LDP | LibNews 11

LibNews 11

Sreda, 21. 1. 2009.

BOJAN ĐURIĆ
GDE JE TA KRIZA?

Kako su izgledali televizijski dnevnici sredinom osamdesetih, pre nego što su postali jedno od oruđa za organizovano događanje naroda? Tri stvari su ostale iste: izveštavanje o sukobima Izraelaca i Palestinaca, anahrona scenografija studija državne televizije, danas «javnog servisa evropske Srbije» i brojni ali neubedljivi prilozi o ekonomskoj krizi koja večito traje ali se očekuju mere za njeno prevazilaženje.

Zbog toga danas izgleda tako uobičajeno da se, u stvarnom političkom životu i njenom ulepšanom odrazu u srpskim medijima, prolazi isti krug kada je na dnevnom redu pitanje finansijske i ekonomske krize. Najpre je njeno postojanje, tamo u septembru i oktobru, negirano, a oni koji na njene nadolazeće opasnosti ukazivali nazivani su zloslutnicima. Onda u novembru kriza postaje izvor naših komparativnih prednosti kroz slogan vladajućih političara i vladajućih analitičara: naša zaostalost (u ovom slučaju marginalni položaj na međunarodnim tržištima) postaje naša prednost. Kriza se kod nas dakle neće ni osetiti, a naša dovitljivost (popularni izraz za sklonost ka snalaženju u neuređenim okolnostima) i nepresušni inat postaće magnetno privlačni za presušni kapital mogućih investitora. U decembru su dežurni krivci postali ovi koji opstruiraju parlament koji samo što nije usvojio restriktivno-podsticajni budžet.

Od 29. decembra do 5. januar sve je privremeno predstavljano idlično. Od tada je za sve kriva gasna kriza. Za razliku od ekonomske krize kojoj se priznaje da je, bar donekle, stvar spleta okolnosti na međunarodnom nivou, za gasnu krizu su srpski mediji jasno identifikovali krivca. Pre i glasnije od samih Rusa i njihovih političkih obožavalaca, domaći mediji (među njima, da stvar bude zanimljivija, RTS najpristojnijije i uz blagi utisak objektivnosti) proglasili su Ukrajinu. Javni servis je ovakvo igranje sa činjenicama i spremnost da se očajnički pokaže da nismo baš za sve sami krivi sublimirao u konstataciju svog glavnog i odgovornog urednika Informativnog programa izgovorenu u intervjuu sa predsednikom Vlade. Konstatacija glasi otprilike ovako: a ko je mogao da pretpostavi u vreme formiranja ove Vlade da će situacija postati toliko teška!? Valjda je u julu sve bilo i izgledalo toliko pozitivno i optimistički.

LDP: OSAM MERA ZA OTKLANJANJE POSLEDICA GASNE KRIZE

Liberalno demokratska partija je u sredu zatražila od predsednika Vlade da počne sprovođenje hitnih mera za otklanjanje posledica gasne krize.

1. DONOŠENJE ODLUKE O UMANJIVANJU RAČUNA za grejanje za period kada nije bilo adekvatne ili zadovoljavajuće isporuke grejanja.
2. DONOŠENJE ODLUKE O POSTUPKU UTVRĐIVANJA NASTALE ŠTETE za građane i privredu zbog obustave isporuka gasa i nespremnosti domaćeg sistema da zadovolji ni najminimalnije potrebe tržišta. Vlada ovu obavezu ima po zakonu o energetici (čl. 76 zakona). Ona mora, po zakonu, odluku da donese u onom trenutku kada utvrdi da je došlo do poremećaja u snabdevanju. Iako je to utvrdila još 6. januara, Vlada uopšte nije razmatrala ni mogući obim štete koja će nastupiti ni načine da se ta šteta nadoknadi. Time je prekršen zakon i tražimo od Vlade da na prvoj narednoj sednici počne sa utvrđivanjem štete i propisivanjem načina da se ona naknadi.
3. USVAJANJE PROGRAMA POMOĆI PREDUZEĆIMA KOJA SU PRETRPELA ŠTETU. Sredstva za ovu namenu mogu biti obezbeđena na više načina:
1) iz budžetske rezerve i prenamenama u budžetu;
2) utvrđivanjem jednokratnog poreza ili drugog fiskalnog instrumenta na ekstraprofit preduzeća NIS ostvaren iznenadnim i vanrednim nabavkama mazuta za potrebe privrede i grejanja građana. Ovo preduzeće je sada u vlasništvu Gaspromnjefta (odn. Gasprom-a) i ne postoji nijedan razlog da uvećani prihod koristi Gasprom kao većinski vlasnik koji je inače odgovoran za prekid u snabdevanju gasom;
3) kroz postupke za naknadu štete koju Srbijagas odn. država treba da pokrenu protiv odgovornih za prekid snabdevanja.
4. POKRETANJE POSTUPKA PROTIV GASPROM-a. U ovom slučaju nije bilo nikakve više sile koja bi opravdala prekid snabdevanja. Ugovor sa ruskom stranom o nabavci gasa definiše razloge više sile i navodi: požar, eksploziju, elementarne nepogode i međunarodne sankcije koje uvode UN. Nijedan od ovih slučajeva nije nastupio. Mi imamo ugovor po kome gas kupujemo na prelazu Beregovo (granica Ukrajine i Mađarske) i ruska strana je obavezna da na tom mestu isporuči ugovorene količine gasa. Rizici prelaze na našu stranu kao kupca tek na toj lokaciji i za sve propuste do Beregova odgovoran je isključivo prodavac gasa.
5. UTVRĐIVANJE ODGOVORNOSTI:
a. Ministarstva rudarstva i energetike zbog:

nepreduzimanja pravovremenih mera za prevenciju krize i ublažavanje njenih posledica
nepripremljenosti Podzemnog skladišta Banatski dvor
neobjavljivanja kriznih mera najmanje 24 časa pre početka primene obustave isporuka

b. Menadžementa JP Srbijagas
c. Jugorosgasa kao posrednika pri uvozu gasa

1. DONOŠENJE ODLUKE KOJOM SE IZDVAJA IZNOS OD OKO 22 MILIONA EVRA koji je neophodan za obavljanje najhitnijih radova koji omogućuju da do početka sledeće zimske sezone Podzemno skladište Banatski dvor bude napunjeno dovoljnim količinama prirodnog gasa za sledeću zimu i bude spremno za korišćenje rezervi.
2. PROMENA ZAKONA I OBEZBEĐIVANJE REZERVI GASA
1. Predlažemo da se u zakon unesu odredbe o obaveznim operativnim rezervama prirodnog gasa koje moraju da postoje u svakom trenutku, kao što su zakonom već predviđene kada je reč o zalihama nafte i naftnih derivata (15 dana)
2. Takva količina operativnih rezervi mora, za početak, da bude dovoljna najmanje za 15-dnevnu prosečnu potrošnju u zimskoj sezoni
3. Uvesti odgovornost prema zakonu za sve koji ne obezbede ovakve rezerve
3. DONOŠENJE UREDBE O SIGURNOSTI SNABDEVANJA PRIRODNIM GASOM
1. Definisati krizno stanje u snabdevanju kao poremećaj u snabdevanju kupaca prirodnim gasom povodom neočekivanog ili neprekidnog manjka prirodnog gasa na tržištu, velikih prirodnih nepogoda ili tehnoloških havarija i drugih poremećaja
2. Predvideti mere za obezbeđenje pouzdanog snabdevanja prirodnim gasom kroz:

razvoj domaće proizvodnje prirodnog gasa,
obezbeđivanje alternativnih (diversifikovanih) izvora snabdevanja,
obezbeđivanje dugoročnih ugovora o nabavci gasa i to od više dobavljača,
obezbeđivanje dovoljnih skladišnih kapaciteta prirodnog gasa i sistema za korišćenje podzemnih skladišta na teritoriji Srbije,
saradnju između operatera iz Srbije sa operaterima susednih država radi usklađenog transporta prirodnog gasa

3. Uvođenje obaveznog PLANA ZA KRIZNA STANJA:

Srbijagasu uvesti posebnu obavezu da, na osnovu podataka iz prethodne zimske sezone i podataka dobijenih od kupaca, dostavi Vladi na odobrenje plan za krizna stanja, najkasnije do 1. avgusta svake godine za predstojeću zimsku sezonu

4. Uvođenje nekoliko STEPENA REDUKCIJE u slučajevima kriznog stanja.

ANDREA SIMONOV
UROŠ KOSANOVIĆ
POGLAVLJE 10 SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU: ŽIVOTNA SREDINA

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u oblasti životne sredine govori pre svega o usklađivanju pravnih propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije. Najviše pažnje treba obratiti na razvoj strategija za smanjenje lokalnog, regionalnog i prekograničnog zagađenja vode i vazduha, kao i za uspostavljanje sistema za proizvodnju i upotrebu energija koje su čiste, obnovljive, održive i efikasne, kao i na procenu njenog uticaja na životnu sredinu. Srbija treba posebnu pažnju da posveti implementaciji Kjoto protokola.

U Godišnjem izveštaju Evropske Komisije za 2008. kaže se da je u pogledu ostvarivanja ovih ciljeva učinjeno jako malo. Nacionalna strategija još nije doneta, a nije uspostavljena ni administrativna struktura za implementaciju Kjoto protokola.

