LDP | LibNews 06

LibNews 6

Nedelja, 14. 12. 2008.

BOJAN ĐURIĆ
DANI LJUDSKIH PRAVA: «PRINCIPIJELNA» POLITIKA IRANA I ZAHVALNA SRBIJA

Država Srbija je, skromno kako i priliči državi u kojoj je, kako vole da kažu, čak trećina Ustava posvećena ljudskim pravima, proslavljen Međunarodni dan ljudskih prava. Glamuroznije nije ni moglo: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je, po količini para izdvojenih u «restriktivno-podsticajnom» budžetu, jedno od najsiromašnijih ministarstava.

Zato, valjda, ni ovo ni druga ministarstva nisu bila u prilici da se upoznaju sa činjenicom da u Iranu postoje ozbiljni problemi kršenja garantovanih prava i sloboda. Nemaju oni u Iranu ovakav ustav, nemaju ni posebno ministarstvo, ali ih naša država ne osuđuje. Republika Srbija je u UN glasala protiv predloga rezolucije, iza koje stoji EU, kojom se osuđuje politika kršenja ljudskih prava u Iranu. Zato što, kaže šef diplomatije, oni podržavaju našu politiku prema Kosovu. Ne poštuju, dakle, ljudska prava, nemaju ustavne garancije, ali poštuju preambulu našeg Ustava. Ima li išta važnije od toga...

Vlada Srbije je početkom nedelje predstavila najnovije mere za prevazilaženje ekonomske krize, iako ni mere koje je ista Vlada najavila pre više od mesec dana nisu u parlamentu potvrđene i nisu stupile na snagu. Dinar je u ovoj nedelji nakratko «pobedio» evro, ali se uporni protivnik ubrzo prenuo i ponovo preokrenuo rezultat. Sada je samo pitanje koliki će biti konačan rezultat (kurs).

U međuvremenu, šta ćemo mi sa svetskom krizom začinjenom domaćim problemima?

SISTEMSKE REFORME ZA BUDUĆNOST
- deo programa Odgovor na krizu – Dogovor za budućnost! koji je LDP predstavio 13. decembra

IVAN JANKOVIĆ
ALEKSANDAR STEVANOVIĆ

Aktuelna kriza pokazala je, osim slabosti srpske privrede i neizgrađenosti institucija, i nemogućnost aktuelne vlade da, na odgovarajući način, odgovori na izazove. Očigledna je činjenica da nije bilo nikakvog, makar i ad hoc plana mera kojim bi se dočekala nastupajuća kriza. Umesto toga, prvo je negirano njeno postojanje, a potom minimizirani njeni efekti.

Kada je kriza zakucala na vrata gotovo svih građana, nađena je spasonosna formula za ublažavanje krize – sav nerad, pogrešni potezi, nesposobnost, nestručnost iznad politike i javašluk našli su ono za čime su tragali u prethodnim godinama: dežurnog krivca - ekonomsku krizu. Umesto leka za krizu, ponuđena je zamena teza, problem je predstavljen kao uzrok, a uzročnici problema kao spasioci.

Nažalost, ovakav pristup dobar je samo za partije na vlasti koje su uzurpirale državu kao svoj privatni posed, ali od ovakvog pristupa pošteni i vredni građani, koji su u velikoj većini u Srbiji, imaće samo štete. Kriza sa kojom se suočava Srbija je posledica odbijanja da se izvrše suštinske reforme, kao i stava vladajuće većine da su njihove političke privilegije važnije od standarda građana Srbije, a da je povlađivanje najnižim strastima bitnije od istine.

Liberalno demokratska partija, kao partija koja ne deli navedene „vrednosti“ smatra se odgovornom da ponudi program izlaska iz krize. Činjenica da aktuelna situacija nemilosrdno pokazuje da se dosadašnjim modelima upravljanja privredom ne može graditi prosperitet, kao i da kriza nanosi ogromne troškove gotovo svima, osim privilegovanih političkih elita, čini nas odlučnim da ponudimo partnerstvo u rešavanju krize svima koji smatraju da problem postoji, a da njegovo nerešavanje ili čak „dolivanje ulja na vatru“ mogu upropastiti godine koje su pred nama.

Ovaj program polazi od vrlo očigledne istine da koreni krize u Srbiji imaju malo veze sa korenima krize na Zapadu, pa stoga i mere na ublažavanju i prevazilaženju krize moraju biti suštinski drugačije. Jedine dve mere koje su na raspolaganju Srbiju su reforme usmerene na poboljšanje poslovnog okruženja i štednja (prevashodno smanjenje javne potrošnje).

