LDP | LibNews 10

LibNews 10

Nedelja, 11. 1. 2009.

BOJAN ĐURIĆ
HLADNA PERIFERIJA

Žao mi je ako sam naslovima uvodnih tekstova u prethodna dva broja prizvao slom u dotoku gasa. Ipak, ovih dana nas nije pogodila „ruska zima” niti smo bili „deveta rupa na gasovodu”. Pogodili su nas domaća neodgovornost i činjenica da uopšte nije bitno da li smo druga ili deveta rupa na cevovodu. Bitno je samo gde je prva i najvažnija slavina.

Teško je i komentarisati maltretiranje građana kojima je Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa koji priznaje da kravatu vezuje samo pred sastanke sa ruskim partnerima, samo dan pre prekida grejanja, govorio da je sve u redu.

Postoji, međutim, jedna zanimljivija stvar koja se dogodila. Ljudima, često u trenucima velikog stresa, pada koncentracija. Dešava se to i proverenim kadrovima. Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike, izjavio je tako u Poligrafu da ne može ruski predsednik da garantuje izgradnju gasovoda iz razloga što, na primer, u Bugarskoj može da dođe na vlast neka druga politička opcija. (Usput je dodao, ali računam da je to samo refleks bezgraničnog poverenja u obećanja drugova iz Moskve, da on, Mrakić, ipak garantuje da će biti gasovoda!).

I upravo je u tome stvar. To je čitava filozofija energetske bezbednosti. Dakle, neće biti Južnog toka ako se u zemljama koje se nalaze na negovoj trasi pojavi neka vlada koja ne želi da pristaje na svaku vrstu ucena ili nije u stanju da se zaštiti svojim članstvom u Evropskoj uniji. Ukrajina je do sada kupovala gas po povlašćenim cenama. Rusija je, takođe, plaćala netržišnu cenu tranzita gasa preko ukrajinske teritorije. U međuvremenu, Rusija je postala nezadovoljna, a tako je i danas, orijentacijom (komplikovane i iznutra čudne) vlasti u Ukrajini. Onda je Rusija isključila sve isporuke gasa.

Problem je privremeno rešila EU. Velikim naporom i uz (tihu ali vidljivu) zgroženost ponašanjem i Rusije i Ukrajine. A posao je dovršio, kao predstavnik zemlje predsedavajuće Unijom, češki ministar spoljnih poslova. Zemlje koja ima teško istorijsko iskustvo sa Moskvom, ali danas izgrađuje političku poziciju kao članica Unije. S druge strane, iz Srbije nije otišao nijedan glas protesta zbog toga što je Rusija ostavila bez gasa i zemlju koja joj je omogućila nezabeležen povlašćeni položaj u kupovini NIS-a i većinsko vlasništvo u budućem projektu Južni tok.

Epilog krize pokazao je još nešto. Poslednjih dana pred zaključenje ugovora o prodaji NIS pljuštale su optužbe (pre svega prema LDP i G17 plus) da neke stranke promovišu interese zapadnih kompanija. A onda se pokazalo gde moraju biti pravi partneri Srbije. Zato je direktor Srbijagasa morao kod Mađara i u MOL. Nije bilo dovoljno. Na kraju je gas obezbeđen od Nemačke i Mađarske. Taj gas nismo dobili. Platili smo ga, na svu sreću. Možda bismo gas dobili i ranije i jeftinije da smo tražili i od Rusije da plati tržišnu cenu NIS-a nakon što pobedi na tenderu.

VLADIMIR PAVIĆEVIĆ
MAGAREĆA KLUPA

Predsednik Srbije izjavio je nedavno da su evropske vrednosti temelj naše demokratije i društva i da je Republika Srbija u potpunosti posvećena ostvarivanju svog glavnog strateškog cilja – punopravnog članstva u Evropskoj uniji. Antievropska državna politika koju vodi ministar spoljnih poslova Srbije primorava nas, pak, da posumnjamo u istinitost predsednikovih reči i da utvrdimo pravo stanje stvari. A ono postaje jasno čim uporedimo uspešnost procesa evropske integracije Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana.

Hrvatska već odavno uživa u statusu kandidata za članstvo u EU, otpočela je pregovore o punopravnom članstvu i očekuje se da će tokom 2010. godine ove pregovore i da zaokruži. Makedonija je, uprkos problemima, dobila status kandidata za članstvo u EU 2005. i priprema se za početak pregovora za članstvo. Crna Gora je pre nekoliko dana predala Zahtev za članstvo i očekuje da će tokom 2009. godine osigurati status kandidata. Albanija i Bosna i Hercegovina imaju potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, i čekaju priliku da podnesu Zahtev za članstvo, kako bi nakon toga stekle status kandidata.

