STO DANA RADA ZA EVROPU

Parlament ima posebnu odgovornost u situaciji kada su značajno usporeni procesi evropskih integracija zemlje. Umesto neprestanih iscrpljivanja i neefikasnog rada parlamenta, predlažemo čvrst politički dogovor parlamentarnih stranaka oko poslova koje treba hitno obaviti i atmosferi u kojoj će ti poslovi biti obavljeni.
U parlamentu moramo istovremeno da radimo na usvajanju predloženih mera za ublažavanje ekonomske i finansijske krize i ubrzavanje evropskih integracija. To je način da se otklone unutrašnje prepreke koje su postale veća opasnost po razvoj
društva od međunarodnih izazova.

DOGOVOR MORAMO POSTIĆI ODMAH: Politički dogovor u parlamentu mora da obuhvati saglasnost i plan akcije oko hitnih poteza u narednih 100 dana i najvažnijih poslova skupštine u 2009. godini:

• Dogovor oko hitnog usvajanja predloženog paketa ekonomskih mera za ublažavanje krize, smanjenje javne potrošnje, očuvanje standarda građana i zaštitu privrede

• Hitan plan usvajanja zakona i harmonizacije domaćeg zakonodavstva sa standardima evropske unije

REDOSLED POTEZA:

1. usvajanje predloženih ekonomskih mera
2. dogovor o principima novog budžeta, smanjenju javne potrošnje, kontroli deficita i merama državne štednje
3. usvajanje izmenjenog Poslovnika Narodne skupštine koji će omogućiti ubrzano usvajanje evropskih zakona i olakšanu proceduru u parlamentu za one zakone oko kojih je postignuta saglasnost šefova poslaničkih grupa
4. dogovor sa Vladom oko godišnjeg plana predlaganja i usvajanja evropskih zakona u 2009. godini

KONKRETNO PROTIV KRIZE

I SNIŽAVANJE POJEDINIH POREZA: PRAVIČNOST ZA
RAZVOJ

• SNIŽAVANJE AKCIZA U OBLASTI TRGOVINE ENERGENTIMA ► CILJ: umesto posezanja za visokim akcizama koje direktno pogađaju građane i privredu (potrošače), predlažemo da se predviđeni prihodi obezbede na druge načine (predloženim
  oporezivanjem kompanija u ovom sektoru i povećanjem rente po osnovu korišćenja resursa)
• SNIŽAVANJE STOPE PDV-a U KOMPLETNOM SEKTORU ENERGETIKE ► CILJ: snižavanje troškova u ovom osetljivom sektoru i zaštita od preteranog skoka cena
• SNIŽAVANJE PORESKIH OPTEREĆENJA U OBLASTI GRAĐEVINSKE INDUSTRIJE
• SNIŽAVANJE TAKSI I ADMINISTRATIVNIH TROŠKOVA U OBLASTI GRAĐEVINSKE INDUSTRIJE ►CILJ: zaštita investicija i rasta u ovoj oblasti koja ima veliki značaj, u smislu društvenog proizvoda, novoa privredne aktivnosti ali i za građane, koji mogu biti veoma ugroženi padom obima građevinskih poslova (stambene izgradnje)
• SNIŽAVANJE POREZA U OBLASTI POLJOPRIVREDE ►CILJ: snižavanje troškova poljoprivredne proizvodnje, pojeftinjenje poljoprivrednih proizvoda i stvaranje prostora za budžetsku uštedu kroz preciznije i strožije definisanje subvencija
• SNIŽAVANJE PORESKIH STOPA POREZA NA ZARADE ►CILJ: podsticaj novog zapošljavanja i privrednog rasta. Nema razloga da se država ponaša neodgovorno i da preveliku javnu potrošnju finansira neumerenim zahvatima u tako osetljivoj oblasti kao što su zaposlenost i zarade.
• UVOĐENJE ŠIROKOG SPEKTRA PORESKIH KREDITA ►CILJ: umanjivanje trenutnog poreskog opterećenja i omogućavanje njihovog izmirivanja u povoljnijim okolnostima i u zavisnosti od budućeg tržišnog ponašanja obveznika

