad god poželi. Uz Miškovića, koji je to danas, kroz marže na hranu i direktnom korupcijom, dobićemo stranu državu kao vlasnika Srbije. Jer svi, osim Koštunice, Tadića i Nikolića, zaboravljaju da NIS „puni" 20% budžeta Srbije i „odbacuje" profit. Otuda je svako poređenje sa gubitašom i dužnikom, bivšim SARTIDOM koji je bio u stečaju, ili glupost ili zla namera.
Zato evo jednog konstruktivnog predloga nabrojanim „patriotama"- hajdemo da NIS poklonimo Rusima. Ali prvo da oni vrate Kosovo u Srbiju. Ima tamo uglja, pa nam ne treba nam ni tih 400-500 milona. To je sitnica za „svetih" 15% i toliki ugalj. Ali prvo neka se to desi. A ako se ne desi, neka lepo GASPROM učestvuje na tenderu. A da li će Rusi uspeti da nam vrate Kosovo saznaćemo vrlo brzo. Zašto dovoditi buduću Vladu LDP-a u poziciju da mora prvo da nacionalizuje NIS, da bi potom bio privatizovan po zakonu? Zato, čemu žurba? Da nije možda baš zbog toga što se zna rezultat ruske „pomoći" oko Kosova?