KRATKOROČNE MERE

1. Smanjenje državne potrošnje kroz ukidanje nepotrebnih agencija i ministarstava, odnosno smanjenje njihovih troškova. – Odmah ukinuti Ministarstvo dijaspore, Ministarstvo vera, Ministarstvo za omladinu i sport, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, Ministarstvo za NIP, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, Ministarstvo trgovine. Ukinuti, agencije kao što su Agencija za mirno rešavanje radnih sporova, Agencija za mala i srednja preduzeća i druge agencije i tela koje sprečavaju razvoj privrede i stvaraju značajno veće troškove od korisnih efekata.
2. Ukidanje zakonskih monopola u privredi i povlašćenih privrednih subjekata. – Ukinuti sve zakonske monopole – uvoz nafte, monopol u veletrgovini Interneta, monopole poštanskih usluga, JAT Airways-a, monopol u igrama na sreću, monopol u elektrodistribuciji. Ukinuti povlašćen položaj RTS-a i drugih „ javnih servisa“, tradicionalnih crkvi, „sportskih klubova od nacionalnog značaja“, državnog visokog obrazovanja, državnog zdravstva. Ukinuti obavezno članstvo u privrednim komorama i afirmisati dobrovoljne asosijacije i poslovna udruženja.
3. Mere za bankarski sektor i berzu. - Izvršiti stvarnu privatizaciju berze i omogućiti njeno listiranje. Ukinuti preobimne zahteve za dokumentima prilikom otvaranje računa, osim onih zbog Zakona o pranju novca. Privatizacijom i IPO za javna preduzeća podigla bi se likvidnost tržišta, što bi kao nusefekat imalo investiranje u ostale hartije koje trenutno postoje na tržištu. Potrebno je drastično smanjiti visoke provizije komisije za HOV koje snižavaju prinos i dozvoliti da se obveznicama može trgovati i van berze jer će to povećati prinos.
4. Unutrašnja liberalizacija spoljne trgovine. – Ukinuti sve dozvole, kvantitativna ograničenja i obavezu da se spoljnom trgovinom mogu baviti samo firme koje su za to registrovane. Borbu protiv privatnih monopola voditi kroz podsticanje konkurencije, a ne kroz administrativne postupke.
5. Poreske reforme. – Uvesti plaćanje PDV po naplati, a ne po fakturisanju da bi se poboljšala likvidnost privrede.
6. Privatni izvršni postupak. – Uz dosadašnjei spori sudski postupak, država bi omogućila privatnim kompanijama da takođe obavljaju ovaj postupak, u skladu sa strogim zakonskim odredbama, za šta bi bile plaćene po učinku.
7. Istinska giljotina propisa. - Dobre inicijative treba prihvatiti nezavisno od toga ko ih nudi. Svi propisi koji su zastareli, nepotrebni, a ponajviše propisi koji su štetni za privredni razvoj Srbije, treba ukinuti. U realizaciji ovog programa učešće će biti ponuđeno svim privrednicima u Srbiji, a na stručnoj javnosti će biti samo da njihove ideje pretoče u ukidanje i izmene zakona.
8. Ukidanje reketaških propisa. – Smanjenje legalizovane otimačine. Sve vrste legalizovanog reketa, kao što su izvodi iz matične knjige rođenih ne stariji od šest meseci, pa zaključno sa obaveznim dokazima da je recimo advokatska kancelarija bezbedna za rad treba ukinuti. Ovakvi propisi ne štite građane, nego daju izvore lagodne zarade za privilegovane grupe.
9. Ukidanje poreza koji štete biznisu, a nisu u bitni u punjenju budžeta. - Porez na dobitak, porez na dobitak od kapitalnih transakcija i porez na prenos nepokretnosti nisu značajni u punjenju budžeta, ali su veoma značajni za preduzeća. Njihovo smanjenje ili ukidanje bi u velikoj meri dodatno poboljšalo performanse preduzeća i sačuvalo velik broj radnih mesta.
10. Pomoć za istinski ugrožene. - U Srbiji postoji pogrešna percepcija o tome ko je istinski ugrožen. Socijalnu pomoć treba usmeriti samo na istinski ugrožene i u tom cilju uvesti bolje indikatore socijalnog stanja domaćinstva.
11. Uvođenje superrevizije. - Kontrola rada revizorskih kuća i rada državnih organa u cilju maksimalne kredibilnosti finansijskih izveštaja.

NIKOLA ŽIVKOVIĆ
LIBERALNE POLITIKE U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA
Primena politike konkurencije EU u Srbiji = još jedno sredstvo za reforme

Glavna ideja dosledne primene politike konkurencije je povećanje efikasnosti i konkurentnosti srpske privrede. S obzirom da se povećava konkurencija i eliminiše zaštita, proizvođači moraju da povećaju sredstva koja ulažu u proizvodnju kako bi povećali produktivnost i kvalitet svojih proizvoda i sebi garantovali bolje mesto na tržištu.

