LDP | LibNews 16

LibNews 16

Nedelja, 22. 2. 2009.

BOJAN ĐURIĆ
SLAM DUNK MILLIONAIRE

Verujem da ste gledali film Slumdog millionaire. Ako niste, u filmu se radi o siromašnom mladiću, sa oboda velikog grada i periferije sistema koji mu ne omogućava da stekne ni elementarno formalno obrazovanje. Taj mladić, uz romantično-dramatični zaplet, kroz učešće u kvizu od predmeta podsmeha postaje nacionalni heroj. I dobija milion.

Mi, međutim, imamo svoju verziju filma, samo se ona odvija u realnom životu. Mogla bi da se nazove slam dunk millionaire. Pod uslovom da Miladin Kovačević još uvek može da zakuca loptu u koš (u žargonu: slum dunk znači „zakucavanje” u košarci). Da ume da zakuca slabijeg od sebe tvrde američki tužioci.

Bilo kako bilo, između Miladina i mladića iz pomenutog filma nema mnogo sličnosti. Miladin je imao sve šanse da se obrazuje. Zašto je valjda i otišao u SAD – da studira i da igra košarku. Mladić iz filma postaje heroj nakon što pobedi u kvizu. Kovačevića u nacionalnog heroja promovišu oni koji misle da je vrhunski patriotizam napraviti bilo kakav problem prema SAD.

Protiv mladića u filmu je ceo sistem, Miladinu sistem pomaže da se izvuče. Da dobije novi pasoš umesto onog koji mu je oduzet zbog postupka koji se vodi, a sada, izgleda, i tako što će umesto njega platiti naknadu štete ili pogodbu sa povređenim Brajanom Štajnhauerom. I još malo para pride, taman za onu kauciju na koju je osumnjičeni izgubio pravo nakon što je pobegao od američkog suda.

Ipak, društveni dekori za fimsku i ovu našu priču su slični. Atmosfera je ista. Tamo se u policiji isteruje istina iz siromašnog takmičara, ovde se najavljuje istraga protiv medija koji je objavio priču. Prosto, i u jednom i u drugom slučaju se radnja odvija u tragično neuređenom društvu. Doduše, i u takvom društvu svako bira kako će postati heroj. Ili zaraditi milion.

AKCIJA MLADIH LDP:“KO JE OVDE LUD?”

Mladi LDP su u subotu, 21. februara, ispred zgrade Vlade organizovali akciju pod nazivom "Ko je ovde lud?“ u znak protesta zbog odluke Vlade da isplati odštetu od milion dolara u vezi slučaja Miladina Kovačevića i da to prikrije od građana Srbije.

"Pitanje koje postavljamo jeste na koga mladi u Srbiji treba da se ugledaju, jer dobrim studentima se povećavaju školarine, a „stipendija” se daje siledžiji koji je pobegao sa školovanja iz Amerike i koji je pritom osumnjičen za teško krivično delo. Dokle će ova država štititi najgore? Tražimo od Vlade da poništi ovu odluku, ali, pre svega, da da objašnjenje zbog čega je ovaj slučaj učinila državnom tajnom“.

PREDLOG LDP-A: NADLEŽNOSTI VOJVOĐANSKE AUTONOMIJE

Liberalno-demokratska partija je protekle nedelje predstavila svoj projekat zakona o nadležnotima Vojvodine.

POLITIČKE PRETPOSTAVKE

LDP predlaže da, kada to već nije učinjeno samim Ustavom, ovim zakonom budu izričito definisani tzv. poslovi od pokrajinskog značaja, umesto da se odgovor na to pitanje prepušta nekim drugim zakonima. Ako se pitanje sada ne razreši, politički odnosi snaga u svakom sazivu parlamenta će presudno uticati na određivanje ovih poslova.

