Parlament ima posebnu odgovornost u situaciji kada su značajno usporeni procesi evropskih integracija zemlje. Umesto neprestanih iscrpljivanja i neefikasnog rada parlamenta, predlažemo čvrst politički dogovor parlamentarnih stranaka oko poslova koje treba hitno obaviti i atmosferi u kojoj će ti poslovi biti obavljeni.

U parlamentu moramo istovremeno da radimo na usvajanju predloženih mera za ublažavanje ekonomske i finansijske krize i ubrzavanje evropskih integracija. To je način da se otklone unutrašnje prepreke koje su postale veća opasnost po razvoj društva od međunarodnih izazova.

DOGOVOR MORAMO POSTIĆI ODMAH: Politički dogovor u parlamentu mora da obuhvati saglasnost i plan akcije oko hitnih poteza u narednih 100 dana i najvažnijih poslova skupštine u 2009. godini:

• DOGOVOR OKO HITNOG USVAJANJA PREDLOŽENOG PAKETA EKONOMSKIH MERA ZA UBLAŽAVANJE KRIZE, SMANJENJE JAVNE POTROŠNJE, OČUVANJE STANDARDA GRAĐANA I ZAŠTITU PRIVREDE
• HITAN PLAN USVAJANJE ZAKONA I HARMONIZACIJE DOMAĆEG ZAKONODAVSTVA SA STANDARDIMA EVROPSKE UNIJE

REDOSLED POTEZA:

1. održavanje posebne sednice posvećene krizi u ekonomiji i blokadi evropskih integracija
2. usvajanje predloženih ekonomskih mera
3. dogovor o principima novog budžeta, smanjenju javne potrošnje, kontroli deficita i merama državne štednje
4. usvajanje izmenjenog Poslovnika Narodne skupštine koji će omogućiti ubrzano usvajanje «evropskih zakona» i olakšanu proceduru u parlamentu za one zakone oko kojih je postignuta saglasnost šefova poslaničkih grupa
5. dogovor sa Vladom oko godišnjeg plana predlaganja i usvajanja «evropskih zakona» u 2009. godini

KONKRETNO PROTIV KRIZE

I SNIŽAVANJE POJEDINIH POREZA: PRAVIČNOST ZA RAZVOJ

• SNIŽAVANJE AKCIZA U OBLASTI TRGOVINE ENERGENTIMA ► CILJ: umesto posezanja za visokim akcizama koje direktno pogađaju građane i privredu (potrošače), predlažemo da se predviđeni prihodi obezbede na druge načine (predloženim oporezivanjem kompanija u ovom sektoru i povećanjem rente po osnovu korišćenja resursa)
• SNIŽAVANJE STOPE PDV-A U KOMPLETNOM SEKTORU ENERGETIKE ► CILJ: snižavanje troškova u ovom osetljivom sektoru i zaštita od preteranog skoka cena
• SNIŽAVANJE PORESKIH OPTEREĆENJA U OBLASTI GRAĐEVINSKE INDUSTRIJE
• SNIŽAVANJE TAKSI I ADMINISTRATIVNIH TROŠKOVA U OBLASTI GRAĐEVINSKE INDUSTRIJE ►CILJ: zaštita investicija i rasta u ovoj oblasti koja ima veliki značaj, u smislu društvenog proizvoda, novoa privredne aktivnosti ali i za građane, koji mogu biti veoma ugroženi padom obima građevinskih poslova (stambene izgradnje)
• SNIŽAVANJE POREZA U OBLASTI POLJOPRIVREDE ► CILJ: snižavanje troškova poljoprivredne proizvodnje, pojeftinjenje poljoprivrednih proizvoda i stvaranje prostora za budžetsku uštedu kroz preciznije i strože definisanje subvencija
• SNIŽAVANJE PORESKIH STOPA POREZA NA ZARADE ► CILJ: podsticaj novog zapošljavanja i privrednog rasta. Tokom 2008. godine su u značajnoj meri porasli poreski prihodi od ovog poreza. Nema razloga da se država ponaša neodgovorno i da preveliku javnu potrošnju finansira neumerenim zahvatima u tako osetljivoj oblasti kao što su zaposlenost i zarade. Smanjenje sadašnjih poreskih opterećenja bi imalo velike efekte i ublažilo posledice recesije i mogućeg rasta nezaposlenosti usled ekonomske krize
• UVOĐENJE ŠIROKOG SPEKTRA PORESKIH KREDITA ► CILJ: umanjivanje trenutnog poreskog opterećenja i omogućavanje njihovog izmirivanja u povoljnijim okolnostima i u zavisnosti od budućeg tržišnog ponašanja obveznika

