LDP | LibNews 08

LibNews 8

Sreda, 31. 12. 2008.

BOJAN ĐURIĆ
RUSKA ZIMA

Bojim se da Zoran Ostojić nije mnogo pogrešio kada je, na jednoj sednici skupštinskog Odbora za industriju, govorio o zahtevima „Sovjeta” a ne „Rusa” povodom sporne etatizacije Naftne industrije Srbije. Još više me je strah da sami upravljači Rusijom i njihovi menadžeri u državnoj poslovnoj imperiji GAZPROM, sebe ne doživljavaju ni kao Sovjete ni kao Ruse, nego kao poslovne političare i poslovne ljude koji koriste da svaku priliku koja im se pruži da ostvare svoj politički i ekonomski interes. Pogotovo ako to, skoro dobrovoljno, čini druga država.

U Srbiji, međutim, i to ne samo u onim delovima vlasti za koje bi prvo pomislili da im je „srce u Moskvi”, vlada takav doživljaj prirode poslovnih i političkih odluka države sa čijom kompanijom su, između ostalog, zaključili nešto što se na srpskom zove „osnovni uslovi za budući osnovni ugovor” za izgradnju gasovoda Južni tok. Uostalom, nije ni bitno kake se to zove na srpskom: jedini važeći tekst je verzija dokumenata na ruskom jeziku. Tako piše.

LibNews će, na svu sreću, i naredne godine nosite to ime. I dalje će se, takođe na sreću, baviti pitanjima promocije i zaštite liberalnih vrednosti u Srbiji. Prvi broj u 2009. godine će biti posvećen, pre svega, analizi antiliberalnih i antitržišnih elemenata u tzv. energetskom sporazumu sa Rusijom. Do tada, u ovom broju se bavimo temom spoljne politike u procesu evropskih integracija, položajem žena u usporenim reformama u zemlji i prednovogodišnjim izjavama. Srećna Nova godina!

ANA TOSKIĆ
VLADIMIR DŽAMIĆ
SPOLJNA POLITIKA SRBIJE U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA (II)

Aktivnosti u oblasti spoljne i bezbednosne politike sprovode Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo odbrane, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvo finansija.

Novi Zakon o spoljnim poslovima određuje poslove koje u ovoj oblasti obavlja Ministarstvo spoljnih poslova. Zakon, pored ostalog, posebno uređuje međusobni odnos državnih organa u obavljanju spoljnih poslova. Tako, ministar spoljnih poslova dužan je da podnese resornom odboru Narodne skupštine izveštaj o radu bar dva puta godišnje, a Ministarstvo da obaveštava Narodnu skupštinu o najznačajnijim spoljno-političkim aktivnostima i drugim relevantnim pitanjima. U oviru samog Ministartstva funkcioniše Generalna direkcija za EU koja se bavi praćenjem politika i rada institucija EU, i njene međupovezanosti sa pojedinim regionalnim organizacijama čiji je Srbija član. Rad Generalne direkcije deo je plana jačanja administrativnih kapaciteta državnih institucija za pridruživanje EU.

Svakodnevna pitanja i problemi u polju harmonizacije sa pravnim tekovinama EU rešavaju se na sastancima eksperata Unije i predstavnika resornih ministarstava Vlade Srbije, u formi tzv. Konsultativnih radnih grupa, tj. Unapređenog stalnog dijaloga. Međutim, potpisivanje SSP-a, i njegovo stupanje na snagu (za šta je potrebno da SSP ratifikuju i sve države članice Unije), donosi novine u pogledu institucionalne strukture za sprovođenje aktivnosti u oblasti političkog dijaloga.

Naime, ova oblast obrađena je Naslovom II SSP-a, u kome se, između ostalog, kao posebni ciljevi političkog dijaloga Srbije i EU navode:

Potpuna integracija Srbije u zajednicu demokratskih država i postepeno približavanje Evropskoj uniji;
Veće približavanje stavova strana o međunarodnim pitanjima, uključujući pitanja u vezi sa ZSBP, između ostalog i kroz odgovarajuću razmenu informacija, a posebno o pitanjima koja bi mogla imati značajan uticaj na strane;
Regionalna saradnja i razvoj dobrosusedskih odnosa;
Zajednički stavovi o bezbednosti i stabilnosti u Evropi, uključujući saradnju u oblastima obuhvaćenim ZSBP.