Za LDP je to nedopustivo. Neprihvatljivo je da to bude učinjeno na nejasan način i uvek uz odrednicu „u skladu sa zakonom” jer to daje ovlašćenje Skupštini Srbije da, po volji većine poslanika i u svakom sazivu, menja republičke zakone u ovom delu i time suštinski umanjuje značaj i domete nadležnosti AP Vojvodine.

S obzirom da ne postoje ustavne mogućnosti da se u Skupštini Srbije donose „organski” ili drugi zakoni koji bi bili usvajani posebnom kvalifikovanom većinom i garantovali snažniji stepen autonomije, predlažemo da se usvoji tekst zajedničke izjave ili deklaracije Narodne skupštine kojom bi bili prihvaćeni najvažniji elementi i garancije autonomije Vojvodine. Zakon o nadležnostima mora da bude lex specialis, i to u smislu da on na jednom mestu uvodi nova pravila i definiše vrste i cilj obavljanja poslova od pokrajinskog značaja.

Merilo za uređivanje poslova od pokrajinskog značaja i nadležnosti ne smeju da budu postojeći zakoni, jer onda poseban zakon nema nikakvog smisla. To bi značilo prosto ponavljanje odredbi tzv. omnibus zakona koji smo usvojili 2002. godine, kao prelazno i iznuđeno rešenje do donošenja novog Ustava Srbije koji bi trajno i ozbiljno garantovao preciznu listu autonomnih ovlašćenja i poslova koje obavlja Vojvodina.

ZAKON O NADLEŽNOSTIMA VOJVODINE

I. PRINCIPI

Zakon o nadležnostima AP Vojvodine mora da se razlikuje, po prirodi, pitanjima koja uređuje i načinu na koji to čini, od svih dosadašnjih propisa koji nisu unapređivali vojvođansku autonomiju nego su je svodili u okvire uopštenih nadležnosti i vršenja poverenih poslova po odobrenju republičkih organa. Zakon o nadležnostima ne sme biti zamena za postojeći tzv. omnibus zakon, koji je bio prelazno rešenje, nego uporište za prave i izvorne nadležnosti Vojvodine.

Ustav Srbije je, suprotno volji većine Vojvođanki i Vojvođana, postavio preuske i nedovoljne granice za ostvarivanje nadležnosti pokrajinske autonomije. Naša namera je da stvaramo uslove za promenu Ustava koje će neminovno uslediti u procesu pravne i političke reforme institucija u Srbiji i pridruživanja EU. Uporedo s tim, LDP će se fokusirati na predlaganje rešenja za maksimalno moguće razvijanje autonomije kroz zakon o naležnostima.

II. ŠTA MINIMALNO MORAJU DA OBUHVATAJU NADLEŽNOSTI I POSLOVI OD POKRAJINSKOG ZNAČAJA

Izvorne nadležnosti Vojvodine moraju da obuhvate prava koji će omogućiti da se njihovim obavljanjem praktično i efikasno ostvaruju interesi specifični za građane Vojvodine. Zato Vojvodina mora da uživa i stvarnu finansijsku samostalnost i da ima sopstvene stabilne izvore prihoda za finansiranje nadležnosti.

1. FINANSIRANJE NADLEŽNOSTI I SVOJINA:

a. Finansiranje nadležnosti (prihodi i rashodi autonomne pokrajine); - Ustav nije odredio nikakve konkretne i garantovane izvorne prihode pokrajine. Istovremeno, bez toga nema ni elementarnih uslova za korišćenje i obavljanje bilo kakvih autonomnih nadležnosti.

Zbog toga ovo pitanje mora da bude precizno uređeno zakonom o nadležnostima. Prema radnim verzijama zakona, Vojvodini se određuju kao izvori prihoda uglavnom manje izdašni poreski izvori: porez na dobit preduzeća, deo poreza na zarade, odnosno plate, porezi na prihode od kapitala i kapitalne dobitke, godišnji porez na dohodak građana, porez na prihode od autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, porez na dobitke od igara na sreću, porez na upotrebu, držanje i nošenje dobara.