ROBIN HUD ZAKON I U SRBIJI

LDP predlaže nekoliko osnovnih fiskalnih mera koje treba da obezbede pravedniju raspodelu poreskih opterećenja i obezbeđivanje stabilnih izvora budžetskih prihoda od onih učesnika u ekonomskom životu koji imaju privilegovan položaj.
Poput mnogih drugih zemalja, predviđamo da se uvede poseban režim oporezivanja delatnosti kompanija koje se bave visokoprofitnim poslovima vezanim za naftu, gas i njihove derivate.
Osnovne izmene:

1. povećanje poreza na dobit ovih kompanija sa 10 na najmanje 25 odsto
2. povećanje poreske stope za isplaćene dividende i druga primanja po osnovu udela u vlasništvu sa 20 na najmanje 35 odsto
3. radikalno povećanje rudne rente (royalty) i to sa sadašnjih 3 na najmanje 30 odsto
4. preisiptivanje i ukidanje poreskih podsticaja u tim oblastima;
5. povećanje poreza na dobit kompanija koje imaju monopolski ili dominantan položaj (nezavisno od biznisa kojim se bave) i to sa 10 na najmanje 20 odsto

S obzirom da je naftno-gasnim sporazumom državni monopol Srbije zamenjen državnim monopolom Rusije (preko kompanija iz sistema GAZPROM), treba uvesti dodatne mere fiskalnog opterećenja za ove delatnosti i to pre potpisivanja konkretnih ugovora predviđenih Sporazumom. Poreski tretman koji do tada postavimo posle potpisivanja posebnih ugovora neće smeti da
se menja, jer je tako određeno Sporazumom.
U ovome nema nikakvih diskriminatornih mera prema ruskoj strani. Sama ruska država propisuje slična opterećenja u svom energetskom sektoru (u Rusiji je ovaj porez na dobit 24 odsto, rudna renta je iznad 22 odsto). U mnogim drugim državama su dažbine i veće (u Italiji je poreska stopa oko 33 odsto posle letošnjeg usvajanja paketa ovakvih mera).

KONKRETNE FISKALNE MERE: izmenom postojećih poreskih zakona (Zakon o porezu na dobit) ili kroz poseban zakon

PREDLOŽENA ZAKONSKA REŠENJA:

I Uvodi se uvećana stopa poreza na dobit preduzeća koja obavljaju delatnosti:

• proizvodnja derivata nafte, transport nafte naftovodima, transport derivata nafte produktovodima, transport nafte i derivata nafte drugim oblicima transporta, skladištenje nafte i derivata nafte, trgovina naftom i derivatima nafte;
• transport prirodnog gasa, upravljanje transportnim sistemom za prirodni gas, skladištenje prirodnog gasa, upravljanje skladištem prirodnog gasa, distribucija prirodnog gasa, upravljanje distributivnim sistemom za prirodni gas, trgovina prirodnim gasom;
• posredništvo u poslovima uvoza nafte;
• posredništvo u poslovima uvoza gasa.

PROMENA: PORESKA STOPA SE POVEĆAVA SA SADAŠNJIH 10 NA NAJMANJE 25 ODSTO

II Dodatne mere za zaštitu domaćih prirodnih resursa, strateških energetskih izvora i uvećanje prihoda po osnovu eksploatacije
Naplata rudne rente je jedan od osnovnih mehanizama kroz koji država naplaćuje to što je jednoj kompaniji (bez obzira na modalitet) omogućila da eksploatiše njene energetske resurse. Ovo je vrlo efikasan način naplate prihoda s obzirom da je vezan za količinu bogatstva (nafte, gasa) koja se iskoristi iz domaćih izvora u toku godine i cenu tih energenata. Mi sada imamo jednu od najnižih renti (samo 3 odsto). Pošto će NIS postati većinski strana kompanija, ovaj iznos treba višestruko povećati s obzirom da više nema osnova za zaštitu domaćih kompanija.
Prema energetskom bilansu, u 2008. godini će biti proizvedeno oko 635 miliona tona nafte iz domaćih nalazišta (podaci: ENERGETSKI BILANS ZA 2008).
Povećanje rudne rente na 30 odsto bi značilo uvećanje prihoda države po ovom osnovu između 60 i 100 miliona dolara godišnje, u zavisnosti od kretanja cene nafte.