Konačni proizvod mora da bude konkurentan i cenom i kvalitetom. Posledica ukidanja carina je sniženje cena uvoznih, ali i domaćih proizvoda, koji će morati da se cenama i kvalitetom prilagođavaju tržišnim uslovima. Najveći dobitnici procesa razvoja tržišne privrede i dosledne primene pravila konkurencije su građani Srbije.

Primena propisa iz domena politike konkurencije EU za Srbiju znači:

gašenje nekonkurentnih firme koji predstavljaju veliki teret za za građane, bilo putem državne pomoći koju je Vlada određivala zarad održanja socijalnog mira i svoje pozicije na vlasti (te su često služila i opoziciji i poziciji za predizborna demagoška, isprazna obećanja i varanje biračkog tela) bilo putem nekvalitetnih, nezdravih i preterano skupih proizvoda;
stvaranje efikasne i konkurentne privrede;
liberalizacija unutrašnjeg tržišta: ukidanje monopola i kartela, oduzimanje mogućnosti Vlade da direktno ili indirektno kroji cene;
liberalizacija spoljne trgovine;
veća ulaganja u proizvodnju radi uvećanja produktivnosti i konkurentnosti i otvaranje novih radnih mesta;
veća ponuda domaćih i stranih jeftinijih, kvalitetnijih i bezbednijih proizvoda i usluga;
jaka i snažna pozicija Komisije za zaštitu konkurencije kao garanta neometanog odvijanja tržišne utakmice.

Iz JAVE...

7. decembar:
Slaba na tromesečju!
... Zbog iskušenja sa kojima se suočava svaka zemlja, pa i Srbija, moraćemo da pravimo periodične analize. Svako od ministarstava i svaki ministar imaće priliku da pokaže sposobnosti na takvim prolaznim ciljevima. Biće najmanje četiri trakva prolazna cilja u narednoj godini. Svako ko ne postiže rezultat mora biti zamenjen ...
- Predsednik Boris Tadić o tome kako on doživljava princip podele vlasti
8. decembar:
Dobri Bane!
... Ja bih voleo da sam ja kočnica ka evropskim integracijama, jer bi onda bilo lako skloniti tu kočnicu, ali se plašim da su problemi ozbiljniji. Ne bih dao nijednu izjavu iza koje ne stoji Vlada i predsednik, i ja tu politiku sprovodim ...
- Vuk Jeremić
9. decembar:
Slaba zbog koje se kod Holanđana ponavlja!
... Saradnja Srbije s Haškim tribunalom nije se toliko promenila da bismo promenili naš stav ...
- Maksim Verhagen, ministar spoljnih poslova Kraljevine Holandije
10. decembar:
Novi Rusisti su mnogo aktivniji!
... Mislim da je 'progon' ruskog jezika, koji je bio posledica jedne veštačke fame i predubeđenja, zaustavljen. Ipak, i sami rusisti su odgovorni što je do tog progona uopšte došlo, jer nisu bili dovoljno aktivni u odbrani ruskog jezika ...
- Bogoljub Stanković, predsednik Slavističkog društva Srbije
11. decembar:
Da je samo sekunda!
... Međunarodni stručnjaci za vreme pomeriće početak 2009. dodavanjem jedne sekundu na službenim satovima. Ova "prestupna" sekunda je neophodna za sinhronizaciju službenih atomskih satova s rotacijom Zemlje...
12. decembar:
Verba volant, scripta manent!
... Ako ćemo time što prodajemo Rusima NIS sačuvati Kosovo i ubrzati evropske integracije, ja sam spreman da besplatno damo NIS, rekao je Dinkić i zaključio da je to apsolutna besmislica ...
... Nekad su čak i usmeni dogovori bili dovoljno čvrsti da se poštuju ...
- Mlađan Dinkić i Petar Škundrić o pregovorima sa ruskom stranom o prodaji NIS-a
13. decembar:
Nevažeći pasoš – još jedan način da se uštedi!
... Ne mogu ništa da isplaniram, vezane su mi ruke, odmor mi počinje 1. januara, a tada ću možda biti čovek bez pasoša. Odustali smo od planiranog porodičnog odlaska u inostranstvo za raspust, jer čak i da se sada produži važenje starog dokumenta, nama je kasno za vađenje vize ...
- Ivana Obradović, građanka Srbije

Komentari

Ostavite komentar Pristigli komentari (0)

Ne postoje komentari za vest. Budi prvi koji će komentarisati!