Upozoravamo da ovi prihodi učestvuju u ukupnim prihodima od poreza na teritoriji Srbije u procentu koji je niži od 20 odsto, dok su najvažniji i najveći izvori vezani za PDV, akcize i prihode od carina. To znači da će deo ovih poreza ostvaren na teritoriji Vojvodine biti mnogo manji i da će dobijena sredstva biti nedovoljna za adekvatno finansiranje nadležnosti. LDP zato ne može da prihvati pomenuti način određivanja izvora prihoda, pogotovo s obzirom na činjenicu da će u bliskoj budućnosti biti veoma neizvesna visina prikupljenih sredstava po ovim osnovima s obzirom na posledice ekonomske krize.

b. Donošenje pokrajinskog budžeta; - pravo na donošenje budžeta i, posebno, mogućnost da se predvide načini i dovoljna sredstva za njegovo održavanje je jedno od ključnih pitanja od kojih zavisi ostvarivanje autonomije.

c. Donošenje pokrajinskog završnog računa; - ovo pravo i obaveza pokrajinskih organa treba da bude strogo regulisano i po potrebi oštrije u odnosu na opšti (republički) zakon. Naime, pokazalo se da je centralna vlast potpuno neodgovorna i da grubo krši obavezu da svake godine podnese parlamentu na usvajanje završni račun za prethodnu budžetsku godinu. U Vojvodini se to ne sme dozvoliti i uvođenje jasnih pravila u ovoj oblasti bi bolje zaštitilo pravo građana da posredno kontrolišu trošenje sopstvenog novca.

d. Upravljanje imovinom u vlasništvu autonomne pokrajine u skladu sa zakonom;

Vojvodina mora da ima jasno definisano pravo i uslove za vršenje prava svojine! Jedan od najvećih problema u ostvarivanju bilo kakvih nadležnosti, bez obzira kako su one definisane, jeste centralizacija prava svojine, odnosno posledice zakona kojim je 1996. godine sva imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave preneta u svojinu Republike Srbije.

Zato istovremeno sa usvajanjem zakona o nadležnosti mora da bude usvojen i zakon koji reguliše povraćaj prava svojine pokrajini (i nižim jedinicama). Ovaj zakon je sada tek u fazi nacrta (Nacrt zakona o javnoj svojini, svojini i drugim imovinskim pravima Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave). Na nacrt je tokom javne rasprave izneto mnogo primedbi, a neke od najvažnijih se tiču nejasnih pravila za prenos prava svojine na autonomnu pokrajinu i zaštite svojine. Zbog toga je besmisleno donositi zakon o nadležnostima ako on u ovom trenutku nema nikakvu imovinsku podlogu.

e. Utvrđivanje pokrajinske ekonomske politike, u oblastima ekonomskog života od interesa za pokrajinu i u skladu sa osnovnim pravcima ekonomske politike Republike.

DECENTRALIZACIJA U PROGRAMU LIBERALNIH DEMOKRATA U REGIONU

HNS-OV ČETVEROLIST – REFORMSKI PROJEKTI ZA NOVU HRVATSKU

Hrvatska narodna stranka – Liberalni demokrati je politička stranka koja u političkom životu Hrvatske zastupa liberalno-demokratske političke vrednosti. U ovom broju prenosimo deo programskog dokumenta HNS-OV ČETVEROLIST, i to onaj njegov deo koji se tiče decentralizacije.

“Zajednički nazivnik HNS-ovih razvojnih i političkih ciljeva je HRVATSKA JAKE I STABILNE SREDNJE KLASE. Jaka srednja klasa znači stabilnu i naprednu državu, dinamično gospodarstvo, visoki stupanj i slobodu znanstvenog i kulturnog stvaralaštva te svijest o neotuđivom dostojanstvu i slobodi građana.