Stupanjem na snagu SSP-a (odnosno Prelaznog sporazuma) unose se institucionalne promene u pogledu tela koja učestvuju u političkom dijalogu sa EU, a koja preuzimaju i produbljuju ulogu Unapređenog stalnog dijaloga. Sporazumom (Naslov X, Institucionalne, opšte i završne oredbe) se osnivaju:

Savet za stabilizaciju i pridruživanje,
Odbor za stabilizaciju i pridruživanje,
7 pododbora za stabilizaciju i pridruživanje,
Parlamentarni odbor za stabilizaciju i pridruživanje.

Naslov III SSP-a bavi se regionalnom saradnjom Srbije sa tri različita aspekta - u odnosu na zemlje-potpisnice SSP-a, potom zemlje koje su obuhvaćene Procesom stabilizacije i pridruživanja, kao i one zemlje koje su kandidati za članstvo u EU ali nisu obuhvaćene Procesom stabilizacije i pridruživanja. Sporazum predviđa obavezu Srbije da, u različitim rokovima, započne pregovore sa državama regiona, sa ciljem povećanja obima saradnje.

Međutim, ostaje pitanje da li je Srbija spemna za produbljenje odnosa sa zemljama regiona, kada neka od najbitnijih pitanja sa susedima još uvek, formalno ili faktički, nisu rešena. Tako, pitanje povratka izbeglih lica na teritorije bivših republika SFRJ nije ujednačeno regulisano i praćeno je problemima integracije povratnika; još uvek nisu ostvareni uslovi za efikasnu integraciju u društvo onih izbeglih lica koja ne žele da se vrate u zemlje porekla; Srbija nije preduzela mere kako bi izvršila presudu Međunarodnog suda pravde po tužbi BiH, u vezi sa primenom Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida; odnos prema Republici Srpskoj još uvek nije jasno definisan. Poseban problem u održavanju dobrosusedskih odnosa predstavljaju stav i aktivnosti Vlade Srbije prema državama iz regiona koje su priznale nezavisnost Kosova, a poslednji faktor koji može dodatno uzdrmati, ionako nestabilne, odnose u regionu svakako je tužba Hrvatske, odnosno eventualna protivtužba Srbije, Međunarodnom sudu pravde.

Upravo zbog postojanja brojnih nerešenih pitanja sa susedima, Srbija bi trebalo da bude pokretač unapređenja dobrosusedskih odnosa i održanja regionalnog i međunarodnog mira. Nastavak angažovanja Srbije u regionalnim inicijativama u Jugoistočnoj Evropi, bitan je ne samo zbog ispunjenja obaveza preuzetim SSP-om, već i zbog potrebe za distanciranjem Srbije od svoje konfliktne prošlosti.

Spoljnopolitički položaj Srbije danas se zasniva i na uzaludnim pokušajima vlasti da povrati davno izgubljeni suverenitet na Kosovu, ne pokušavajući da aktivno učestvuje u pregovorima sa kosovskim Albancima o položaju srpske manjine, zaštiti građanskih prava i uspostavljanju stabilnog civilnog društva koje bi svima obezbedilo jednake šanse. Istovremeno, postupak o ispitivanju proglašenja nezavisnosti Kosova koji Srbija pokreće pred MSP može biti dvosekli mač za spoljnopolitički položaj zemlje koja se na putu evropskih integracija suočava sa glasnom uzdržanošću Evropske unije po tom pitanju. Sa druge strane, mišljenje Međunarodnog suda pravde nije obavezujuće i ne bi imalo nikakav značaj u već proglašenoj nezavisnosti Kosova, pa ovakav spoljnopolitički potez svakako predstavlja samo kupovinu vremena i pravdanje vlasti pred građanima, kojim se želi prikriti poraz pogrešne politike prema Kosovu prethodnih decenija. Zato je neophodno da Vlada svojim potezima u oblasti spoljne i bezbednosne politike ne zateže dodatno odnose sa Evropskom unijom.

Takođe, Srbija bi kao jedan od svojih spoljnopolitičkih prioriteta trebalo da postavi učlanjenje u NATO, koje bi (naročito s obizirom na činjenicu da su Hrvatska i Albanija pozvane u članstvo Saveza) značajno doprinelo političkoj i bezbednosnoj stabilnosti regiona.

