Download

LibNews 04 (PDF, 548KB)

LibNews 4

Nedelja, 30. 12. 2008.

Bojan Đurić
EVROPSKI ZAKON ZA 90 MINUTA!

Tokom protekle nedelje u Beogradu je boravila delegacija poslanika Evropskog parlamenta. Srpski parlament se istovremeno uglavnom bavio opštepoznatom činjenicom koja je odjednom iznenadila sve: javna preduzeća u Srbiji ne kontrolišu tržište i nezavisna regulatorna tela, nego političke stranke...

Evropski parlamentarci su, između ostalog, pitali i kako napreduju reforme Poslovnika i da li se radi na ubrzavanju procedure za usvajanje „evropskih zakona”. Odgovor je bio uobičajen: novi, moderni i bolji Poslovnik samo što nije!

A kako zaista stoje stvari? U Skupštini Srbije, inače, več više od godinu dana radi Komisija koja je zadužena da pripremi novi predlog Poslovnika. Do sada se stiglo do 36. člana (od ukupno 240). Vodila se duga rasprava o tome da li odredbe o izgledu pečata parlamenta treba da se nađu u Poslovniku ili u Zakonu o Narodnoj skupštini!?

Za to vreme, Poslanička grupa LDP je svim poslaničkim klubovima i predsednici parlamenta predložila konkretne promene Poslovnika koje bi omogućile veću efikasnost i ozbiljnu raspravu o prelozima zakona. U ovom broju predstavljamo predložene promene parlamentarne procedure.

POSEBAN POSTUPAK ZA PREDLAGANJE, RAZMATRANJE I USVAJANJE „EVROPSKIH ZAKONA”

PREDLOG ZAKONA SA OZNAKOM “SRB-EU”

Član 1.

Vlada dostavlja Odboru za praćenje procesa stabilizacije i pridruživanja (Odbor) kvartalne, polugodišnje i godišnje planove predlaganja zakona, drugih akata i aktivnosti kojima se predlaže usklađivanje pravnog poretka sa pravnim tekovinama Evropske unije (predlog sa oznakom “SRB-EU”)

Vlada planovima predlaže i okvirne termine održavanja posebnih sednica na kojima se isključivo razmatraju predlozi zakona i drugih akata kojima se predlaže usklađivanje pravnog poretka sa pravnim tekovinama Evropske unije („Evropska sednica“).

Član 2.

Odbor daje svoje mišljenje i sugestije na dostavljeni plan i upućuje ih Vladi, predsedniku Narodne skupštine i narodnim poslanicima.

Nakon razmatranja dostavljenih mišljenja i sugestija, Vlada dostavlja Odboru konačni plan predlaganja zakona, drugih akata i aktivnosti sa oznakom “SRB-EU”.

Odbor zaključkom usvaja plan predlaganja zakona i drugih akata sa oznakom “SRB-EU” i objavljuje ga, preko Narodne skupštine, u Službenom glasniku.

Član 3.

Predlog zakona kojim se predlaže usklađivanje pravnog poretka sa pravnim tekovinama Evropske unije obavezno sadrži oznaku: “SRB-EU” br...”.

Svaki predlog zakona sa oznakom “SRB-EU” dobija naredni redni broj na kraju oznake iz stava 1. ovog člana, ukoliko Odbor donese odluku da se radi o predlogu kojim se predlaže usklađivanje pravnog poretka sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Član 4.

Vlada dostavlja Odboru predlog zakona sa oznakom “SRB-EU” u skladu sa usvojenim planom predlaganja.

Odbor razmatra ovakav predlog (“prvo čitanje”) u roku koji ne može biti kraći od petnaest niti duži od trideset dana od dana dostavljanja.

Sednica Odbora mora biti zakazana najkasnije pet dana pre najavljenog dana održavanja.

Odbor donosi odluku da li se radi o predlogu kojim se predlaže usklađivanje pravnog poretka sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Odluka o ovim pitanju mora biti doneta dvotrećinskom većinom glasova.

Član 5.

Amandmani na predlog zakona sa oznakom “SRB-EU” mogu se podneti najkasnije 48 časova pre početka prvog čitanja na sednici Odbora.

Član 6.

Prvo čitanje na sednici Odbora obavlja se tako da članovi Odbora iznose svoja mišljenja o osnovnim pitanjima koja treba urediti zakonom, predloženom načinu zakonskog uređivanja tih odnosa i podnetim amandmanima.

