Dobrodošli u 7. oktobar
Zoran Ostojić | 13.09.2008.
Ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom stvarno je istorijski događaj. Rekao bih čak da je u ponedeljak, 8. septembra 2008. završen 6. oktobar, onaj koji je dosao posle 5. oktobra, a koji smo eto živeli celih osam godina. Jer više niko ne može da Srbiju vrati nazad u prošlost. Ni kada bi hteo, niti kada bi za tako nešto i našao saveznike napolju.
A neće ih biti, jer je potencijalni saveznik svoje ljude već izvukao iz Srbije, zbrinuo i zaštitio u svojoj zemlji. Dakle, gotovo je sa totalitarnom prošloću koja se na svom kraju branila i zločinima. Upravo ovaj trenutak posle koga nema nazad, hteli su da spreče inspiratori ubistva Zorana Đinđića svesni da, kad se pređe ova tačka na evropskom putu, ne može se zaustaviti otvaranje ormana sa kosturima i utvrđivanje odgovornosti za pljačke, ubistva, zločine i genocid.
To se više ne može izbeći, već eventualno samo odložiti. I da će se tako nešto pokušati, najbolji dokaz je politička pozadina, implikacije i namere koje stoje iza Naftno-gasnog sporazuma sa Rusijom. I zato, a ne samo zbog za Srbiju skandaloznih i ponižavajućih odredbi tog sporazuma, LDP će osporiti taj Sporazum pred Ustavnim sudom. Jer ni Predsenik države, ni Predsednik Vlade nemaju pravo da krše Ustav i zakone. Oni pogotovo. Dobro, možda oni to nisu znali, niti su toga bili svesni poslanici koji su digli ruku za njegovu ratifikaciju, ali baš zato u uređenim državama i postoji Ustavni sud. Ali biće još priče o tom sporazumu u danima i nedeljama koje dolaze, vratimo se Sporazumu sa EU.
LDP je zaista želeo konsenzus oko evropskog puta i što više glasova za Sporazum. Mi smo jedina država koja hoće u Evropu, a u kojoj ne postoji takav konsenzus. A bez njega će mnogo teže biti obavljeni veliki evropski poslovi koji nas čekaju. Nije bilo lako Čedomiru Jovanoviću da zabezeknutom Đeliću kaže kako LDP nema problem sa amandanom SRS-a, te da mu nije jasno zašto ga je Vlada odbacila.
I da je važno za zemlju da i oni glasaju za Sporazum, te da treba pridobiti Nikolića i Koštunicu, ako im već taj amandman uslov. Vlada je srećom poslušala, ostalo je istorija posle čega ništa neće biti kao pre. Šešelj i Koštunica ostaše ujedinjeni, ali jedini protiv Evrope. Ali za razliku od Koštunice, čak ni Šešeljeva frakcija radikala nije glasala protiv Sporazuma. LDP do sada, jedini nije komentarisao raskol među radikalima. Moj lični stav je kratak. Toliko mi je bliska politika radikala, da mi je drago što će imati dve partije.
