LDP | LibNews 15

LibNews 15

Nedelja, 15. 2. 2009.

BOJAN ĐURIĆ
SLUČAJ RTS: BROJKE I SLOVA

Kviz Slagalica je još uvek jedna od najgledanijih emisija na srpskim televizijama. Dešava se da ga gleda i blizu 1,5 miliona gledalaca. Bez namere da se mešam u uređivačku politiku Javnog servisa (na šta je ova kuća već decenijama veoma osetljiva i čemu se uspešno odupire, zar ne?), predlažem lagani zadatak u igri asocijacija u tom kvizu:

KOLONA A: vatra, kosa, deda, seljak (rešenje: SELO GORI A BABA SE ČEŠLJA)

KOLONA B: lice, Evropa, suncokret, tenis (rešenje: MEDIJSKI JAVNI SERVIS EVROPSKE SRBIJE)

KOLONA C: većina, moć, sila, vlada (rešenje: VLAST)

KOLONA D: student, šamar, ministar, Mirjana Marković (rešenje: ALEKSANDAR TIJANIĆ)

KONAČNO REŠENJE: RTS

Bez šale, ono što je ova televizija uspela da učini u poslednjih desetak dana, po šteti koju je nanela sama sebi, može da se poredi samo sa vremenima koja su prethodila Petom oktobru. Generalni direktor je konačno sebi postavio najviši cilj: da do kraja obesmisli sam pojam institucije u ovoj zemlji. Pokrenuo je moćno oružje i izabrao ranjivog i već načetog protivnika. Skupština Srbije je, zahvaljujući svojim brojnim manama, omraženi i slabašan protivnik. RTS je, uprkos svim svojim manama, ili možda baš zahvaljujući njima, veoma gledana televizija.

O tome svedoče i zvanični podaci o gledanosti. U poslednja tri meseca prošle godine, među deset najgledanijih emisija emitovanih na domaćim televizijama, nalazi se čak sedam koje je prikazao RTS1. Među prvih šest, čak je pet programa RTS-a. Nazivi tih emisija, međutim, zaslužuju posebnu pažnju: Selo gori a baba se češlja, Moj rođak sa sela, Ranjeni orao, Dnevnik 2, Kako smo češljali babu...

Elem, prvo je direktor RTS saopštio da, dok traju prenosi teniskih mečeva sa Otvorenog prvenstva Australije, ne može direktno da prenosi zasedanja Skupštine Srbije. I stvarno, zašto bi bilo kojem gledaocu koji plaća pretplatu bilo važnije da vidi kako i ko ne dozvoljava da parlament donosi zakone, ako za to vreme mogu da gledaju teniski meč Federer - Rodik? Izgleda logično, ali nije tačno. Tog 29. januara, pomenuti teniski prenos je gledalo oko 280.000 gledalaca. Kada je počeo prenos Skupštine, pred ekranima je bilo oko 300.000 ljudi. Nije bilo prenosa Skupštine, zbog toga što RTS, navodno, nije mogao da prekrši svoju ugovornu obavezu emitovanja najavljenog i otkupljenog prenosa teniskog turnira. Doduše, u isto vreme je gledaocima na Prvom programu ponuđen sledeći program: Bekstvo iz zatvora (repriza), Očajne domaćice (repriza), TV kuvar... Ako su već Očajne domaćice bile na RTS1, ko je bio na Drugom programu kada je počeo prenos sednice parlamenta?

To do sada nismo čuli od direktora RTS-a. Umesto toga, tzv. Radnoj grupi za regulisanje pitanja prenosa sednica je dostavljen dokument koji ne zaslužuje da bude poslat ni centrali nekakve Mesne zajednice. Verujte mi na reč, u tom papiru koji, između ostalog pokazuje i navodne troškove koje RTS ima zbog prenošenja sednica omrznutog parlamenta, umesto (silnih) nula, u vrtoglavim ciframa je otkucano slovo «o». Dokument je pripremio Kolegijum RTS. Isti onaj koji je, u petak i na inicijativu generalnog direktora, doneo odluku da suspenduje prenose sve dok se ne «preduzmu mere» prema poslanicima koji šire govor mržnje i javno «vrše krivična dela». Prenosi su, ipak, nastavljeni čim je predsednica Skupštine kaznila mr Velimira Ilića, mr Srboljuba Živanovića i Nenada Čanka.

I onda kažu da je formalno obrazovanje važnije od «životnog»! Kada na Vas krene Kolegijum RTS-a, neće vas od kazne spasiti ni magistarska titula, ni politički uticaj. Ako zaslužite, kao što pomenuta trojica nesumnjivo jesu, dobićete bar neku kaznu ili opomenu. Ali, ako imate mnogo životnog iskustva i spretnosti, bez obzira na školsku spremu, umesto kazne dobićete na upravljanje državnu televiziju. Šta je poučnije od tog primera? Dakle, nisu u pravu oni koji kritikuju RTS. Ona ipak obavlja svoju obrazovnu ulogu Javnog servisa!