Po završenoj raspravi zaključkom Odbora, kojim se prihvata donošenje zakona, utvrđuju se stavovi, predlozi i mišljenja u vezi s predlogom zakona i upućuju se predlagaču radi pripreme konačnog predloga zakona.

Zaključkom o prihvatanju predloga zakona, može se odrediti da je predlagač zakona dužan da pre podnošenja konačnog predloga pribavi mišljenje pojedinih stručnih tela, organizacija ili zajednica o pitanjima na koja se odnosi predloženi zakon.

Član 7.

Na osnovu zaključka o prihvatanju predloga zakona, predlagač će sačiniti konačni predlog zakona, odnosno konačni predlog zakona sačiniće drugo telo ako je to odredio Odbor i s tim se saglasio predlagač.

Uz saglasnost predlagača zakona, može se odrediti da konačni predlog zakona pripremi radno telo Narodne skupštine i da ga uputi na razmatranje Odboru.

KONAČAN PREDLOG ZAKONA SA OZNAKOM “SRB-EU”

Član 8.

Konačan predlog zakona sa oznakom “SRB-EU” predlagač je dužan da podnese u roku od 30 dana od dana prihvatanja prvog predloga zakona.

Predlagač je dužan da u obrazloženju konačnog predloga zakona navede razlike između rešenja koja predlaže u odnosu na rešenja iz prvog predloga zakona, razloge zbog kojih su te razlike nastale i predloge i amandmana koji su bili izneti povodom prvog predloga zakona, a koje nije prihvatio, uz navođenje razloga za neprihvatanje.

Član 9.

Drugo čitanje na sednici Odbora obavlja se najkasnije 15 dana od dana dostavljanja konačnog predloga zakona.

Drugo čitanje na sednici Odbora obuhvata raspravu o tekstu konačnog predloga zakona, stanovištima radnih tela i odlučivanje o amandmanima koje predlagač (Vlada) nije prihvatio.

Drugo čitanje na sednici Odbora završava se odlučivanjem o predlogu zakona i podnetim amandmanima.

Odluka Odbora o konačnom predlogu zakona dostavlja se na razmatranje Narodnoj skupštini i smatra se da je Odbor formalni predlagač zakona.

Odbor može dvotrećinskom većinom glasova da odluči da se na sednici Narodne skupštine vodi jedinstveni pretres o predlogu zakona sa oznakom „SRB-EU”.

Član 10.

Razmatranje predloga zakona sa oznakom „SRB-EU” obavlja se na sednici Narodne skupštine u roku određenom planovima koje je usvojio Odbor.

Nakon obavljene rasprave zaključuje se rasprava i odlučuje se o donošenju zakona sa oznakom “SRB-EU” a pre prelaska na razmatranje ostalih tačaka dnevnog reda.

Hrvatski primer: Vlada i Sabor partneri u evropskim poslovima

... Tijekom pregovora za sklapanje dvostranih ugovora o regionalnoj suradnji Vlada Republike Hrvatske podnosi izvješća Hrvatskom saboru.

Prije potpisivanja dvostranog ugovora o regionalnoj suradnji Vlada Republike Hrvatske dostavlja prijedlog tog ugovora Hrvatskom saboru radi donošenja zaključaka.

Predstavnici Hrvatskoga sabora u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje razmjenjuju gledišta i o provedbi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Republike Hrvatske i Europskih zajednica i njihovih država članica te pri tome zastupaju stajališta utvrđena na način propisan ovim Zakonom...

Marko Vujačić
deo hrvatskog Zakona o provedbi Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
LIBERALNE POLITIKE U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA
ČETIRI SLOBODE TRŽIŠTA EVROPSKE UNIJE: SLOBODNO KRETANJE RADNIKA

Sloboda kretanja radnika podrazumeva da svaki državljanin Evropske unije ima pravo na pristup zaposlenju pod istim uslovima kao i državljanin države članice u kojoj se traži zaposlenje. Radnik ima pravo da iskoristi sve pravne mogućnosti koje pravni sistem države domaćina pruža, u smislu pomoći pri zaposlenju koja se pruža domaćem državljaninu. Slobodno kretanje radnika predstavlja drugu slobodu na unutrašnjem tržištu EU.

Slobodno kretanje radnika ne može zavisiti od bilo kojih kriterijuma koji diskriminišu po osnovi državljanstva. U tom smislu država ne sme da primenjuje sistem dozvola za rad prema državljanima EU. Pravo na jednak pristup zaposlenju je suština slobode kretanja radnika, koja omogućava primenu i drugih elemenata ove slobode.