II HITNE STRATEŠKE MERE U EKONOMSKOJ POLITICI I PLANIRANJE BUDŽETA ZA 2009. GODINU

• CILJANA INFLACIJA U NAREDNIM GODINAMA: 2 ODSTO
• ZAMRZAVANJE PLATA U JAVNOM SEKTORU
• SNIŽAVANJE REFERENTNE KAMATNE STOPE I OSLOBAĐANJE ZAROBLJENIH SREDSTAVA IZ OBAVEZNIH REZERVI I PODSTICANJE NJIHOVOG PLASMANA U PRIVREDU ► CILJ: ublažavanje krize i borba protiv inflacije ne mogu se više voditi samo kroz poskupljenje novca nego se to mora činiti pojačanom štednjom
• ZAKLJUČENJE ARANŽMANA SA MEĐUNARODNIM MONETARNIM FONDOM ► CILJ: uspostavljanje dodatnog mehanizma za obuzdavanje javne potrošnje i postizanje stabilnosti
• UVOĐENJE EVRA U PLATNOM PROMETU IZMEĐU PRIVREDNIH SUBJEKATA ► CILJ: snižavanje nepotrebnih transakcionih troškova u privrednom životu

OPOREZIVANJE PRIVILEGOVANIH DELATNOSTI
- «Robin Hud» zakon i u Srbiji -

LDP predlaže nekoliko osnovnih fiskalnih mera koje treba da obezbede pravedniju raspodelu poreskih opterećenja i obezbeđivanje stabilnih izvora budžetskih prihoda od onih učesnika u ekonomskom životu koji imaju privilegovan položaj.

Poput mnogih drugih zemalja, predviđamo da se uvede poseban režim oporezivanja delatnosti kompanija koje se bave visokoprofitnim poslovima vezanim za naftu, gas i njihove derivate.

Osnovne izmene:

1. povećanje poreza na dobit ovih kompanija sa 10 na najmanje 25 odsto
2. povećanje poreske stope za isplaćene dividende i druga primanja po osnovu udela u vlasništvu sa 20 na najmanje 35 odsto
3. radikalno povećanje rudne rente (royalty) i to sa sadašnjih 3 na najmanje 30 odsto
4. preisiptivanje i ukidanje poreskih podsticaja u tim oblastima;
5. povećanje poreza na dobit kompanija koje imaju monopolski ili dominantan položaj (nezavisno od biznisa kojim se bave) i to sa 10 na najmanje 20 odsto

S obzirom da je naftno-gasnim sporazumom državni monopol Srbije zamenjen državnim monopolom Rusije (preko kompanija iz sistema GAZPROM), treba uvesti dodatne mere fiskalnog opterećenja za ove delatnosti i to pre potpisivanja konkretnih ugovora predviđenih Sporazumom. Poreski tretman koji do tada postavimo posle potpisivanja posebnih ugovora neće smeti da se menja, jer je tako određeno Sporazumom.

U ovome nema nikakvih diskriminatornih mera prema ruskoj strani. Sama ruska država propisuje slična opterećenja u svom energetskom sektoru (u Rusiji je ovaj porez na dobit 24 odsto, rudna renta je iznad 22 odsto). U mnogim drugim državama su dažbine i veće (u Italiji je poreska stopa oko 33 odsto posle letošnjeg usvajanja paketa ovakvih mera).

KONKRETNE FISKALNE MERE: izmenom postojećih poreskih zakona (Zakon o porezu na dobit) ili kroz poseban zakon

PREDLOŽENA ZAKONSKA REŠENJA:

I Uvodi se uvećana stopa poreza na dobit preduzeća koja obavljaju delatnosti:

• proizvodnja derivata nafte, transport nafte naftovodima, transport derivata nafte produktovodima, transport nafte i derivata nafte drugim oblicima transporta, skladištenje nafte i derivata nafte, trgovina naftom i derivatima nafte;
• transport prirodnog gasa, upravljanje transportnim sistemom za prirodni gas, skladištenje prirodnog gasa, upravljanje skladištem prirodnog gasa, distribucija prirodnog gasa, upravljanje distributivnim sistemom za prirodni gas, trgovina prirodnim gasom;
• posredništvo u poslovima uvoza nafte;
• posredništvo u poslovima uvoza gasa.