PROMENA: POVEĆANJE RUDNE RENTE SA 3 NA NAJMANJE 30 ODSTO

III Treba razmotriti uslove i primenu poreskih podsticaja koji postoje u sadašnjem Zakonu o porezu na dobit (kompanija). Naime, smisao predviđenih poreskih podsticaja je da se privuku strane investicije i da se, kroz jeftinije poslovanje, domaća preduzeća ili tržište učine atraktivnijim za ulaganja (pre svega strana). S obzirom da je u oblasti nafte i gasa ovo tržište već atraktivno i da je ruska strana mimo zakonskog postupka i tendera dobila po višestruko nižoj ceni ogroman deo tržišta, smatramo da ne postoje razlozi da se na njeno poslovanje primenjuju ovakvi podsticaji.

PROMENA: PRESPITATI I UKINUTI SVE NEPOTREBNE PORESKE PODSTICAJE IZ ZAKONA O POREZU NA DOBIT ZA PREDUZEĆA

IV Uvodi se uvećana stopa poreza na dobit preduzeća koja imaju:

• monopolski položaj na tržištu i to tako što u trgovini, odnosno proizvodnji određene robe ili u vršenju usluga na jedinstvenom tržištu nemaju konkurenciju,
• dominantan položaj na tržištu odnosno kolektivan dominantan položaj na tržištu u smislu Zakona o zaštiti konkurencije, nezavisno od toga da li postoji zloupotreba takvog položaja u smislu ovog zakona i drugih relevantnih propisa.

PROMENA: PORESKA STOPA SE POVEĆAVA SA 10 NA NAJMANJE 20 ODSTO

SISTEMSKE REFORME ZA BUDUĆNOST

Aktuelna kriza pokazala je, osim slabosti srpske privrede i neizgrađenosti institucija, i nemogućnost aktuelne vlade da, na odgovarajući način, odgovori na izazove. Očigledna je činjenica da nije bilo nikakvog, makar i ad hoc plana mera kojim bi se dočekala nastupajuća kriza. Umesto toga, prvo je negirano njeno postojanje, a potom minimizirani njeni efekti.
Kada je kriza zakucala na vrata gotovo svih građana, nađena je spasonosna formula za ublažavanje krize – sav nerad, pogrešni potezi, nesposobnost, nestručnost iznad politike i javašluk našli su ono za čime su tragali u prethodnim godinama: dežurnog krivca - ekonomsku krizu. Umesto leka za krizu, ponuđena je zamena teza, problem je predstavljen kao uzrok, a uzročnici problema kao spasioci.
Nažalost, ovakav pristup dobar je samo za partije na vlasti koje su uzurpirale državu kao svoj privatni posed, ali od ovakvog pristupa pošteni i vredni građani, koji su u velikoj većini u Srbiji, imaće samo štete. Kriza sa kojom se suočava Srbija je posledica odbijanja da se izvrše suštinske reforme, kao i stava vladajuće većine da su njihove političke privilegije važnije od standarda građana Srbije, a da je povlađivanje najnižim strastima bitnije od istine.
Liberalno-demokratska partija, kao partija koja ne deli navedene „vrednosti“ smatra se odgovornom da ponudi program izlaska iz krize. Činjenica da aktuelna situacija nemilosrdno pokazuje da se dosadašnjim modelima upravljanja privredom ne može graditi prosperitet, kao i da kriza nanosi ogromne troškove gotovo svima, osim privilegovanih političkih elita, čini nas odlučnim da ponudimo partnerstvo u rešavanju krize svima koji smatraju da problem postoji, a da njegovo nerešavanje ili čak „dolivanje ulja na vatru“ mogu upropastiti godine koje su pred nama.
Ovaj program polazi od vrlo očigledne istine da koreni krize u Srbiji imaju malo veze sa korenima krize na Zapadu, pa stoga i mere na ublažavanju i prevazilaženju krize moraju biti suštinski drugačije.
Jedine dve mere koje su na raspolaganju Srbiji su reforme usmerene na poboljšanje poslovnog okruženja i štednja (prevashodno smanjenje javne potrošnje).

