LDP | LibNews 05

LibNews 5

Nedelja, 07. 12. 2008.

BOJAN ĐURIĆ
U IŠČEKIVANJU KRAJA (GODINE)

U proteklih sedam dana dogodilo se toliko toga. Da li je nešto posle tolikih događaja jasnije? Naravno da nije! Budžet - možda krajem sledeće nedelje. Ugovori iz energetskog sporazuma - možda do kraja godine. Bilo kakav efikasan ekonomski odgovor na krizu – možda kada kriza prođe. Svašta smo čuli: da direktori treba da imaju manju platu i da postoji saglasnost da moraju imati veliku platu! Da će budžet biti gotov u četvrtak, pa u petak, a onda je sednica Vlade odložena za subotu.

Ruska delegacija koja je došla u Beograd nije odlagala dolazak. Došli, rekli i otišli. To će, uprkos pukušaju da mediji u Srbiji, nakon što su podigli paniku pričama o ucenama i pretnja, primire stvari, očigledno biti tema sve do kraja decembra. Videćemo...

U međuvremenu, rasprava o paketu pravosudnih zakona već nedeljama traje u parlamentu. Čekaju se rasprava o poverenju Vladi i predlog budžeta koji Vlada šalje 36 dana po isteku zakonskog roka. Blizu je Nova godina.

NEMOGUĆA REFORMA PRAVOSUĐA BEZ REFORMI ČITAVE VLASTI

Najavljeni izbor sudija ne sme otvoriti prostor da postojeći sistem korišćenja političkog kriterijuma prilikom uređivanja pravosuđa bude zamenjen novim političkim zloupotrebama. Zbog toga je neophodno strogo posmatrati najavljeni proces i insistirati na stvaranju i poštovanju jasnih kriterijuma za obavljanje izbora.

Suština reforme pravosuđa je pitanje da li možemo da pronađemo rešenja koja će uspostaviti neophodnu ravnotežu koja u demokratiji počiva na ravnopravnosti izvršne, zakonodavne i sudske vlasti. U ovom trenutku, koji nažalost traje već godinama, izvršna vlast pokazuje ambiciju reformisanja sudske vlasti, a da ničim ne pokazuje je i ona sama spremna da se menja.

Lako je složiti se u negativnim ocenama rezultata sudske vlasti. Predloženi zakoni imaju prednosti, ali i brojne nedostatke. Prednost je, za sada samo verbalna, spremnost da se počne rešavanje problema koji proističu iz okolnosti da se sudska vlast udaljila od života i da nije sposobna da reši probleme sa kojima je suočena.

Za većinu stranaka je, međutim, potpuno neprihvatljiv Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava. On potpuno negira potrebe ljudi u onim mestima u kojima se ovim zakonom praktično ukidaju sudovi. Sada postoji 138 opštinskih sudova, po novom zakonu biće ih svega 34. Ostalo će biti sudske jedinice. Ako analiziramo stanje lokalne samouprave, način i kvalitet života u tim sredinama, onda je očigledno da je obesmišljen taj nivo vlasti.

Što se tiče drugih zakona, uspeh u reformi može biti ostvaren samo ako svi stanu iza principa reformi. Nema polovične reforme sudske vlasti. Veliki problem je pitanje reizbora sudija. Ceo proces počiva na tumačenju Ustava koji je toliko loš da se i na ovom pitanju pokazuje da će uvek izazivati potrese u društvu. Iz pravosuđa moraju da odu oni koji ne zaslužuju da sude i odlučuju o životima građana. Ipak, moraju postojati garancije da se neće ostati samo na sudijama, nego da će se postaviti pitanje odgovornosti i drugih. Sada sudije koje su krali izbore treba da odgovaraju, a oni koji su ih terali da kradu postaju poželjni koalicioni partneri u vlasti.

Kroz brojne amandmane koji su prihvaćeni, delimično su otklonjeni nedostaci predloženih zakona. Kroz amandmane je delimično otklonjena opasnost od politizacije postupka opšteg izbora sudija. Nažalost, vladajuća većina nije prihvatila one amadmane kojima je predložen drugačiji model teritorijalne reorganizacije sudstva i sprečavanje ukidanje sudova koje je najavljeno bez jasnih i ubedljivih obrazloženja.

Rezolucija ELDR
NEZAVISNO SUDSTVO: CILJ EVROPSKIH LIBERALA I DEMOKRATA

NEZAVISNOST SUDSTVA

ELDR, na konvenciji održanoj u Stokholmu, Švedska, 30. i 31. oktobra 2008:

Uzimajući u obzir da:

Član 47 Povelje o osnovnim pravima Evropske unije (2007/C 303/01) reguliše pravo svakog na pravičnu i javnu raspravu pred nezavisnim i nepristrasnim sudskim telom,
Na osnovu člana 220 Ugovora EZ, Sud pravde ima nadležnost da obezbedi posmatranje zakona u smislu tumačenja i primene Ugovora,
Član 223 Ugovora EZ predviđa obnovljivi šestogodišnji mandat za sudije Suda pravde.