Srbija mora da okonča saradnju sa Haškim tribunalom od koje danas u potpunosti zavisi njen spoljnopolitički položaj. Holandija i Belgija su pokazale da neće popustiti u svojim zahtevima da se Srbija konkretnim delovanjem nadležnih institucija, ali i diplomatskim aktivnostima, jasno ogradi od spoljnopolitičkog delovanja Miloševićevog režima koji je Srbiju doveo do dna u međunarodnim odnosima.

Najzad, profesionalizacija diplomatije i njena departizacija nužni su uslovi da Srbija postane napredno i razvijeno društvo, sa efikasnom, profesionalnom i nekorumpiranom diplomatijom.

TRENING CENTAR LDP, NDI, SILC: ŽENA – LIDER REFORMI

U Beogradu je 20. i 21. decembra održan seminar na kojem je učestvovalo 50 članica LDP iz različitih opština u Srbiji. Među učesnicama je bilo odbornica, predsednica opštinskih odbora, članica opštinskih veća, lokalnih aktivistkinja i stručnjakinja.

Seminar je realizovan u saradnji Trening centra LDP sa Nacionalnim demokratskim institutom i Švedskim međunarodnim liberalnim centrom, a glavna tema skupa bio je ekonomski položaj žena u Srbiji.

Članice stranke imale su priliku da kroz učešće u radnim grupama razgovaraju o javnim politikama u sferi zdravstvene zaštite, rada i zapošljavanja, obrazovanja, i učešća žena u javnom i političkom životu. Razmatrana su različita rešenja kojima bi se poboljšao položaj žena u Srbiji i ujedno postigao napredak u reformama čitavog društva na planu ljudskih prava i ekonomskog razvoja.

Mreža žena Liberalno demokratske partije radiće u narednom periodu na uspostavljanju intenzivnije saradnje sa nevladinim organizacijama i angažovaće se na isticanju značaja svih onih pitanja koja su od naročitog značaja za građanke Srbije.

Iz JAVE...

21. decembar:
Poslat na kaljenje!
... Možda u nekoj perspektivi. Sada ne razmišljam o tome. Predsednik Srbije Boris Tadić započeo je svoj drugi mandat, a meni se čini da vodi zemlju u dobrom pravcu. U ovom trenutku jedina kandidatura o kojoj razmišljam jeste ona za predsednika Olimpijskog komiteta Srbije ...
- Vlade Divac o svojoj budućoj kandidaturi za poziciju predsednika Republike
22. decembar:
Reformator!
... Osnovni motiv profesora doktora Radoša Ljušića za pristupanje Srpskoj naprednoj stranci je želja da na ozbiljan i odgovoran način doprinese promenama u Srbiji, borbi protiv korupcije i kriminala, kao i napretku i opštem blagostanju Srbije ...
- Saopštenje SNS povodom učlanjenja Radoša Ljušića u tu stranku
23. decembar:
Znam da ne znam!
... Građani Srbije veoma dobro znaju nešto što se neki prave da ne znaju, a to je da država Srbija ima ozbiljne tehničke teškoće da otkrije baš svakog haškog optuženika ...
- Predsednik Boris Tadić
24. decembar:
Što se neki prave da ne znaju!
... Da se ne primenjuju bilo kakve sankcije prema NIS-u u pogledu nepoštovanja Zakona o zaštiti životne sredine sve dok se ne izvrši modernizacija opreme u skladu sa PMR, koja nije vremenski oročena ...
- Izvod iz Ugovora o prodaji NIS
25. decembar:
Autoritet pod jelkom!
... Dolazi Nova godina, malo ćemo da ohladimo glave i da se odmorimo, ali ako se nakon toga hitno ne vrati autoritet Vladi, a ministrima odrešene ruke da rade svoj posao i preuzmu odgovornost, nećemo moći da trčimo vezanih nogu i ruku ...
- Mlađan Dinkić o svojim novogodišnjim željama i snovima
26. decembar:
Neću autoritet, hoću pare!
... Jat ervejz traži pozajmicu od Vlade čije vraćanje garantuje imovinom u Srbiji i inostranstvu. Potrebno nam je 7,5 miliona evra za program rešavanja viška zaposlenih, kao i 4,8 miliona evra za ulaganje u osnovno održavanje flote ...
- Saša Vlaisavljević, generalni direktor JAT Airways

Komentari

Ostavite komentar Pristigli komentari (0)

Ne postoje komentari za vest. Budi prvi koji će komentarisati!