LDP | LibNews 14

LibNews 14

Nedelja, 1. 2. 2009.

BOJAN ĐURIĆ
DA LI JE POSLOVNIK PREPREKA ILI IZGOVOR?

Šta dobijate kada spojite banalizovanje demokratske procedure i nedeljama pothranjivanu
kampanju protiv parlamenta? Odgovor je ovih dana pred nama: predlog izmena i dopuna Poslovnika kojim se obesmišljava svaka ideja o ozbiljnoj raspravi u parlamentu.
Naravno da se u obrazlaganju tako lako poseže da primerima drugih evropskih zemalja. I to je ono što je ključni problem! Analiza koja sledi pokazuje da drugi parlamenti imaju liberalnija pravila procedure, a da, s druge strane, rade neuporedivo efikasnije od Skupštine Srbije. To pokazuje samo jednu stvar: politički problem u političkoj instituciji se ne može rešiti tehničkim pravilima.
Uzmimo primer Nemačke, Mađarske, Češke i Hrvatske. Sve četiri zemlje imaju različitu organizaciju parlamenta među kojima su neki dvodomni a neki jednodomni. Međutim, bez obzira da li je reč o starim demokratijama (Nemačka), bivšim totalitarnim sistemima koji su prošli kroz društvenu i političku tranziciju (Mađarska, Češka) ili potiču iz slične političke tradicije i pravnog sistema (Hrvatska) kao i Srbija, za sva četiri parlamenta se može reći da su efikasna, stabilna i demokratska.
Mađarska i Češka su, između ostalog, uspele da u periodu od 1990. do 2004. godine u potpunosti izvrše usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa zahtevima EU i da postanu punopravne članice Unije. Hrvatska je u poslednjih nekoliko godina svoj postupak harmonizacije umnogome ubrzala, a tome je, naročito tokom perioda od 2004. do 2008. godine, u velikoj meri doprinela i efikasna zakonodavna aktivnost u parlamentu.
Uprkos znatno liberalnijim pravilima rada u parlamentu i ograničenjima za učešće u diskusiji, svi analizirani parlamenti su neuporedivo efikasniji od Skupštine Srbije. Tako je Hrvatski sabor od početka 2008. godine usvojio čak 199 zakona (od čega 125 evropskih zakona). U prošlom sazivu, od 2004. do 2007. Sabor je usvojio čak 568 zakona!
U svim navedenim sistemima postoje dva ili tri čitanja predloga zakona, pa političke stranke imaju sasvim dovoljno mogućnosti da iznesu svoje političke pozicije o temi kojom se predlog bavi (u prvom čitanju) a da o konkretnim rešenjima i svojim amandmanima govore tokom drugog čitanja.
Razume se da su pravila važna. Ona su u stabilnim demokratijama razvijana dugo. Možemo da stremimo tome da jednog dana imamo poslovnik sličan Nemačkom. On, osim osnovnog teksta, ima i 8 posebnih aneksa koji uređuju konkretna pitanja pojedinih procedura u parlamentu (uključujući i dva aneksa koja se bave pravilima za postavljanje pitanja i pravilima za obavljanje opšte debate o političkim pitanjima od interesa). Taj put sigurno ne vodi preko predloga ad hoc izmena Poslovnika.

