LDP | LibNews 12

LibNews 12

Nedelja, 25. 1. 2009.

BOJAN ĐURIĆ
STARE MRŽNJE MORAJU NESTATI

Nedelja za nama ozbiljno se nudi da postane istorijska. Naravno, ne u onom smislu u kojem se, po ovdašnjem običaju, preteruje i u svakom događaju traži opravdanje za ocenu kako više ništa neće biti isto.

... Mi smo nacija sazdana od svih vera, jezika i kultura i zato što smo iskusili užas građanskog rata i segregacije iz tog mračnog poglavlja izašli smo jači. Zato verujemo da sve stare mržnje moraju jednom nestati. Naš svet je sve manji, potrebna nam je ljudskost i zato Amerika mora igrati svoju ulogu u uspostavljanju nove ere mira ...

Ovo je deo iz inauguracionog govora Baraka Obame, novog predsednika SAD. Toliko značajan, kao i najveći deo ovog govora, da će biti dva puta ponovljen na ovim stranicama. Na početku ali i pri samom kraju, tamo gde će odudarati od uglavnom tragikomičnih izjava nekih domaćih političara i tzv. javnih radnika. Nije to zato što je ove rečenice izgovorio novi predsednik najmoćnije države. Nije ni zbog toliko puta ponovljene opaske o značaju činjenice da je predsednik konačno postao Afroamerikanac. Nije ni zbog potrebe da se oduševljavamo slikom u kojoj ono što mnogi vide kao politički kič zapravo predstavlja izvornu snagu predstavničke demokratije.

Ništa od toga. Suština je, kao i uvek, u interpretaciji onoga što jedan politički događaj stvarno znači. Za državu i društvo u kojima se odvija, ali i za sve na koje utiče.

Nećemo prebrojavati ko nije čestitao novoizabranom predsedniku SAD. Jedna čudna čestitka, međutim, govori mnogo. To je rečenica Vladimira Putina koji je izjavio, govoreći o Obaminom mandatu, da su najveća razočarenja u one u koje su se polagale i najveće nade i očekivanja.

To je tačno. Pitanje je samo šta se i na kojim osnovama od državnika očekuje. U demokratiji to se obično dešava sa onim političarima koji postaju državnici tako što donesu energiju koja je sposobna da iz svih ili ogromne većine građana izvuče one najbolje u njima i da ih ohrabri da se pitaju šta mogu da učine za sebe i da istovremeno čine i za svoju zemlju.

U tome je i deo odgovora na pitanje šta ovaj događaj može da znači i za građane Srbije. Nije to prilika za potvrdu unapred izgrađenog opredeljenja da su bolje poruke i ponude iz Vašingtona ili Moskve. Treba samo odlučiti da li je korisnije graditi politički sistem u kojem je moguć događaj poput onog od 20. januara ili sistem u kojem preovlađaju igrokazi u kojima predsednik vlade i direktor državne naftno-gasne kompanije navodno odlučuju o uslovima za rešenje jedne međunarodne krize.

I na kraju dve slike koje pokazuju kako je srpskoj javnosti predstavljena inauguracija. TV B92 je kao događaj prikazala snimak sa beogradskog Kalemegdana u kojem, navodno, početak predsednikovanja Baraka Obame predstavlja glavnu temu među dežurnim penzionerima-šahistima. Ono što su ti ljudi izgovorili nije za podsmeh. Njihova potpuno uverenost u teorije zavere pomoću kojih je Barak Obama pobedio ili pomoću kojih će biti oteran iz Bele kuće samo je refleks onoga čime ih kljukaju navodni javni delatnici pune dve decenije. Samo što ti ljudi, daleko od bilo kakvog sveta i sa davno obezvređenim PUPS-ovim povišicama penzija u džepu, ne mogu tako lako da se prebace u novo i moderno oduševljavanje Barakom Obamom za koje su već mesecima spremni neki novi preletači.

Da je tako, mogli ste da se uverite na istoj i još nekim televizijama malo kasnije: onog trenutka kada je u programe iz Vašingtona počeo da se uključuje niko drugi nego Zdenko Tomanović, bivši advokat Slobodana Miloševića i drugih profesionalnih antiglobalista i boraca protiv novog svetskog poretka. Da se razumemo, g. Tomanović ima pravo da putuje u Vašington, da prisustvuje inauguraciji i da ispravno veruje da je ovaj najnoviji svetski poredak bolji od onoga protiv koga se, doduše kao advokat i uz honorar, borio. To nije sporno. Sporno je da li građani ove zemlje ipak zaslužuju malo više poštovanja kada im se nudi tumač atmosfere i značaja onoga što se širom SAD događalo i događa posle 20. januara. Ipak se tu radi o vrednostima i simbolima.