Uzimajući u obzir da:

Mogućnost reizbora uspostavljena postojećim sistemom otvara prostor za kompromitovanje nezavisnosti članova Suda pravde, tako da je ta nezavisnost ugrožena odnosom država koje iz imenuju.
Šestogodišnji mandat nije dovoljno dug da obezbedi konzistentnost u odlučivanju Suda pravde.

Poziva na:

Jačanje nezavisnosti i konzistentnosti pravosudnog sistema Evropske unije kroz uvođenje odredbi o devetogodišnjem mandatu bez mogućnosti obnavljanja za članove Suda pravde.

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ (BLIC)
DA LI JE EVROPA CILJ ILI IZGOVOR?
PONAVLJAČI

Ministar spoljnih poslova Srbije udario je nedavno šakom o sto i poručio da politika uslovljavanja nije ono što se obećava pod imenom Evrope. Ministar je pojasnio da, umesto otvorenosti prema različitom i drugačijem, jednakosti u šansama, slobode i ekonomskog razvoja, Evropska unija prema Srbiji neguje naročitu politiku uslovljavanja, kojoj se ne nazire kraj, a koju kao najveću nepravdu teško podnosimo.

Našeg ministra niko nije naučio da se politika uslovljavanja Evropske unije razvila početkom devedesetih godina 20. veka kao zvanična politika prema zemljama koje izraze želju za članstvom, nastala iz potrebe valjanog upravljanja reformskim procesima u njima, s ciljem što potpunijeg i bržeg zadovoljavanja uslova za članstvo u EU. U odgovarajućem kontekstu, ona se različito primenjuje na različite države kroz formu tzv. individualnih kriterijuma. Ovakav kriterijum za Slovačku značio je neophodnost zaključivanja sporazuma sa Mađarskom o tretmanu pripadnika mađarske manjine, a za Češku pristajanje na jednak tretman Slovačke nakon raspada zajedničke države, kao i odustajanje od zahteva za kontinuitet sa Čehoslovačkom.

Bliži primer odnosi se na nevoljnost hrvatske vlade da u Hag izruči generala osumnjičenog za ratne zločine. Mnogi ministri u hrvatskoj vladi lupali su šakom o sto, a Hrvatskoj je zaprećeno da početak pregovora o članstvu neće biti moguć bez generala Gotovine u avionu za Hag. Hrvatska je izručila generala i otpočela pregovore o članstvu u EU.

Iskustva ovih zemalja pokazuju da politika uslovljavanja nije pripremljena specijalno za Srbiju i da o nepravdi i dvostrukim standardima nema ni govora. Ministar spoljnih poslova u našoj Vladi očito ne razume šta znači proces evropskih integracija. Kad bi razumeo, možda bi Mladić i Hadžić već bili u Hagu, a Srbija uživala u statusu kandidata za članstvo u EU. Naša vlada i u njoj ovakav ministar spoljnih poslova nemaju viziju Srbije u Evropi, a efikasniji put ka onome što se obećava imenom Evrope ostaće zadatak novoj vladi.

MARKO VUJAČIĆ
LIBERALNE POLITIKE U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA

REFORMA OBRAZOVANJA

Pregovori sa EU u pogledu reforme sistema visokog obrazovanja mogli bi biti relativno uspešno završeni u kratkom roku, imajući u vidu da je Srbija već deo Bolonjskog procesa, koji podrazumeva reformu sistema visokog obrazovanja. U tom pogledu, predstoji i formalno uzajamno priznanje i nostrifikacija diploma i stručnih zvanja, jer se to pitanje ne postavlja među državama članicama Evropske Unije, osim u posebnim oblastima i slučajevima. Usklađivanjem našeg prava i uzajamnim priznavanjem diploma i svedočanstava, nestaće potreba za postojanjem bilateralnih međudržavnih ugovora o uzajamnom priznavanju (nostrifikaciji) diploma, koje je Republika Srbija zaključila sa državama članicama Evropske unije. Srbija bi morala da radi na ubrzanom prilagođavanju zakonodavstva i reformama, kako bi se u što kraćem roku obezbedilo uzajamno priznanje diploma i stručnih zvanja.

Drugo važno pitanje je usklađivanja obrazovnog sistema sa potrebama tržišta i uvođenej novih zanimanja, kao i oglednih odeljenja, kako bi se pratilo kretanje svršenih srednjoškolaca i studenata na tržištu. Takođe, u pogledu profesionalnog obrazovanja i obuke, potrebno je ubrzano raditi na izradi nomenklature zanimanja i priznavanja diploma, kako bi se omogućilo i nesmetano kretanje naših radnika u zemlje EU, a predstoji i usaglašavanje propisa sa uredbama EZ.