KRATKOROČNE MERE

1. 1. Smanjenje državne potrošnje kroz ukidanje nepotrebnih agencija i ministarstava, odnosno smanjenje njihovih troškova
   – Odmah ukinuti Ministarstvo dijaspore, Ministarstvo vera, Ministarstvo za omladinu i sport, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo, Ministarstvo za NIP, Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, Ministarstvo trgovine. Ukinuti agencije kao što su Agencija za mirno rešavanje radnih sporova, Agencija za mala i srednja preduzeća i druge agencije i tela koje sprečavaju razvoj privrede i stvaraju značajno veće troškove od korisnih efekata.
2. Ukidanje zakonskih monopola u privredi i povlašćenih privrednih subjekata.
   – Ukinuti sve zakonske monopole – uvoz nafte, monopol u veletrgovini Interneta, monopole poštanskih usluga, JAT Airways-a, monopol u igrama na sreću, monopol u elektrodistribuciji. Ukinuti povlašćen položaj RTS-a i drugih „ javnih
   servisa“, tradicionalnih crkvi, „sportskih klubova od nacionalnog značaja“, državnog visokog obrazovanja, državnog zdravstva. Ukinuti obavezno članstvo u privrednim komorama i afirmisati dobrovoljne asosijacije i poslovna udruženja.
3. Mere za bankarski sektor i berzu.
   – Izvršiti stvarnu privatizaciju berze i omogućiti njeno listiranje. Ukinuti preobimne zahteve za dokumentima prilikom otvaranja računa, osim onih zbog Zakona o pranju novca. Privatizacijom i IPO za javna preduzeća podigla bi se likvidnost tržišta, što bi kao nusefekat imalo investiranje u ostale hartije koje trenutno postoje na tržištu. Potrebno je drastično smanjiti visoke provizije komisije za HOV koje snižavaju prinos i dozvoliti da se obveznicama može trgovati i van berze jer će to povećati prinos.
4. Unutrašnja liberalizacija spoljne trgovine.
   – Ukinuti sve dozvole, kvantitativna ograničenja i obavezu da se spoljnom trgovinom mogu baviti samo firme koje su za to registrovane. Borbu protiv privatnih monopola voditi kroz podsticanje konkurencije, a ne kroz administrativne postupke.
5. Poreske reforme.
   – Uvesti plaćanje PDV po naplati, a ne po fakturisanju da bi se poboljšala likvidnost privrede.
6. Privatni izvršni postupak.
   – Uz dosadašnji spori sudski postupak, država bi omogućila privatnim kompanijama da takođe obavljaju ovaj postupak, u skladu sa strogim zakonskim odredbama, za šta bi bile plaćene po učinku.
7. Istinska giljotina propisa
   – Dobre inicijative treba prihvatiti nezavisno od toga ko ih nudi. Svi propisi koji su zastareli, nepotrebni, a ponajviše propisi koji su štetni za privredni razvoj Srbije, treba ukinuti. U realizaciji ovog programa učešće će biti ponuđeno svim privrednicima u Srbiji, a na stručnoj javnosti će biti samo da njihove ideje pretoče u ukidanje i izmene zakona.
8. Ukidanje reketaških propisa.
   – Smanjenje legalizovane otimačine. Sve vrste legalizovanog reketa, kao što su izvodi iz matične knjige rođenih ne stariji od šest meseci, pa zaključno sa obaveznim dokazima da je recimo advokatska kancelarija bezbedna za rad treba ukinuti. Ovakvi propisi ne štite građane, nego daju izvore lagodne zarade za privilegovane grupe.
9. Ukidanje poreza koji štete biznisu, a nisu u bitni u punjenju budžeta.
   – Porez na dobitak, porez na dobitak od kapitalnih transakcija i porez na prenos nepokretnosti nisu značajni u punjenju budžeta, ali su veoma značajni za preduzeća. Njihovo smanjenje ili ukidanje bi u velikoj meri dodatno poboljšalo performanse preduzeća i sačuvalo velik broj radnih mesta.
10. Pomoć za istinski ugrožene.
    – U Srbiji postoji pogrešna percepcija o tome ko je istinski ugrožen. Socijalnu pomoć treba usmeriti samo na istinski ugrožene i u tom cilju uvesti bolje indikatore socijalnog stanja domaćinstva.
11. Uvođenje superrevizije.
    – Kontrola rada revizorskih kuća i rada državnih organa u cilju maksimalne kredibilnosti finansijskih izveštaja.