MARKO VUJAČIĆ
LIBERALNE POLITIKE U PROCESU EVROPSKIH INTEGRACIJA
STANDARDIZACIJA, AKREDITACIJA, OCENJIVANJE USAGLAŠENOSTI, METROLOGIJA, NADZOR NAD TRŽIŠTEM – BEZBEDNOST PROIZVODA

Uklanjanje carinskih i vancarinskih barijera od strane EU nije jedini uslov da se ostvari slobodno kretanje robe na unutrašnjem tržištu EU. Da bi se određena roba našla na tržištu EU, ona mora ispunjavati određene standarde. Srbija je u velikom zaostatku u pogledu uvođenja standarda, koji bi bio usklađen sa standardima EU, i Svetske trgovinske organizacije (STO), iako je to jedan od preduslova za izvoz robe na tržište EU.

Nacionalnim planom za integraciju (NPI) predviđeno je da se tokom 2008. i 2009. ubrza rad na nacionalnoj standardizaciji, odnosno da se uveća broj usvojenih evropskih standarda i primenjenih standarda, kao i da se uveća broj harmonizovanih standarda koji služe kao osnova za donošenja tehničkih propisa, sa ciljem da se do 2012. godine izvrši harmonizacija nacionalnih standarda sa evropskim standardima i harmonizacionim dokumentima, tj da se najmanje 80% svih evropskih standarda i harmonizacionih dokumenata preuzme u zbirku srpskih standarda, uz povlačenje suprotstavljenih važećih srpskih standarda.

S obzirom da je standardizacija preduslov izvoz, ona uz ubrzanje smanjivanja carinskih stopa mora biti prioritet Vlade. Kako bi se to dostiglo, moraju se u toku naredne tri do četiri godine ojačati kapaciteti Instituta za standardizaciju (http://www.jus.org.yu/), kroz obrazovanje i obuku zaposlenih, podizanje statusa članstva Instituta u međunarodnim telima za standardizaciju (CEN i CENELEC) i osavremenjavanje sistema informacione tehnologije. LDP bi trebalo da u budućem periodu vrši pritisak na Vladu, odnosno na Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja u čijoj je ovo nadležnosti, kako bi se dostigao zacrtan cilj iz NPI-ja.

U pogledu akreditacije, potrebno je raditi na pripremi za pristupanje Srbije EA MLA (European cooperation for Acreditation Multilateral Agreement), kao i radu mešunarodnih organizacija za akreditaciju, uvođenje takvog sistema akreditacije, odnosno poverenja u rad akreditacionih organizacija, koji omogućava smanjenje broja naknadnih provera proizvoda u mešunarodnoj trgovini, u cilju postizanja mešunarodne uporedivosti i ekvivalentnosti u oblasti akreditovanih laboratorija, kontrolnih organizacija, sertifikacionih tela.

Ocenjivanje usaglašenosti regulisano je Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti proizvoda sa propisanim zahtevima, čije je sprovođenje u nadležnosti Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Ovlašćivanje tela koja bi trebalo da se bave ocenom usaglašenosti još uvek nije profunkcionisalo unutar Ministarstva. Zakonom o tehničkim zahtevima za proizvode potrebno je decentralizovati sistem tela za ocenu usaglašenosti sa Ministarstva, uključivanem drugih ministarstava. Takođe, pored decentralizacije, potrebno je raditi na jačanju kapaciteta tela za ocenjivanje usaglašenosti kako bi bila sposobna da obavljaju testiranja i sertifikaciju u skladu sa acquis communautaire, što predstavlja preduslov za priznanje sistema i proizvoda koje bi trebalo izvesti na tržište EU.

U pogledu metrologije, potrebno je u najkraćem roku usvojiti novi Zakon o metrologiji do sredine 2009, kojim bi trebalo urediti položaj nacionalne metrološke institucije, kao i postati pridruženi član WELMEC-a (European Cooperation in Legal Metrology). Nacionalna metrološka organizacija trebalo bi da odgovori potrebama privrede za etaloniranjem, ispitivanjem tipa i overavanjem merila, potom za implementaciju Uputstva o merilima (MID) i Uputsva o neautomatskim vagama (NAWI). Njeni kapaciteti se moraju izgraditi na takav način da može samostalno da priprema propise usaglašene sa acquis communautaire, kao i da obezbedi njihovu implementaciju u skladu sa pravilima WELMEC-a.