POLITIKA JEDNAKIH MOGUĆNOSTI

Radno pravo Srbije kao i sistem obrazovanja mora biti prilagođeno standardima EU na takav način da obezbedi jednake mogućnosti u pogledu obrazovanja i zapošljavanja, bez diskriminacije po bilo kom osnovu, uključujući i državljanstvo. Specijalnu pažnju standardi EU posvećuju jednakosti polova u pogledu plata. U pogledu bolje organizacije obrazovanja i zapošljavanja, u Republici Srbiji se sve više koristi informaciono komunikaciona tehnologija (IKT) koja nudi nove mogućnosti za kreiranje poslova i zapošljavanje, fleksibilne i prilagodljive oblike organizacije posla i napredak na polju jednakih mogućnosti. IKT je značajna i u borbi protiv siromaštva i socijalne isključenosti, naročito za potrebe osoba sa invaliditetom. Međutim, u Srbiji IKT još uvek nisu dovoljno zastupljena u školama i na tržistu rada. Nacionalna služba za zapošljavanje nudi mogućnost prijavljivanja nezaposlenih preko Interneta, kao i ponudu poslova.

Iz JAVE...

29. novembar:
Što je dosta, dosta je!
... Biću jasan. Svako nastojanje da se poveže priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova sa članstvom Srbije u EU rezultiraće onim što niko od nas ne želi - trenutnim obustavljanjem približavanja Uniji...
- Vuk Jeremić o onome što «niko ne želi»
30. novembar:
Tržište stranačke radne snage!
... Imamo potpunu saglasnost oko toga da javna preduzeća koja su od najvećeg državnog interesa ne mogu voditi ljudi koji će imati male plate. Moraju imati plate koje kvalitetom svog rada zavređuju na tržištu radne snage ...
- Boris Tadić o platama u javnim preduzećima
1. decembar:
Dobar sa svima!
... Ovaj sastanak je znak da u Srbiji možete normalno da se bavite politikom i da možete da čuvate vitalne nacionalne interese, a da razgovarate i o tome da je ceo svet zanimiljiv za Srbiju, posebno istok na kome se nalaze tri zemlje u ekspanziji - Rusija, Kina i Indija, ali da istovremeno želimo da srađujemo sa EU i budemo njen član pod nekim određenim uslovima ...
- Tomsilav Nikolić o otkriću da je lepo i na zapadu
2. decembar:
Lilić na dobrom putu!
... Iako ne negira da je odigrao izvesnu ulogu u dogovoru socijalista da, posle majskih izbora, koaliciju prave sa demokratama, Lilić kaže da ga politika ne interesuje i da ne namerava da se politički angažuje ...
- Zoran Lilić o svojoj budućnosti
3. decembar:
Daleko je srednji rok!
.... Mi ćemo se susresti sa srednjoročnim posledicama krize. Očekujemo da će se to desiti naredne godine, ali moramo da napomenemo da je u tom slučaju vrlo važno da svi akteri i svi kreatori ekonomske politike Srbije budu na istoj liniji, da brzo i efikasno reagujemo i da imamo akcioni plan, ukoliko se stvari okrenu u suprotnom pravcu...
- Biljana Hroneos-Krasavac, predstavnica Srbije u Svetskoj banci
4. decembar:
Nema nazad!
... Takvi komentari nisu od pomoći. Mi vidimo Srbiju na putu ka Evropskoj uniji i na tom planu je već mnogo postignuto potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Posle SSP-a nema nazad ...
- Žan Fransoa Teral, ambasador Francuske o izjavama Vuka Jeremića
5. decembar:
Ishodovao!
... Ja sam kao predsednik Izvršnog veća Vojvodine u dogovoru s premijerom ishodovao da se ostvari i više od onog što je ustavni minimum, te da 90 odsto novca od privatizacije NIS-a ostane Vojvodini i Vojvođanima. A kako će druge stranke na to reagovati ne mogu da predvidim, ali ne vidim razlog da te reakcije budu negativne ...
- Bojan Pajtić o delu budžeta namenjenog Vojvodini
6. decembar:
Herbarista!
... Taj „katalog” oganizovanih kriminalnih grupa mora da bude proizvod temeljnog kriminalističko-obaveštajnog rada koji se ne zasniva na pričama i tračevima nego na realnim situacijama koje postoje u državi ...
- Ivica Dačić o novoj Beloj knjizi

Komentari

Ostavite komentar Pristigli komentari (0)

Ne postoje komentari za vest. Budi prvi koji će komentarisati!