Interministarska koordinacija na proceni projekata i dodeli dozvola treba da se poboljša. Ministarstvo za životnu sredinu je obezbedilo jedan broj obuka, ali odgovorne institucije na lokalnom nivou još nemaju potrebne kapacitete, dovoljno svesti o problemu i stručnog znanja.

Nije bilo napredaka u oblastima: kvaliteta vazduha, upravljanja otpadom i kvalitetom voda, kao ni u oblasti zaštite prirode. Zakon o otpadu i Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu nisu usvojeni, kao ni novi Zakon o vodama. Planovi za upravljanje otpadom i opasnim otpadom na nacionalnom i lokalnom nivou nisu usvojeni.

U vezi sa kontrolom indrustrijskog zagađenja i upravljanja rizikom ostvaren je mali napredak u pogledu donošenja Pravilnika o integralnom katastru zagađivača. Ministarstvo je izradilo listu od 220 postrojenja koja moraju da se usklade sa zahtevima Direktive o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja (Direktiva IPPC) pre 2015. Napredak je učinjen u donošenju zakona i u razvoju planova za prilagođavanje postojećih postrojenja.

Nije načinjen napredak u oblastima genetski modifikovanih organizama (GMO), hemikalija i buke.

Administrativni kapaciteti su poboljšani nakon osnivanja zasebnog Ministarstva zaštite životne sredine i prostornog planiranja. U većem broju opština pripremljeni su planovi za lokalni razvoj životne sredine. Inspekcijske službe su reorganizovane, dodeljeno im je više resursa i obezbeđene su posebne obuke. Obuke povodom Zakona o životnoj sredini su obezbeđene za sudije i tužioce.

Institucionalni kapaciteti, tehnički i ljudski resursi na lokalnom nivou su još uvek nedovoljni, kao i koordinacija sa centralnim nivoom. Treba da se ojača sprovođenje zakonodavstva o životnoj sredini od strane sudstva.

Agencija za zaštitu životne sredine uspešno obavlja poslove prikupljanja podataka i saradnje s Evropskom agencijom za životnu sredinu. Međutim, i njima nedostaje kapaciteta za uspešno obavljanje poslova iz njihove nadležnosti.

Budžetski resursi za zaštitu životne sredine su povećani, ali su i dalje mali i nedovoljni. Usvojena je nacionalna strategija održivog razvoja. Ona identifikuje prioritetne aktivnosti i uključuje preliminarne procene finansijskih potreba i prioriteta.

Možemo da zaključimo da je Srbija umereno napredovala u oblasti životne sredine. Međutim, neki sektori nisu dovoljno regulisani. Treba obezbediti implementaciju zakona na svim nivoima.

Iz JAVE...

11. januar:
222 leta u 2008!
... Put ka Evropi ne bi smeo da počinje u dugačkim redovima ispred ambasada. Od građana ove zemlje ne bi trebalo zahtevati da uzimaju nekoliko slobodnih dana da bi čekali vizu kako bi posetili svoje rođake ...
- Vuk Jeremić još jednom podučava evropske zvaničnike
12. januar:
Vreme će pokazati!
... Država mora da bude spremna za alternativni scenario i prilagođavanje... vreme će pokazati da li će i kada doći do rebalansa budžeta ...
- Dijana Dragutinović o mogućem povećanju PDV-a
13. januar:
Jugo Amerika!
... Mislimo da su takvi testovi primereniji za mlade radnike koji se tek zapošljavaju, a ne za one koji su školovanje završili pre 20 godina ...
- Predsednik sindikata Zastave o testovima za prelazak u kompaniju FIAT Srbija
14. januar:
Za šaku rubalja!
... U 2009. godini će građani dobiti prve besplatne akcije i to će biti akcije Naftne industrije Srbije (NIS) ...
- Nebojša Ćirić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, o početku podele tzv. besplatnih akcija
15. januar:
A da li su glasali za našu Rezoluciju?
... Gvineja je zainteresovana da srpska aviokompanija Jat Airways uvede linije između te afričke države i drugih zemalja ...
- Vođa gvinejske privrede delegacije Yooušouf Sampil
16. januar:
Tražim drugog čoveka!
... Ako neko od ministara ne zadovolji mogu da tražim drugog čoveka, ali iz stranke koja ga je delegirala i rekonstrukcija je moguća samo na taj način ...
- Mirko Cvetković o principima na kojima funkcioniše vladajuća koalicija
17. januar:
Filozofski mir!
... A šta su sve odneli, to samo bog zna ...
- Tomislav Nikolić o zagubljenim ostavkama

Komentari

Ostavite komentar Pristigli komentari (0)

Ne postoje komentari za vest. Budi prvi koji će komentarisati!