SREDNJOROČNE MERE

1. Poboljšanje poslovnog okruženja.
   – U tu svrhu potrebno je doneti sledeće zakonske mere ili rešenja:
   a) Privatizovati gradsko građevinsko zemljište.
   b) Dozvoliti neograničenu slobodu prometa nekretninama, bez diskriminacije stranaca.
   c) Uspostaviti sistem 3×1 za regsitraciju firmi (jedan šalter, jedna firma, za jedan dan).
   d) Smanjiti porez na plate za 20%.
   e) Maksimalno olakšati zapošljavanje i otpuštanje. Na ovaj način bi se sačuvalo mnogo više radnih mesta, nego kroz sadašnje demagoške prakse.
2. Privatizacija javnih preduzeća.
   – Javna preduzeća privatizovati ili tenderom ili putem podele akcija građanima. Smisao privatizacije ne treba da bude punjenje budžeta niti izvor renti za političke partije, nego stvaranje efikasnih preduzeća koja će biti servis kupcima pružajući im kvalitetniju i jeftiniju uslugu ili proizvod. Eksplicitno zabraniti bilo kakve direktne pogodbe, jer takav proces prodaje podstiče korupciju, neefikasnost i netransparentnost.
3. 3. Povećanje efikasnosti javne uprave.
   – U tu svrhu neophodno je uspostaviti elektronsku vladu, i drastično smanjiti broj zaposlenih u upravi, kako na državnom, tako i na lokalnim nivoima vlasti. Ovo smanjenje bi trebalo da obuhvati one koji su zaposleni po političkim linijama, a bez stvarne potrebe za njihovim angažovanjem.
4. 4. Dodatno jačanje uloge ugovorenih sudova i arbitraža.
   – Jedna od velikih barijera poslovanju u Srbiji je neefikasnost i sporost sudskog sistema, kao i odsustvo efikasne zaštite ugovora pred sudom. Da bi se situacija u ovom domenu popravila ne može se čekati na reforme kojima bi se državni sudski sistem osposobio za funkcionisanje u modernoj tržišnoj privredi, već se moraju ojačati mehanizmi ugovorenih
   sudova i arbitraža. Ulazak u poslove privatne arbitraže treba da bude slobodan, firme treba da budu ohrabrene da stiču reputaciju na tržištu u tom poslu (kvalitetom i brzinom odlučivanja) da se bore za klijente, a država treba da izvršava njihove odluke.
5. 5. Smanjenje državne potrošnje za 2% godišnje.
   – Državna potrošnja u Srbiji iznosi preko 45% BDP što je nedopustivo visoko. Ove mere bi postepeno smanjivale javnu potrošnju na najviše oko 35% BDP. To treba da bude postignuto kroz:
   a) smanjenje zaposlenosti u javnom sektoru (reforma državne administracije, racionalizacija zdravstva i školstva, ukidanje velikog broja ministarstava, agencija, i komisija),
   b) ukidanje svih subvencija propalim firmama, c) zamrzavanje ukupne mase plata u javnom sektoru,
   e) vođenje ekonomskih politika koje bi ubrzale ekonomski razvoj,
   f) privatizaciju javnih sistema i preostalih društvenih preduzeća.
   Ovo smanjenje bi bilo ostvareno kroz sporiji rast javne potrošnje u odnosu na rast BDP.
6. 6. Jaka a ne velika država.
   – Povlačenje države iz najvećeg dela ekonomske aktivnosti i njegovo prepuštanje tržištu, uz jačanje uloge Vlade u njenim klasičnim nadležnostima (odbrana, policija, pravosuđe, delimično infrastruktura, obrazovanje i zdravstvo). U Srbiji je država vrlo neuspešna u obezbeđivanju osnovnih javnih dobara, poput zaštite svojine i ugovora, ali se zato bavi nizom aktivnosti koje se mnogo bolje mogu obezbediti na tržištu, čime odvlači resurse, novac i radnu snagu od njihovih najboljih upotreba. Drugačije koncipirana država bi značajno smanjila šanse za korupciju.
7. 7. Reforma penzionog sistema.
   – S obzirom na činjenicu da je stanovništvo u Srbiji jedno od najstarijih u Evropi i da su izdvajanja budžeta za penzije među najvišima, reforma mora da se koncentriše na rasterećenje javne potrošnje od velikog tereta penzija uz istovremeno pružanje realne šanse ljudima da uštede dovoljno za stare dane. To će se najbolje postići stavljanjem akcenta na individualnu odgovornost, kroz smanjenje doprinosa za obavezno
   državno osiguranje i iniciranje programa privatne štednje. Tako bi se postepeno smanjivalo opterećenje budžeta za «stare penzionere» i povećavalo učešće privatnih fondova za penzije «novih», budućih penzionera.