Nakon više od osam godina od demokratskih promena, status evropske integracije Srbije je sumoran: Srbija jeste potpisala SSP, ali se odredbe Ugovora još uvek ne primenjuju zbog nedovoljne saradnje Srbije sa Haškim tribunalom. Tako se naša zemlja, suprotno najavi potpredsednika Vlade za evropske integracije da krajem 2008. možemo da predamo Zahtev za članstvo, našla na poslednjoj poziciji među državama Zapadnog Balkana, zauzevši mesto iza Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Albanije i Bosne i Hercegovine.

Posmatrajući evropski pejzaž država Zapadnog Balkana, moglo bi se pomisliti da punopravno članstvo Srbije u EU i nije strateški cilj predsednika Srbije i srpske Vlade. Da jeste, bili bismo u stanju da izbegnemo ovu magareću klupu, a resor evropskih integracija u Vladi bio bi obezbeđen za političku partiju koja je nosilac evropske ideje u Srbiji. Partija predsednika Republike, kao ni bilo koja druga stranka vladajuće koalicije, to sigurno nije.

NIKOLA ŽIVKOVIĆ
PRAVILA ZAŠTITE POTROŠAČA U EU

Pravna regulativa u oblasti zaštite potrošača obuhvata sigurnost proizvoda, kao i zaštitu interesa potoršača u brojnim specifičnim sektorima. Države članice Evropske unije moraju preneti pravnu regulativu u nacionalno zakonodavstvo, osnovati nezavisne administrativne strukture i osigurati primenu pravne regulative i kontrolu tržišta. Trebalo bi osigurati i odgovarajuće mehanizme vansudskog rešavanja sporova, informisati i obrazovati potrošače i osnažiti organizacije za zaštitu potrošača.

Zaštita potrošača bi trebalo da se posmatra kao horizontalna politika u cilju promocije zaštite potrošača unutar jedinstvenog tržišta, ali i u drugim politikama EU. Razumevanje i implementacija pravila u oblasti zaštite potrošača od posebnog je značaja za ekonomije u procesu tranzicije (od državne ka tržišnoj ekonomiji), kakve su najčešće u slučaju država kandidata. Iznad svega, harmonizacija pravila zaštite potrošača je osnovna pretpostavka ukljanjanja tržišnih barijera i garant jedinstvenog ekonomskog prostora gde usluge i roba mogu da cirkulišu sa istim bezbednosnim standardima i kvalitetom i gde potrošači imaju korist od ujednačenog viokog nivoa zaštite njihovih prava. Primena ovih standarda i uklanjanje tržišnih barijera od suštinske su važnosti za države koje pristupaju EU. Potreba za garantovanjem potrošačkih prava, slobodne konkurencije i kretanje roba je izraženija nego kod država članica EU. Varljivo i lažno reklamiranje, odgovornost za proizvode i pouzdanost, prodaja sistemom „vrata do vrata“, potrošački krediti, opasne imitacije, bezbednost proizvoda, nepošteni uslovi u potrošačkim ugovorima, prodaja na daljinu predstavljaju samo neka od oblasti u kojima će države u procesu pristupanja EU morati da se usaglase sa pravilima EU.

Zašto primenjivati ova pravila u Srbiji?

Blagostanje, zadovoljstvo i briga za potrošača su glavni motivi za doslednu primenu pravila zaštite potrošača i pravila konkurencije, i treba da posluže kao merila prema kojima će se ubuduće voditi proizvođači u Srbiji. Efikasna tržišna utakmica je garant adekvatne zaštite potošača, koja je povatno dokaz o funcionisanju tržišne privrede, ali i demokratičnosti društva i poštovanja osnovnih ljudskih prava. S toga, primena pravila o funkcionisanju tržišne privrede i politike konkurencije EU je nužna pretpostavka i osnova za efikasnu zaštitu potrošača – pođimo samo od oduzimanja prava državi, odnosno Vladi, da uređuje i diktira cene pojedinih proizvoda.

Potrošač, pre svega, treba da se tretira i poštuje kao investitor. Svoj zarađeni novac on želi da potroši na robu i usluge o kojima ima proverene i tačne informacije, koje su prihvatljive cene i garantovanog kvaliteta. Kvalitetniji i jeftiniji proizvodi se obezbeđuju putem većih investicija u tehnologiju i razvojem novih proizvoda koji vode računa o zaštiti životne sredine, zaštiti potroča i njihovog zdravlja, i doslednom primenom propisa i pravila konkurencije koji su u skladu sa propisima o konkurenciji EU.