Uvećana poreska stopa se primenjuje na preduzeća koja u ovoj oblasti imaju dominantan položaj ili su privilegovanu poziciju na tržištu stekla uspostavljanjem monopola ili privilegovanog položaja na osnovu zakona Republike Srbije ili međunarodnog ugovora i sporazuma proisteklih iz njega u oblasti naftne i gasne privrede.

PROMENA: PORESKA STOPA SE POVEĆAVA SA SADAŠNJIH 10 NA NAJMANJE 25 ODSTO

II U slučaju prihoda iz navedenih delatnosti, za nerezidentnog obveznika koji ostvari prihod od rezidentnog obveznika po osnovu dividendi i udela u dobiti pravnog lica obračunava se i plaća porez po odbitku.

Na ovaj način treba dodatno oporezovati vrlo visoke prihode po osnovu vlasništva u navedenim oblastima.

PROMENA: STOPA SE UVEĆAVA SA SADAŠNJIH 20 NA 35 ODSTO

III Dodatne mere za zaštitu domaćih prirodnih resursa, strateških energetskih izvora i uvećanje prihoda po osnovu eksploatacije

Naplata rudne rente je jedan od osnovnih mehanizama kroz koji država naplaćuje to što je jednoj kompaniji (bez obzira na modalitet) omogućila da eksploatiše njene energetske resurse. Ovo je vrlo efikasan način naplate prihoda s obzirom da je vezan za količinu bogatstva (nafte, gasa) koja se iskoristi iz domaćih izvora u toku godine i cenu tih energenata. Mi sada imamo jednu od najnižih renti (samo 3 odsto). Pošto će NIS postati većinski strana kompanija, ovaj iznos treba višestruko povećati s obzirom da više nema osnova za zaštitu domaćih kompanija.

Prema energetskom bilansu, u 2008. godini će biti proizvedeno oko 635 miliona tona nafte iz domaćih nalazišta (podaci: ENERGETSKI BILANS ZA 2008).

Povećanje rudne rente na 30 odsto bi značilo uvećanje prihoda države po ovom osnovu između 60 i 100 miliona dolara godišnje, u zavisnosti od kretanja cene nafte.

PROMENA: POVEĆANJE RUDNE RENTE SA 3 NA NAJMANJE 30 ODSTO

IV Treba razmotriti uslove i primenu poreskih podsticaja koji postoje u sadašnjem Zakonu o porezu na dobit (kompanija). Naime, smisao predviđenih poreskih podsticaja je da se privuku strane investicije i da se, kroz jeftinije poslovanje, domaća preduzeća ili tržište učine atraktivnijim za ulaganja (pre svega strana). S obzirom da je u oblasti nafte i gasa ovo tržište već atraktivno i da je ruska strana mimo zakonskog postupka i tendera dobila po višestruko nižoj ceni ogroman deo tržišta, smatramo da ne postoje razlozi da se na njeno poslovanje primenjuju ovakvi podsticaji.
PROMENA: PRESPITATI I UKINUTI SVE NEPOTREBNE PORESKE PODSTICAJE IZ ZAKONA O POREZU NA DOBIT ZA PREDUZEĆA

V Uvodi se uvećana stopa poreza na dobit preduzeća koja imaju:

• monopolski položaj na tržištu i to tako što u trgovini, odnosno proizvodnji određene robe ili u vršenju usluga na jedinstvenom tržištu nemaju konkurenciju,
• dominantan položaj na tržištu odnosno kolektivan dominantan položaj na tržištu u smislu Zakona o zaštiti konkurencije, nezavisno od toga da li postoji zloupotreba takvog položaja u smislu ovog zakona i drugih relevantnih propisa.

PROMENA: PORESKA STOPA SE POVEĆAVA SA 10 NA NAJMANJE 20 ODSTO

U ovom trenutku nije moguće potpuno precizno proceniti koliki je dodatni poreski prihod od ovih mera ali je sasvim izvesno da on ni u najpesimističnijem scenariju nije manji od 100 miliona evra. To je po sadašnjem kursu oko 8,5 milijardi dinara ili vise od 1/6 postojećeg deficita budžeta ili dvostruko više od povećanja deficita koji vlada trazi kroz aktuelni rebalans.

Konačno, prihodi bi se u narednim godinama značajno uvećavali, s obzirom na povećanje proizvodnje i prometa nafte, gasa i drugih roba i izvesno visoke stope profita koje će biti ostvarivane u ovim oblastima. Pored toga, mere bi podsticajno delovale na borbu protiv monopolizacije.