LDP | LibNews 07

LibNews 7

Nedelja, 21. 12. 2008.

BOJAN ĐURIĆ
GLASANJE O PRODUŽENJU VAŽENJA STARIH PASOŠA: DVANAESTA RUPA NA SVIRALI

Nisam siguran da se odgovor na pitanje zašto je neizvesno produženje roka važenja postojećih pasoša krije u tumačenju Poslovnika, kako su to objašnjavale predsednica i jedna od potpredsednica parlamenta. Pretpostavljam da ljude ne zanima previše da li je po Poslovniku moguće odvojeno ili preko reda glasati za pojedine tačke dnevnog reda (predloge zakona) kako su u sredu predložili poslanici LDP. Njih zanima da li je parlament sposoban da prvo vodi računa o najhitnijim stvarima. A u ovom sličaju očigledno nije vodio.

U međuvremenu, u petak nije bili sednice zbog slave. U subotu zbog bolesti pojedinih neimenovanih poslanika neimenovane vladajuće većine. Ni u petak ni u subotu nije bilo dogovora kako da to ostane većina, s obzirom da poslanici SVM ne žele da glasaju za odredbe Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

Problem je, međutim, u nečem drugom. Ova sednica koja se još nije završila, jer se nije glasalo o predlozima koji su na dnevnom redu, imala je na dnevnom redu 14 predloga zakona. Broj tačaka dnevnog reda utvrđuje vladajuća većina jer redosled tačaka predlaže predsednica parlamenta a predlog dnevnog reda usvaja parlament (odnosno parlamentarna većina). Dakle, izmena zakona o pasošima je mogla da bude i prva tačka dnevnog reda ove sednice. Ozbiljna koalicija bi prvo na dnevni red stavila najurgentniji zakon. Na stranu što bi to bilo i politički pametnije od sadašnje situacije u kojoj je prva tačka dnevnog reda predlog zakona o područjima sudova za koji, makar za sada, ne postoji dovoljna većina glasova.

Što se Poslovnika tiče, on postaje izgovor za sve. Poslovnik polako dobija ono magijsko svojstvo koje u vođenju spoljne politike, od Koštunice do Jeremića, ima sintagma međunarodno pravo. Samo što smo razmatranje pravila međunarodnog prava preneli na Međunarodni sud pravde a Poslovnik tumače «eminentni pravnici», kako kaže predsednica Skupštine.

Poslovnik nigde ne zabranjuje da se odvojeno i preko reda glasa o pojedinim tačkama. Pogotovo ako se oko toga slože parlamentarne stranke. Evo nekoliko primera. U Poslovniku nigde ne piše da šefovi poslaničkih grupa imaju pravo da se javljaju zbog njegove povrede preko reda i pre ostalih poslanika. Pa ipak, predsednica «po dogovoru» prednost daje vođama parlamentarnih grupa. Uostalom, čemu bi onda služili kontakti između poslaničkih klubova i konsultacije njihovih šefova sa predsednicom parlamenta. Nije normalno i nije u skladu sa Poslovnikom ni da Vladu na raspravi o Zakonu o javnim nabavkama predstavlja ministar za ljudska prava iako za to nema valjano pisano ovlašćenje vlade. Ne piše ni da je dozvoljeno da poslanici vladajuće koalicije ne dolaze na sednice odbora za industriju i privatizaciju posvećene energetskom sporazumu koje se zakažu na insistiranje LDP-a i da time onemoguće usvajanje bilo kakvih zaključaka.

Ne piše ni da predsednica parlamenta određuje Dan (ili Dane za glasanje) nakon dve jednočasovne pauze (kao u sredu) nego piše da se dan za glasanje određuje po završetku pretresa svih tačaka dnevnog reda. Ne piše ni da je normalno da se izuzetak o stavljanju na dnevni red zakona po hitnom postupku primenjuje kao pravilo. Za skoro svih 14 tačaka dnevnog reda na ovoj sednici je vlada predložila hitan postupak. Neki od njih počinju da se primenjuju tek 1. januara 2010. godine.

Ne piše ni da je normalno da na početku oktobarske sednice vlada predloži 27 tačaka dnevnog reda a da onda vladajuća većina (u dogovoru s vladom) prilikom usvajanja dnevnog reda skine skoro polovinu tih tačaka. Pa da se onda većina njih ne vrati na dnevni red do kraja godine. Tako, na primer, na dnevnom redu još uvek nema Zakona o sprečavanju terorizma i pranja novca iako je to jedan od zakona koji se izričito navodi kao uslov za dozvoljavanje bezviznog režima za građane Srbije. Nema ni ratifikacije Sporazuma o otvorenom nebu koji građanima Srbije treba da omogući slobodno putovanje iz Beograda po cenama koje nude low cost aviokompanije. Da li i to neko opstruira?