Dobit se ogleda u širokom izboru različitih, sličnih ili istih proizvoda i usluga po različitim cenama. Ne želimo više da kupujemo skupe i nekvalitetne proizvode na koje nailazimo u svim prodavnica, a kojima često ne znamo ni sastav ni poreklo. Ne želimo više da država, proizvođači, uvoznici i veliki trgovci, slobodno da kažemo monopolisti i njihovi čuvari, kroje cene i određuju samostalno i netransparentno visinu poskupljenja bez sagledavanja i uticaja interesa potrošača. Alternativa tome je roba visoke cene nepoznatog sastava i porekla, bez deklaracije (lične karte) i sumnjivog kvaliteta.

U domenu zaštite potrošača u Srbiji neophodno je:

usvojiti novi Zakon o zaštiti potrošača koji će obezbediti sveobuhvatniju zaštitu potrošača, njihovih prava i interesa;
postaviti osnove za formiranje nezavisnih i nestranačkih organizacija za zaštitu potrošača i savetodavnih i specijalizovanih centara, uključivanje u proces zaštite i preciziranje statusa, registracije i načina njihovog finansiranja;
usvojiti Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda kojim se uređuju obaveze proizvođača i distributera, uslovi i način informisanja o rizicima koji proizvod predstavlja po zdravlje i bezbednost potrošača, usklađenost proizvoda sa opštim zahtevom za bezbednost;
zabraniti proizvodnju, uvoz i izvoz, plasiranje i reklamiranje obmanjujućih proizvoda na tržištu;
usvojiti Zakon o trgovini koji će garantovati stabilno i snabdeveno tržište, pravnu sigurnost u trgovini, poboljšanje kvaliteta roba i usluga na tržištu, povećano blagostanje i zaštita potrošača i smanjenje sive ekonomije;
usvojiti Zakon o bezbednosti hrane jer postojeći propisi o kvalitetu prehrambrenih proizvoda su preuzeti iz bivše SFRJ. Neophodno je uspostaviti integralni pristup uređenja lanca proizvodnje i prometa hranom radi zaštite života i zdravlja ljudi, zaštita interesa potrošača i zaštita ukupnog interesa Republike Srbije u nastupu na međunarodnom tržištu;
razvijanje informacionog sistema i odgovarajuće mreže za dobijanje informacija o ugrožavanju prava potrošača;

Iz JAVE...

4. januar:
Ni njih nije bilo!
... Mislim da niko ne može da sumnja u tu politički volju, mislim da je posle Karadžića i Župljanina jasno. Vidite da ga nema ...
- Vladimir Vukčević o spremnosti da se uhapsi Ratko Mladić
5. januar:
Neobavešten!
... Ukoliko spor Rusije i Ukrajine potraje, posledice svakako neće osetiti građani Srbije već industrijski potrošači ...
- Dušan Bajatović, dan pre prekida isporuka gasa
6. januar:
Slom!
... Količine gasa u sistemu dovoljne su samo za narednih nekoliko sati i treba ih iskoristiti za bezbedno zaustavljanje postrojenja ...
- iz zvaničnog saopštenja JP Srbijagas
7. januar:
Srećan Božić!
... Jedan od razloga zašto smo stavili van snage Opšti kolektivni ugovor, nakon što je Unija poslodavaca izašla iz tog procesa, bila je najava da neki poslodavci neće moći da izdrže teret obaveza predviđenih ugovorom i da bi to oni mogli da iskoriste kao izgovor u prvim mesecima ove godine da otpuste radnike pravdajući to činjenicom da ne mogu plate povećati za 20 odsto ...
- Rasim Ljajić o onome što je znao i pre dva meseca
8. januar:
Jedinstvena Jagodina!
... U 2009. godini treba da nas vodi optimizam i da bude više para za opštine u unutrašnjosti Srbije ...
- Dragan Marković Palma o Novoj godini
9. januar:
Sve je novo!
... Ako je SPS isti kao devedesetih godina, ništa nismo uradili, želim novi SPS koji će gledati na Srbiju 2009, 2010. i 2020. godine kao na neku novu pojavu koja odgovara na neka nova pitanja koja nisu postojala devedesetih godina ...
- Ivica Dačić o budućnosti
10. januar:
Zavera, naravno!
... Današnje akcije Predstavničkog doma i razlozi opoziva su zbog toga što sam činio stvari boreći se za porodice koje su danas ovde sa mnom ...
- Rod Blagojević o svom opozivu

Komentari

Ostavite komentar Pristigli komentari (0)

Ne postoje komentari za vest. Budi prvi koji će komentarisati!