Visok standard zaštite potrošača je jedna od najvažnijih politika EU, sa ciljem obezbeđivanja najvišeg nivoa zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača koji proizvode upotrebljavaju. Donošenjem Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda obezbedilo bi se stavljanje na tržište iskljčivo bezbednih proizvoda, a onemogućava se proizvodnja, uvoz i stavljanje na tržište obmanjujućih proizvoda, ali i njihov izvoz.

Pored Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, potrebno je usvojiti izmene i dopune Zakona o zaštiti potrošača, koji sada pruža niže standarde zaštie potrošača od standarda EU. Pored usvajanja izmena i dopuna, potrebno je stalno jačati institucionalne kapacitete Tržišne inspekcije, u okviru Ministarstva trgovine i usluga.

Kao što je već pomenuto, pored liberalizacije trgovine, postoje i tehnički preduslovi koje je potrebno ispuniti kako bi se roba mogla izvoziti na tržište EU, odnosno izgraditi institucionalne kapacitete koji će obezbediti zaštitu potrošača i bezbednost proizvoda koji se nalaze na domaćem tržištu. Od brzine reformi u ovom sektoru, zavisiće direktno i konkurentnost domaće priverede. Ukoliko se ne usklade propisi vezani za standarde, akreditaciju, ocenjivanje usaglašenosti, metrologiju i zaštitu potrošača, domaće tržište može u perspektivi biti preplavljeno konkurentnim proizvodima poreklom iz EU, čiji su standardi neupitni, ali roba poreklom iz Srbije neće moći da se izvozi bez implementacije navedenih standarda.

Stoga je potrebno ubrzati reforme i implementaciju standarda, uporedo sa liberalizacijom trgovine

Iz JAVE...

18. januar:
Halo, Požega!
... Sada ćemo, kada osmislimo kakva će biti tehnologija uvođenja novih operatera, uraditi još jedan krug konsultacija sa onima za koje mislimo da su potencijalno zainteresovani ...
- Ministarka telekomunikacija o uvođenju konkurencije u fiksnu telefoniju
19. januar:
E, ako je Rusija rekla!
... Ono što znam da sigurno moramo da uradimo je da 'Srbijagas' više ne može da trpi ovakve gubitke na supstanci jer svi moramo da shvatimo da količine gasa koje će dolaziti moraju da budu plaćene, i to je rekao i naš najveći snabdevač – Rusija ...
- Dušan Bajatović o poskupljenju gasa
20. januar:
Drugi kosmos!
... Mi smo nacija sazdana od svih vera, jezika i kultura i zato što smo iskusili užas građanskog rata i segregacije iz tog mračnog poglavlja izašli smo jači. Zato verujemo da sve stare mržnje moraju jednom nestati ...
- Barak Husein Obama
21. januar:
Tigar na Balkanu!
... Ni jedna zemlja u regionu nije se bolje organizovala od Srbije i svi su imali veće probleme i veću štetu ...
- Petar Škundrić o reakciji države na gasnu krizu
22. januar:
Neposredna demokratija!
... Došao sam na poziv prijatelja. Kao i ostali građani imam pravo da imam uvid u sve i samo koristim te pogodnosti. Pošto se osećam sigurno u svojoj zemlji, došao sam da vidim kako funkcionišu njene institucije ...
- Miladin Kovačević o poseti srpskom parlamentu
23. januar:
Uz raspravu o genetski modifikovanim organizmima!
... Poslanici SRS-a su ometali zasedanje Odbora praveći buku i pevajući pesmu "Spremte se spremte četnici"... Na dnevnom redu je bilo razmatranje predloga zakona o stočarstvu, o sredstvima za zaštitu bilja, genetički modifikovanim organizmima, kao i Predlog zakona o imenama i dopunama zakona o reprodukovanom materijalu šumskog drveća ...
- Atmosfera na sednici Odbora za poljoprivredu
24. januar:
Ko sme državi da duguje?!
... Oni moraju ponuditi rešenje preduzećima. Da mi dugujemo državi ili Srbijagasu oni bi to itekako naplatili i to sa kamatom ...
- Predsednik Unije poslodavaca o šteti zbog nestašice gasa

Komentari

Ostavite komentar Pristigli komentari (0)

Ne postoje komentari za vest. Budi prvi koji će komentarisati!