U zakonu piše i da Vlada predlog budžeta utvrđuje i upućuje Skupštini do 1. novembra. Vlada je to učinila 36 dana kasnije – u subotu 6. decembra. Kakva je sankcija za to kašnjenje? Stranke na različite načine reaguju. LDP neće ulagati amandmane na Zakon o budžetu, druge opozicone stranke su uložile stotine amandmana. Ali, šta misli vlast? Predsednica parlamenta kaže da «nije smak sveta» ako budžet ne bude usvojen. Da li je smak sveta ako se poslanici dogovore da prvo glasaju o pasošima ako vlast već nije u stanju da obezbedi većinu za sve tačke koje je predložila.

I konačno: zašto u predlogu zakona o produženju važenja starih pasoša piše da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku. Vlada je mogla da predloži i da stupa na snagu danom objavljivanja. Tako bi se uštedelo osam važnih dana. Zašto je čuveni energetski sporazum počeo da se primenjuje (iako je to suprotno Ustavu Srbije) odmah po potpisivanju u Moskvi a zakon o produženju važenja pasoša ne može da se primenjuje od dana usvajanja?

USTAVNI SUD O GASNOM ARANŽMANU

BEOGRAD, 18. decembra 2008. (Beta) - Sudija izvestilac Dragan Stojanović predložio je Ustavnom sudu da od Skupštine Srbije zatraži mišljenje o inicijativama za ocenu ustavnosti pojedinih odredaba naftno-gasnog sporazuma sa Rusijom.

U javnom delu sednice, sudija izvestilac rekao je da bi Ustavni sud trebalo da zatraži mišljenje Skupštine Srbije, jer se postavlja pitanje da li Sporazum predstavlja međunarodni ugovor koji podleže ustavno-sudskoj kontroli. Skupština Srbije ima rok 60 dana da dostavi zatraženo mišljenje, a nakon toga, Ustavni sud nastaviće postupanje o podnetim inicijativama.

Inicijative za ocenu ustavnosti pojedinih odredaba naftno-gasnog sporazuma Srbije i Ruske Federacije podneli su Ustavnom sudu Srbije Liberalno demokratska partija i Milan Kovačević iz Beograda.

Inicijatori su naveli da je Sporazum u suprotnosti sa ustavnom odredbom o ekonomskom uređenju i zabrani diskriminacije i zatražili od Ustavnog suda da donese meru obustave svih radnji predviđenih sporazumom. Podnosioci inicijativa osporavaju način prenosa javne u privatnu svojinu, stvaranje i održavanje monopola, povredu ravnopravnosti privrednih subjekata, zašttitu zdravlja potrošača i diskriminaciju u ispunjavanju poreskih obaveza.

ANA TOSKIĆ
VLADIMIR DŽAMIĆ
SPOLJNA POLITIKA SRBIJE U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA (I)

I O spoljnoj politici EU

Razvoj savremenih međunarodnih odnosa uslovio je stvaranje zajedničke spoljne politike država-članica Evropske unije, pa je EU danas jedan od najznačajnijih subjekata međunarodne političke scene. Ugovorom iz Mastrihta iz 1993. godine, kao tzv. drugi stub EU, definisana je Zajednička spoljna i bezbednosna politika (ZSBP) EU, kao viši stupanj do tada postojeće Evropske političke saradnje.

O prirodi i značaju ZSBP EU govori i činjenica da odluke iz ove oblasti donosi Savet EU, političko telo u sastavu šefova država i vlada, kao i predsedavajućeg Evropske komisije (EK). Odluke se uglavnom donose jednoglasno, a kada to nije slučaj moguća je i tzv. “konstruktivna uzdržanost”. S obzirom da EK i Evropski parlament (EP) imaju ograničenu ulogu u odlučivanju o ZSBP, kao i da Sud pravde nema nadležnosti u ovoj oblasti, nameće se zaključak da zemlje-članice (još uvek) nisu spremne da Uniji potpuno prepuste nadležnost u domenu spoljnih poslova i bezbednosti. Međutim, u skladu sa produbljivanjem odnosa u okviru EU, povećava se i njena uloga u definisanju ZSBP i time osnažuje i spoljnopolitički identitet Unije, uopšte. Stoga su značajne promene u oblasti spoljne politike EU uvedene Ugovorom iz Amsterdama (1999. godine) kojim su kao osnovni ciljevi ZSBP definisani:

Zaštita zajedničkih vrednosti, osnovnih interesa, nezavisnosti i integriteta Unije u skladu sa načelima Povelje Ujedinjenih nacija;
Jačanje bezbednosti Unije u svim njenim oblicima;
Održavanje mira i jačanje međunarodne bezbednosti, u skladu sa načelima Povelje Ujedinjenih nacija, kao i sa načelima Završnog akta iz Helsinkija i ciljevima Pariske povelje, uključujući one u pogledu spoljnih granica;
Unapređivanje međunarodne saradnje;
Razvoj i jačanje demokratije i vladavine prava, kao i poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Ugovorom iz Amsterdama se ustanovljava i funkcija Visokog predstavnika za ZSBP, čija je uloga da pomaže Savetu u pitanjima iz oblasti ZSBP, posebno doprinoseći formulisanju, pripremi i implementaciji odluka i, kada je to potrebno, sprovodeći politički dijalog sa trećim zemljama.

Dodatno, ustanovljeni su i mehanizmi za redovan politički dijalog sa spektrom trećih zemalja, uglavnom kroz sastanke sa Trojkom EU na ministarskom nivou, nivou viših zvaničnika i radnih grupa, kao i samita i, ređe, sastanaka sa svim državama-članicama i EK na nivou ministara i viših zvaničnika.

II Spoljna politika Srbije u procesu evropskih integracija

Nužne promene spoljne politike Srbije uslovljene procesom evropskih integracija odvijaju se upravo kroz formu političkog dijaloga. Zajedničkom deklaracijom o političkom dijalogu EU i Republike Srbije iz 2003, zasnovanoj na odluci Samita EU u Solunu iz iste godine, postavljeni su osnovi formalnog političkog dijaloga dve strane: na bilateralnom nivou održavaju se sastanci ministara spoljnih poslova Republika Srbija - Trojka EU, dok se na multilateralnom nivou održavaju Samit šefova država ili vlada EU i zemalja zapadnog Balkana, Forum EU – zapadni Balkan i međuparlamentarni skupovi predstavnika Evropskog parlamenta i Narodne skupštine Republike Srbije. Pored redovnih tzv. radnih konsultacija sa Direkcijom za Zapadni Balkan Komisije EU (desk za Srbiju), od 2006. godine Srbija se putem svojih misija pri EU, UN i OEBS-u redovno pridružuje izjavama i mišljenjima EU u oblasti ZSBP. (nastavak u sledećem broju)

Iz JAVE...

14. decembar:
Za vjeki vjekov!
... Ali, ova vlast, ako Dinkić iz nje izađe, imala bi našu podršku samo dok ne završi poslove oko gasnog sporazuma sa Rusijom...
- Tomislav Nikolić o uslovima za podršku Vladi
15. decembar:
Putuj Evropo!
... Ovo je veliki dan za Crnu Goru, staru evropsku državu, a opet najmlađu članicu Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope. Ovo je veliki dan i za Balkan i sve kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u Evropskoj uniji ...
- Milo Đukanović povodom podnošenja kandidature Crne Gore za prijem u EU
16. decembar:
Svi da stegnu kaiš osim Vlade!
... Apelujemo na mlekare da se odreknu dela svoje marže, i tako spuste cenu mleka, a ne da pojeftinjenje plate proizvođači koji ceo život naporno rade da bi to mleko stiglo na rafove u prodavnicama, i koji su zaslužili svoj novac ...
- Saša Dragin apeluje na mlekare
17. decembar:
Nije na vreme mislio!
... Uvažavajući i poštujući kritike, primedbe, sugestije i predloge koje smatram korisnim za realizaciju ovakvog projekta, posle detaljnih i ozbiljnih priprema doneo sam odluku da se projekat za sada obustavi ...
- Slobodan Gavrilović obustavlja projekat Službenog glasnika
18. decembar:
Nedelje, meseci, godine!
... Holandija će biti suočena u nedeljama i mesecima koji dolaze sa sve obimnijim dokazima da Srbija radi sve što je u njenoj moći da zaokruži saradnju sa Haškim tribunalom ...
19. decembar:
Ja, znate, zaista...
... Ja imam uveravanja da je postignut dogovor i da mi imamo većinu. Ja zaista ne bih znala da vam kažem ko će učestvovati u toj većini, ali mi imamo većinu za glasanje ...
- Slavica Đukić Dejanović o podršci za glasanje u parlamentu
20. decembar:
Kalimero!
... Jedni štite međunarodno pravo, a drugi zarad svojih interesa krše međunarodno pravo ...
- Vojislav Koštunica o nepravednom svetu

Komentari

Ostavite komentar Pristigli komentari (0)

Ne postoje komentari za vest. Budi prvi koji će komentarisati!