Danas se istorija ponavlja uz dodatak. Kliče se Putinu, gradovi se utrkuju u počastima, a Koštunica i Tadić poklanjaju Naftnu industriju Srbije. Valjda kao dokaz ljubavi i budućeg „tridesetogodišnjeg prijateljstva". Iako je Nikolić u pismu Putinu tu pljačku podržao, ne povedoše ga u Moskvu da se i on slika sa Putinom. Ali ga je zato primio budući predsednik Rusije Medvedev. Valjda da nam Putin poruči kako Moskva na ovim izborima ne može da izgubi. Potvrđuje to i predsednik naše Vlade kome građani na prošlim izborima nisu dali drugi mandat, ali mu ga je dao Tadić, već otvoreno govori da je EU završena priča - „jer hoće da nam uzmu Kosovo".

Ovo što su Koštunica i Tadić sa NIS-om uradili, ne samo da je flagrantni čin veleizdaje zemlje, ne samo da je kršenje njihovog „noćnog" Ustava i bar dva zakona, već takvog skandala nije bilo ni u jednoj tranzicionoj zemlji još od pada Berlinskog zida. Istorijska odgovornost pašće na aktere ovog pokušaja da se od Srbije napravi ruski vazal, te  je važno upamtiti imena onih koji su u ovome učestvovali. Pored Koštunice i Tadića, koji su to osmislili, Đelića i Mihajlova koji su o tome pregovarali, Velje Ilića koji je to potpisao u Moskvi su bili i neizbežni Nikitović i ministar Popović. Ne trba zaboraviti ni ministre Vlade koji su glasali za ovaj sramni sporazum, od Đilasa i Petrovića, do Naumova i Lončara.

To je pamćenje za istoriju, ali se iskreno nadam da će zemaljski sud biti brži.

Govorim već mesecima da je za Koštunicu Kosovo sredstvo, a ne cilj. Sredstvo da zatvori evropski put Srbije i vrati zemlju u 1946. Ovog puta kroz „putinizaciju Srbije". Moskovski januar 2008. krunski je dokaz. Ostali slede.

Ako se realizuje ovaj medjudržavni sporazum svaka buduća Vlada Srbije biće marioneta ruske državne kompanije, odnosno ruske države. Treba pogledati samo koliko budžet zavisi od NIS-a i sve će biti jasno. Miškovićev uticaj na Vladu nesumnjivo će se smanjiti, ali cenu će plaćati i generacije koje se još nisu rodile. Podsećam šta sledi dalje. Gasprom će dovesti svoju Banku, sa svojim načinom poslovanja, vojska će ponovo kupovati rusko oružje, ruski jezik će dominirati u školama, a tada ni vojna baza, ni „raketni štit" nisu daleko. A Kosovo i tamošnji Srbi? Pa koga za to briga, dobro su poslužili za ovaj spoljno-politički zaokret, za koji ova naša trojica nisu dobili mandat građana. Uostalom da je Rusima stalo do Kosova i Srba, a ne do NIS-a, ne bi pre nekoliko godina povukli vojnike sa Kosova.

Doduše danas postoji razlika između situacije od pre 60 godina. Tada je Staljin hteo našu zemlju da stavi pod rusku dominaciju, a iz Beograda je bilo otpora. Danas se iz Beograda nudi vazalastvo, a iz Moskve ne odbija. Zato Moskvi ne treba mnogo ni zameriti.

Zato su vanredni parlamentarni izbori jedini način da Srbija dobije proevropsku Vladu koja će je vratiti u 6. oktobar. Nažalost, ako ćemo u Evropu, moraćemo prvo u 1948.