PRAVA POSLANIKA U EFIKASNIM PARLAMENTIMA: NEMAČKA I MAĐARSKA

NEMAČKA. - Koliko je nemački poslovnik razvijen i detaljan svedoči i činjenica da on, osim osnovnog teksta u 128 članova, ima i 8 posebnih aneksa koji uređuju konkretna pitanja pojedinih procedura u parlamentu (uključujući i dva aneksa koja se bave pravilima za postavljanje usmenih i pisanih pitanja i pravilima za obavljanje tzv. opšte debate o političkim pitanjima od interesa).

U Nemačkoj se predlozi zakona razmatraju u 3 čitanja. U prvom se parlament upoznaje s projektom zakonskog predloga i tada se vodi debata samo ukoliko to zahteva neka od poslaničkih grupa ili najmanje 4 odsto prisutnih poslanika.

VREME U RASPRAVI: Pojedinačno vreme za raspravu svakog poslanika po određenoj tački dnevnog reda određuje Bundestag na osnovu predloga posebnog organa (Council of Elders koji čine predsednik, potpredsednici i 23 poslanika koje imenuju poslaničke grupe). Ukoliko Council ne postigne saglasnost, svaki poslanik ima pravo da govori do 15 minuta.

Svaka poslanička grupa može da odredi jednog predstavnika koji ima pravo da govori 45 minuta. Ako na sednici predstavnik Vlade govori duže od 20 minuta, po jedan predstavnik grupe koja ima suprotno mišljenje (opozicija) može da govori isto toliko.

Pored toga, u Bundestagu svaki poslanik ima pravo da objasni, na kraju rasprave a pre glasanja, i kako će glasati i razloge za to i svaki takav govor može trajati pet minuta. Svaki poslanik na početku ili na kraju rasprave može dobiti pravo da u pet minuta da izjavu koja nije neposredno vezana za dnevni red.

POSTAVLJANJE PITANJA VLADI: Svaki poslanik ima pravo da postavi usmeno ili pisano pitanje vladi ili članu vlade. Tokom svake nedelje zasedanja obezbeđuje se vreme do 180 minuta za postavljanje pitanja. Svaki poslanik ima pravo da usmeno postavi najviše dva pitanja nedeljno i da zatraži odgovor. Pre početka dela sednice posvećene usmenim pitanjima, poslanici ta pitanja dostavljaju u pisanoj formi predsedništvu i vladi.

Pitanja mogu da se odnose na sva pitanja koju su u direktnoj ili indirektnoj nadležnosti federalne vlade. Svaki poslanik ima pravo da postavi i četiri pitanja u pisanom obliku svakog meseca.

RASPRAVA O PITANJIMA OD ZNAČAJA: Ovakva rasprava se organizuje povodom odgovora vlade na neko poslaničko pitanje ili, nezavisno od toga, na zahtev jedne poslaničke grupe ili pet odsto poslanika.

Tokom jednog dana se može održati samo jedna takva rasprava. Rasprava traje najduže jedan sat. U to vreme se ne računaju izlaganja predstavnika vlade. Ako njihova izlaganja traju duže od 30 minuta, onda se i ukupno vreme trajanja produžava za 30 minuta. Poslanici imaju prava da govore po pet minuta.

MAĐARSKA. - Svaki poslanik ima pravo da govori do 15 minuta u raspravi u načelu + 6 minuta u raspravi u pojedinostima, a šefovi poslaničkih grupa do 20 minuta (osim kod rasprave o ustavu, budžetu i drugim izuzetnim pitanjima kda mogu da govore do 30 minuta). Pritom svaki poslanik može da zatraži pravo na intervenciju povodom prethodnog izlaganja u trajanju do 2 minuta.

Na početku svake sednice, pre prelaska na dnevni red, šefovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore po pet minuta o pitanju koje su sat vremena ranije najavili predsedniku parlamenta.

Svaki poslanik ima pravo na proceduralne primedbe u trajanju do 3 minuta (minut navođenja + 2 minuta obrazloženja). Ograničenje ukupnog vremena za diskusiju po nekoj tački dnevnog reda može da se uvede samo po preporuci koju konsenzusom donose svi šefovi poslaničkih grupa.

Tada je vreme ograničeno na način da predstavnici vlade i opozicije imaju jednako vreme za diskusiju a govori ministara se računaju u vreme koje ima vladajuća većina. Polovina ukupnog vremena se raspoređuje jednako na sve poslaničke grupe a druga polovina proporcionalno ali tako da nijedna poslanička grupa ne može imati manje od 30 minuta na raspolaganju.

Ako najmanje 10 poslanika to zatraži, ukupno vreme za raspravu po najvažnijim pitanjima ne može biti kraće od: 30 sati u raspravi o budžetu, 15 u raspravi o završnom računu i 10 sati za odluke za čije je usvajanje potrebna kvalifikovana većina.