ČEDOMIR JOVANOVIĆ
MERE VLADE RASPRAVITI U PARLAMENTU

Predsednik LDP Čedomir Jovanović uputio je zahtev kojim od premijera Cvetkovića traži da se parlament hitno izjasni o predloženim merama Vlade kao odgovoru na ekonomsku krizu.
“U ime Liberalno demokratske partije tražim da odmah, kao predsednik Vlade, zatražite hitno održavanje sednice Narodne skupštine na kojoj bi bila sprovedena rasprava o efektima i rizicima mera koje je Vlada donela povodom ekonomske krize.
Ne sumnjam da ste svesni činjenice da je u svakom reformskom i proevropskom naporu Vaš kabinet imao podršku LDP-a koja je često bila iskrenija i kredibilnija od pomoći koju ste imali u vlastitoj koaliciji. Za to ne tražimo zahvalnost, nego priliku da ozbiljno raspravljamo o životnim temama u Skupštini.
Vlada najavljuje primenu mera koje su, po Vašim tvrdnjama, usmerene na ublažavanje posledica krize. Ne sumnjamo da su mere uperene protiv krize, ali duboko sumnjamo da će one, zamišljene i sprovedene bez ozbiljne analize i bez saglasnosti koja prevazilazi okvire koalicije u čije ime upravljate, doneti najbolje rezultate.
Korist od mera treba da osete građani i privreda, pogotovo ako je za njihovo sprovođenje potrebno potrošiti novac koji je za ovako siromašnu zemlju ogroman. 122 milijarde dinara je iznos od 1,3 milijardi evra što je tri puta više od cene dobijene prodajom NIS-a ili od vrednosti aranžmana sa MMF-om. O tim poslovima se mesecima raspravljalo i zato se ne može ćutati o merama koje vrede višestruko više.
Srbija je dovoljno dugo bila negativan primer. Ne smemo to da budemo i ovog puta. U svim drugim državama, u parlamentima SAD, Velike Britanije i drugih demokratskih i ozbiljnih zemalja se o modelima i obimu pomoći privredi nedeljama raspravljalo. Činjenica da smo kasnili u donošenju mera ne može biti razlog da one sada budu usvajane bez ikakve rasprave.
Ćutanjem se ne može sakriti istina da smo u teškoj i opasnoj krizi ali se neozbiljnim pristupom samo povećava opasnost da se, u jednom trenutku, čitav koncept sruši pod naletom nepredviđenih, prećutanih ili loše procenjenih izazova. Takav epilog bi bio strašan za naše društvo. Građani i naša ekonomija nove rizike i neizvesnost više ne mogu da podnose.
Iako ste i sami javno insistirali na principima solidarnosti i konsenzusa, ove mere nisu raspravljane pred građanima. Ako želite da vratite poverenje i ojačate solidarnost, onda je jedini način za to da raspravu vodimo tamo gde joj je i mesto – u srpskom parlamentu.
Ne trebaju nam institucije u koje građani ne veruju. Ovim Vas pozivam da uvidite ono što je neizbežno: dalje jalove rasprave o krivici za blokadu političkog života i opstrukciju svima nanose ogromnu štetu. Probleme neće rešiti radne grupe za televizijske prenose, površne izmene Poslovnika i zadovoljstvo Vlade zbog prilike da za sve probleme optuži nepopularni parlament.
Umesto toga, moramo da pokažemo sposobnost da učinimo nešto dobro za zemlju i spremnost da to činimo i onda kada se ne slažemo. Prvi korak je stavljanje apsolutno najvažnije teme na dnevni red parlamenta.
Vaše eventualno ignorisanje ovog zahteva shvatićemo kao odluku Vlade da propusti priliku
da parlamentu i građanima objasni u čemu su prednosti i moguće mane njenog programa. Mi takvu priliku, međutim, nećemo uskratiti građanima i zbog toga ćemo u tom slučaju biti primorani da pokrenemo postupak prikupljanja podrške u parlamentu za zakazivanje pomenute sednice.

JEDANAESTI JUL: DAN SEĆANJA ZA EVROPU, VIŠE OD SEĆANJA ZA SRBIJU

U ovom broju prenosimo integralni tekst Rezolucije
Evropskog parlamenta o Srebrenici:
Evropski parlament