ZAKLJUČCI

Populizam i demagogija su privlačni, posebno ako iza njih stoje dobro osmišljene marketing kampanje i mnogo lepih želja koje se nikada ne ostvare. Bez demontiranja partijske države, Srbija će i dalje biti talac nestručnosti, nerada i odsustva morala. Ovaj program nudi ne samo set mera za ublažavanje krize, nego i mogućnost da se problem savlada i da se
stvore uslovi da se srpska privreda dinamično razvija posle izlaska iz krize. Prednost programa je što nudi demontiranje partijske države i time stvaranje jake (ali ne i velike) i efikasne države koja će mnogo manje koštati građane, ali će im zauzvrat isporučivati mnogo bolje proizvode i usluge. Ne nudimo mere koje ne traže odricanje i koje svima lepo zvuče. Takve mere ne postoje u stvarnom svetu i zato, kao i uvek do sada, nudimo istinu.
U ovom trenutku ne postoji nijedna ponuda ekonomskog programa koja bi za rezultat imala isključivo pozitivne efekte. Međutim, za razliku od mera koje sprovodi aktuelna vlada, ponuda LDP na dugi rok ima značajno veće koristi od troškova.
Na kratak rok, otvara se mogućnost za otvaranje radnih mesta u privatnom sektoru i samim tim nestaje dilema da li čuvati fiktivna radna mesta po cenu gubitka produktivnih radnih mesta ili ići tržišnom logikom. Već na srednji rok biće stvoreno mnogo više održivih radnih mesta, nego što će biti izgubljeno onih koja su „stvorena“ u državnoj administraciji.
Na kratak rok cenu će platiti i firme koje imaju privilegovan položaj, odnosno primaoci subvencija i drugih oblika „podrške države“. Njima će biti ponuđena mogućnost da se prilagode i opstanu na tržištu, a ne da građani Srbije iz svog džepa finansiraju njihove „poslovne uspehe“, odnosno njihove gubitke. Praksa drugih zemalja pokazuje da se preduzeća pred takvim izborom uglavnom opredele da opstanu, ali kada dobiju poruku da se novac traži na tržištu. Dobitnici će biti svi potrošači koji će imati mogućnost da za svoj novac kupe više roba i usluga. Gubitnici će biti političke partije koje su se pretvorile u poslovne konglomerate. Njihov uticaj na privredne tokove i finansijska moć će značajno opasti tako što će biti izvršeno demontiranje partijske države. Međutim, za razliku od građana kojima danas niko ne kompenzuje gubitke zbog partijske države, čak i grupe koje ostvaruju ogromne rente od političkih privilegija i korupcije imaće šansu da svoje sposobnosti unovče na slobodnom tržištu, ali ovaj put bez partijskih privilegija. Socijalni transferi će biti uskraćeni onima koji imaju srednja i visoka primanja, dok će se položaj najsiromašnijih popraviti kroz veće transfere.