POSEBNO VREME ZA DIREKTNA PITANJA. - Najmanje 60 minuta nedeljno za postavljanje direktnih pitanja u parlamentu. Dva minuta za postavljanje pitanja i dva minuta za davanje odgovora (čl. 119).

POLITIČKA DEBATA. - Na zahtev vlade ili petine poslanika, održaće se tzv. politička debata tokom koje se raspravlja o pitanju za koje inicijator smatra da je od političkog značaja. Vreme za raspravu ne može biti kraće od 4 sata. Svaki poslanik ima pravo da svojim potpisom podrži najviše dva zahteva za političku debatu tokom zasedanja. Politička debata se odvija na posebnoj sednici.

NIKOLA ŽIVKOVIĆ
POLITIKA KONKURENCIJE EU

Pravna regulativa u oblasti tržišne konkurencije obuhvata antimonoplosku politiku i politiku kontrole državne pomoći. Ona uključuje pravila i postupke za borbu protiv nekonkurentnog ponašanja preduzeća (ograničavajući dogovori između preduzetnika i zloupotreba dominantnog položaja), ispitivanje spajanja između preduzetnika, sprečavanje vlade da dodeljuje državnu pomoć koja ograničava konkurenciju na unutrašnjem tržištu, odnosno daje prednost jednima naspram drugih. Pravila tržišnog takmičenja podjednako se primenjuju u zemljama članicama Evropske unije, a države članice imaju obavezu potpune saradnje sa Komisijom u njihovoj primeni.

Zakonski okvir u EU za politiku konkurencije predstavljaju četiri okvira:

ugovori o osnivanju EU;
pravilnici i uputstva Saveta i Evropske komisije;
mišljenja i preporuke koji nisu obavezujući, ali koji ukazuju na to kako Evropska komisija shvata i sprovodi politiku konkurencije;
Presude Evropskog suda pravde vezane za sporove između firmi, vlada, Evropske komisije ili drugih aktera.

Osnovna ustanova u EU za sprovođenje politike konkurencije je Evropska komisija. Komisija je nadležna i za kažnjavanje prekršilaca, a kazne mogu da se kreću do 10% od ukupnog prihoda tih kompanija u čitavom svetu. U prošlosti je bilo primera kada su te kazne iznosile i više stotina miliona evra.

Tokom procene da li država kandidat za članstvo može da primeni komunitarna pravila tržišne konkurencije i da li može da izdrži pritisak konkurencije koji donosi unutrašnje tržište punom primenom ovih pravila, Komisija proverava da li su preduzeća koja posluju u državi članici naviknuta na poslovanje u okruženju kao što je Evropska unija.

Aktivnosti države Srbije u ovoj oblasti predstavljaju jedan od osnovnih spoljnih i unutrašnjih ciljeva, koje će kao posledicu imati uvaćanje stranih i domaćih ulaganja, izgradnja konkurentnog i stabilnog tržišta i time celokupan razvoj domaće privrede.

Iz JAVE

8. februar: Najviše cenim iskrenost!
... U ovom trenutku naši odnosi su bliži sa Rusijom, nego sa SAD, jer između nas i Rusije ne postoji nijedno otvoreno pitanje, dok s Vašingtonom imamo neslaganje kada je reč o budućm statusu KiM...
- Vuk Jeremić o odnosima sa SAD i Rusijom

9. februar: Prosek je čudo!
... Beograd u proseku ima niže cene prehrambenih proizvoda od sedam glavnih gradova u regionu ...
- podaci iz istraživanja Saveza ekonomista Srbije

10. februar: Zvaćemo mi vas!
... Uveren sam da ćemo u naredne četiri godine, u duhu mira i prijateljstva, zajednički raditi na izgradnji bezbednijeg sveta. Radujem se što ću sa Vama sarađivati na produbljivanju bilateralnih odnosa naše dve zemlje ...
- iz pisma Baraka Obame

11. februar: Drugarska samokritika!
... Dostavili smo sve što je traženo, sve što su bila dostignuća, ali smo dali i samokritiku ...
- Izveštaj Vuka Jeremića o radu ministarstva

12. februar: Leva pretkomora!
... Što se mene tiče, dobro sarađujem sa svim ministrima. Ipak, posebno mesto u mom srcu zauzima ministar Dulić ...
- Milutin Mrkonjić o odnosima sa drugim ministrima

13. februar: Mi smo odlučili!
... Kolegijum RTS-a je, smatrajući da je kriterijum predsednice Narodne skupštine merodavan u ovom slučaju, odlučio da nastavi sa direktnim prenosima do jeseni kada počinje sa radom Skupštinska televizija ...

14. februar: Kamarad!
... Mi i DS pripadamo bloku levih stranaka. Naša saradnja, posle prevazilaženja sukoba iz prošlosti, postaje sve normalnija ...
- Ivica Dačić o saradnji sa DS-om

Komentari

Ostavite komentar Pristigli komentari (0)

Ne postoje komentari za vest. Budi prvi koji će komentarisati!