Obaveze koje je Srbija do sada preuzela preko članstva u Savetu Evrope potpisivanjem Revidirane Evropske socijalne povelje (2005. godine), u nekim elementima se poklapaju sa obavezama koje će država imati prijemom u članstvo Evropske unije. To se najviše odnosi na pravo radnika migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomoć, koje obuhvata i zabranu diskriminacije radnika migranata po osnovu državljanstva.

U Srbiji trenutno se radi na liberalizaciji tržišta rada, u skladu sa zahtevima iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). SSP garantuje zadržavanje sadašnjeg nivoa prava radnika koji oni ostvaruju u pogledu zaštite od diskriminacije prilikom zapošljavanja, pristupa zapošljavanju, kao i sistema socijalne zaštite.

Nakon tri godine, predviđeno je razmatranje proširivanja prava kada se radi o pristupu stručnom usavršavanju i drugim pravima, ali u zavisnosti od kretanja na tržištima rada država članica i Srbije.

Važno je napomenuti da puna sloboda kretanja radnika ne mora da nastupi ni sa prijemom u članstvo, već se obično određuje prelazni period za prilagođavanje, kako ne bi došlo do većeg pritiska radne snage pristupajuće države na države članice EU.

Da bi se Srbija pripremila za punopravno članstvo u EU, biće potrebno reformisati sisteme obrazovanja (naročito visokog obrazovanja), stvaranje uslova za jednake mogućnosti pri zapošljavanju, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući i državljanstvo, sprovesti reformu zakonodavstva u oblasti slobode kretanja stranaca, prelaska granice i zapošljavanja (obezbeđivanje nacionalnog tretmana u periodu do punopravnog članstva za državljane država članica, odnosno Srbije s druge strane), kao i usklađivanje sistema socijalne sigurnosti u skladu sa acquis communautaire.

IZ JAVE

22. novembar: Kontrarevolucija!
... Optužnica, koje se gadim, obračun je sa socijalističkim režimom, jer je sve rađeno po socijalističkim zakonima ...
- Dragoljub Milanović o dodeljivanju stanova u RTS

23. novembar: Ono što nas ne ubije...
... Neće biti lako, ali ako budemo mudri uveren sam da bi Srbija na srednji rok mogla da izvuče i neke koristi iz ove situacije: da će sa preseljenjem nekih industrija, kao što je industrija auto-delova, iz drugih manje konkurentnih zemalja, upumpati znatna sredstva u proizvodni sektor ...
- Mlađan Dinkić o pozitivnim efektima krize na srednji rok

24. novembar: Daleko je oktobar!
... Svetske ekonomske prilike, međunarodni aranžmani koje sklapa vlada učinili su da se samo vremenska skala ovog usklađivanja pomeri. Tokom cele 2009. vršiće se analiza naše makroekonomske situacije, a od oktobra svakako će doći do pozitivne korekcije penzija u procentu koji bude bio moguć ...
- Jovan Krkobabić o privremenom odlaganju povećanja penzija

25. novembar: Sporazume iz tri dela!
... Još jednom smo se saglasili da se energetski sporazum sastoji od prodaje NIS-a, gasovoda Južni tok kroz Srbiju i proširenja kapaciteta i modernizacije skladišta gasa u Banatskom Dvoru ...
- Ivica Dačić o energetskom sporazumu

26. novembar: Bonusi u magli!
... Naš je greh što smo nakon deset godina neuspelih pokušaja uspeli da obezbedimo sistem sletanja i poletanja u uslovima smanjenje vidljivosti - magle, što smo usaglasili bezbednosne procedure sa međunarodnim standardima, što smo uspešno prizemljili avion u plamenu i avion koji je bio suočen sa nedostatkom kiseonika u kabini, restrukturirali kompaniju i višestruko smanjili troškove ...
- Bojan Krišto o svojim dostignućima

27. novembar: Paket aranžman!
... Što je Zoran Lilić gori od Ivice Dačića? Šta mislite o Dačićevom imenovanju za ministra policije? Ako prihvatite Dačića, prihvatate sve socijaliste, Lilić je u partiji koja je na vlasti...
- Tomislav Nikolić o imenovanju Zorana Lilića na čelo UO Puteva Srbije

28. novembar: Sve je isto kao lane!
... Termin za donošenje budžeta i probijanje rokova nisu neuobičajeni za naše prilike. Podsetila bih da smo i prošle godine budžet usvojili u sličnom terminu...

Ostavite komentar
Pristigli komentari (0)

Ne postoje komentari za vest. Budi prvi koji će komentarisati!