- u skladu sa svojom rezolucijom od 7. jula 2005. o Srebrenici
- u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju Evropske zajednice i njenih država članica s jedne strane, i Bosne i Hercegovine sa druge strane, potpisanog u Luksemburgru 16. juna 2008. i perspektivama članstva u EU predočenim svim zemljama zapadnog Balkana na EU samitu u Solunu 2003,
- u skladu sa članom 103 (4) svog Poslovnika,
A. zato što je u julu 1995. bosanski grad Srebrenica,
tada izolovana enklava, koju je Savet bezbednosti UN rezolucijom od 16. aprila 1993. proglasio Zaštićenom zonom, pala u ruke srpskih
snaga predvođenih generalom Ratkom Mladićem po direktivama tadašnjeg Predsednika
Republike Srpske, Radovana Karadžića,
B. zato što su snage bosanskih Srba pod vođstvom generala Mladića i paravojne jedinice, uključujući neregularne srpske policijske jedinice
koje su na teritoriju Bosne ušle iz Srbije, u samo nekoliko dana po padu Srebrenice po hitnom postupku usmrtile više od 8.000 muslimanskih
muškaraca i dečaka koji su se zatekli u ovom području pod zaštitom snaga Ujedinjenih
nacija (UNPROFOR), a blizu 25.000 žena, dece i starijih ljudi je prisilno deportovano; ovaj događaj je najveći ratni zločin koji se dogodio u Evropi od kraja Drugog svetskog rata,
C. zato što je ova tragedija od strane Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na teiritoriji bivše Jugoslavije (ICTY) proglašena za genocid, koji se dogodio na teritoriji koju su Ujedinjene nacije proglasile bezbednom zonom, što je simbol nesposobnosti međunardone zajednice u posredovanju u konfliktu i zaštiti civilnog stanovništva,
D. zato što su jedinice bosanskih Srba višestruko kršile odredbe Ženevske konvencije uključujući deportaciju hiljada žena, dece i starijih osoba i silujući veliki broj žena,
E. zato što uprkos izutetno velikim naporima da se otkriju i ekshumiraju brojni masovni i pojedinačni grobovi i identifikuju tela žrtava, dosad obavljene ekshumacije ne omogućavaju kompletnu rekonstrukciju događaja u Srebrenici i njenoj okolini,
F. zato što ne može biti stvarnog mira bez pravde i zato što je potpuna i neograničena saradnja sa Haškim sudom i dalje osnovni zahtev u daljem nastavku procesa integracije u EU zemalja zapadnog Balkana,
G. zato što je general vojske bosanskih Srba Radislav Krstić prva osoba koju je Haški sud proglasio krivom za učestvovanje u srebreničkom genocidu, ali i zato što je najprominentniji optuženik, Ratko Mladić i posle gotovo 14 godina i dalje nedostupan, kao i u znak podrške što je Radovan Karažić izručen Haškom sudu,
H. zato što je institucionalizacija dana sećanja najbolji način odavanja pošte žrtvama pokolja i slanja jasne poruke budućim generacijama,
1. seća ih se i odaje poštovanje svim žrtvama nasilja tokom ratova na prostorima bivše Jugoslavije; izražava saučešće i solidarnost porodicama žrtava, od kojih mnoge još uvek nisu dobile konačnu potvrdu o sudbini svojih rođaka; priznaje da je taj kontinuirani bol sve veći zbog neuspeha da se odgovorni za počinjeno privedu pravdi,
2. Savet poziva Komisiju da na odgovarajući način obeleži godišnjicu u Srebrenici i Potočarima prihvatajući predlog Parlamenta da se u celoj Evropskoj uniji 11. jul proglasi danom sećanja na genocid u Srebrenici, te poziva da to učine i sve države zapadnog Balkana;
3. poziva na dodatne napore da se preostali begunci privedu sudu, izražavajući svoju punu podršku značajnom radu Haškog suda, jer je suđenje odgovornima za maskr u Srebrenici i njenoj okolini važan dalji korak u pravcu mira i stabilnosti u regionu; i s tim u vezi nagalašava da treba posvetiti veću pažnju suđenjima pred domaćim sudovima za ratne zločine,
4. naglašava važnost pomirenja kao deo integracionog procesa u Evropi; ističe važnost uloge verskih zajednica, medija i obrazovnog sistema u tom procesu, kako bi građani svih etničkih pripadnosti mogli da prevaziđu tenzije prošlosti i otpočnu mirnu i iskrenu koegzistenciju u interesu održanja mira, stabilnosti i ekonomskog razvoja; insistira da sve zemlje čine dalje napore u izlaženju na kraj sa optrećenjima prošlosti,
5. upućuje svog Predsednika da prosledi ovu rezoluciju Savetu, Komisiji i vladama članicama, Vladi i Parlamentu Bosne i Hercegovine i njenim entitetima, i vladama i parlamentima zemalja zapadnog Balkana.

Iz JAVE...

1. februar: Jedna duša!
... Reč je o jedinstvenom slučaju u svetu da su se parlamentarci jednodušno saglasili da neće raditi svoj posao dok ne počne direktan televizijski prenos...
- Predsednik Republike Boris Tadić
2. februar: Brzo čita!
... Predsednica Skupštine ponovila je glasanje jer rezultati glasanja koje je ona citala nisu ostali duže na ekranu...
3. februar: Direktna ponuda!
... Sigurno je da je ovom ponudom ministar Dinkić obradovao sve ljude u Timočkoj krajini, a naročito one u Boru i Majdanpeku...
- Sindikalni lider o planu ministra Dinkića da država uloži dodatna sredstva u RTB Bor
4. februar: Predsednik!
... Saznali smo da neke osobe i dalje uzimaju ogromne premije iako dobijaju novac (od države) ...
- Barak Obama
5. februar: Slobodna ekonomija!
... Kompanije će dobiti takve naloge ...
- Ruski predsednik Medvedev o ukidanju posredništva u trgovini gasom
6. februar: Gde je tačno u budžetu?
... Novac za RTB je već u budžetu, samo što se njegova namena preusmerava ...
7. februar: Ima svega!
... Bilo ih je i za i protiv odredbi Statuta Vojvodine i predsednik Tadić je sa svim stvarima upoznat ...
- iz saopštenja Kabineta predsednika Republike
8. februar: Svakako direktnom pogodbom!
... Očekujemo da u martu objavimo konkurs za to ili ugovorimo neku direktnu pogodbu ...
- Milutin Mrkonjić o dodeli posla izgradnje tržnog centra iznad stanice Prokop

Komentari

Ostavite komentar Pristigli komentari (0)

Ne postoje komentari za vest. Budi prvi koji će komentarisati!