Decentralizacija ovlasti, sredstava i znanja

Republika Hrvatska se početkom devedesetih godina od jedne decentralizirane zemlje, u kojoj se lokalno sakupljalo i trošilo oko 50% proračunskih sredstava (gdje su i načelnika policije birale lokalne vlasti), pretvorila u visokocentraliziranu zemlju, u kojoj se u središnji proračun slijevalo i iz njega trošilo više od 90% sredstava (a u skladu s takvom politikom u ministarstvima imenovali i ravnatelji osnovnih škola, kao i ravnatelji ostalih obrazovnih, zdravstvenih i kulturnih ustanova).

HNS se već duže vrijeme zauzima za decentralizaciju ovlasti, sredstava i znanja te princip supsidijarnosti, prema kojemu se nadležnosti postavljaju na onu razinu na kojoj se najbolje mogu ostvariti.

Poseban naglasak HNS stavlja na:

decentralizaciju ovlasti i sredstava u područjima obrazovanja, zdravstva, socijalne skrbi, kulture, prostornog planiranja, prometa i komunalne infrastrukture pri čemu bi se, u prvom koraku, snaga lokalne i regionalne samouprave najmanje udvostručila;
ravnomjerni regionalni razvoj kao izraz zemljopisnih, gospodarskih, prometnih, povijesnih i kulturnih posebnosti hrvatskih regija te generator povećanja ukupne snage zemlje;
pravedniju raspodjelu poreznog novca, u kojoj bi, npr. cjelokupni prihod iz poreza na dohodak pripao regionalnoj i lokalnoj samoupravi, a sav prihod od poreza na dobit središnjoj državnoj upravi;
stvaranje regionalnih centara izvrsnosti i regionalnih razvojnih agencija kao pretpostavki decentralizacije znanja i preuzimanja ovlasti na lokalnim razinama;
promjenu izbornog zakona koji će omogućiti neposredan izbor lokalnih i regionalnih vodstava i snažnije sudjelovanje građana u upravljanju.”

Iz JAVE

Nedelja, 15. februar: A tužilac?
... Želeo sam pre svega da posetim Ilića čije je zdravlje ugroženo, ali i politički da stavim tačku na celu tu priču ...
- Rasim Ljajić o razlozima poseti Velimiru Iliću

Ponedeljak, 16. februar: “Uzorna” demokratija, zar ne?
...Živela revolucija ...
- Venecuelanski predsednik Čavez, nakon što je na referendumu obezbedio mogućnost da doživotno vlada

Utorak, 17. februar: U tome i jeste problem!
... Nije ovo prvi put da se sednica Odbora za Kosovo i Metohiju održava van Beograda ...
- Branko Ružić o sednici u Zvečanu

Sreda, 18. februar: Stručnost ispred državnog optimizma!
... Ako se nastave negativna ekonomska kretanja, deficit budžeta Srbije biće dva puta veći nego što je planirano ...
- Ekonomista Stojan Stamenković o mogućem razvoju ekonomske situacije

Četvrtak, 19. februar: Optimizam plus!
... Srbija bi trebalo da bude u grupi retkih zemalja koja će bez obzira na krizu imati blagi privredi rast, ali je rano prognozirati koliko će taj rast biti ...
- Mlađan Dinkić o privrednom rastu

Petak, 20. februar: Stara dobra depeša!
... Pošaljite pitanje faksom, pa ćemo videti šta možemo da uradimo, ali danas sigurno nećete dobiti odgovor ...
- Odgovor Informativne službe Ministarstva spoljnih poslova na zahtev Građanskog lista da se dostavi informacija o odluci u slučaju Kovačević

Subota, 21. februar: Ko u klin, ko u ploču!
... Srbija očekuje da sa Međunarodnim monetarnim fondom do aprila zaključi sporazum o pozajmici od dve i po milijarde dolara, u trenutku kada je očigledno da privredni rast daleko zaostaje za ranijim zvaničnim procenama ...
- Mirko Cvetković o novom aranžmanu sa MMF-om

Komentari

Ostavite komentar Pristigli komentari (0)

Ne postoje komentari za vest. Budi prvi koji će komentarisati!