USTAVNI SUD SRBIJE
ul. Nemanjina 26
Beograd

INICIJATIVA ZA OCENU USTAVNOSTI

POJEDINIH ODREDBI SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE RUSKE FEDERACIJE O SARADNJI U OBLASTI NAFTNE I GASNE PRIVREDE

Na osnovu člana 167 i člana 168, stav 2 Ustava Republike Srbije i Zakona o Ustavnom sudu,

Liberalno demokratska partija, sa sedištem u Beogradu, ul. Simina 41, podnosi inicijativu za ocenu ustavnosti pojedinih odredbi SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE RUSKE FEDERACIJE O SARADNJI U OBLASTI NAFTNE I GASNE PRIVREDE koji je Narodna skupština Republike Srbije potvrdila usvajanjem Zakona o potvrđivanju ovog Sporazuma na sednici održanoj 9. septembra 2008. godine i koji je objavljen u Službenom glasniku Republike Srbije-Međunarodni ugovori, br. 83/08.

Liberalno demokratska partija (nadalje: LDP) smatra da su pojedine odredbe osporenog SPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE RUSKE FEDERACIJE O SARADNJI U OBLASTI NAFTNE I GASNE PRIVREDE (nadalje: Sporazum) suprotne Ustavu Republike Srbije, predlaže da Ustavni sud pokrene postupak po ovoj inicijativi, da nakon sprovedenog postupka proglasi osporene odredbe suprotnim Ustavu i donese odluku da potvrđeni međunarodni ugovor nije u saglasnosti sa Ustavom (čl. 45, st. 1, tač. 3 Zakona o Ustavnom sudu).

Smatramo da su suprotne Ustavu sledeće odredbe Sporazuma:

član 9 Sporazuma koji je suprotan članu 82, stav 1, članu 84, stavovi 1 i 2 i članu 86, stav 3 Ustava;
član 10, stav 2 Sporazuma koji je suprotan članu 82, stav 1 i članu 84, stavovi 1, 2 i 4 Ustava;
član 11, stav 1, tačka 4 Sporazuma koji je suprotan članu 74 i članu 90 Ustava;
član 12, stav 2 Sporazuma koji je suprotan članu 21, stavovi 1 i 3 i članu 91, stav 2 Ustava;

Obrazloženje inicijative

I Osporena odredba Sporazuma: član 9

Član 9 Sporazuma:

„U cilju realizacije projekta rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa Akcionarskog društva „Naftna industrija Srbije" srpska Strana prodaje Otvorenom akcionarskom društvu „Gazprom", ili afiliranom licu (kompaniji-kćerki) koju ono odredi, 51-procentni udeo učešća u Akcionarskom društvu „Naftna industrija Srbije" pod uslovima koje oni dogovore, polazeći od toga da se Akcionarsko društvo „Naftna industrija Srbije" sastoji od celokupne imovine koja se nalazi u njegovom vlasništvu na dan 31. decembar 2007. godine, uključujući (ali ne ograničavajući se time) objekte za dobijanje, proizvodnju, preradu, transport i plasman nafte i naftnih derivata.“

Relevantne odredbe Ustava: član 82, stav 1; član 84, stavovi 1 i 2; član 86, stav 3

Član 82. Ustava:

Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.

Republika Srbija je jedinstveno privredno područje sa jedinstvenim tržištem roba, rada, kapitala i usluga.

Uticaj tržišne privrede na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih usklađuje se kroz socijalni dijalog između sindikata i poslodavaca.

Član 84, stavovi 1 i 2 Ustava:

Svi imaju jednak pravni položaj na tržištu.
Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja.

Član 86, stav 3 Ustava:

Sredstva iz javne svojine otuđuju se na način i pod uslovima utvrđenim zakonom.

Odredbe člana 9 Sporazuma suprotne su članu 82, stav 1 Ustava.

Ustav Republike Srbije, kao osnovno načelo ekonomskog uređenja, određuje da ono „počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.“ (čl. 82, st. 1 Ustava).

Ovo je ključna odredba dela III Ustava koji nosi naziv Ekonomsko uređenje i javne finansije koji obezbeđuju ustavnopravne osnove ekonomskih odnosa u zemlji. Pod ove osnove potpadaju uređivanje i funkcionisanje otvorene tržišne privrede; pravnih odnosa na tržištu i čvrstih pravila ekonomske i privredne transformacije postojećeg ekonomskog sistema; ravnopravnosti i konkurencije svojinskih oblika i otvaranja domaćeg (nacionalnog tržišta) za učešće domaćih i stranih pravnih subjekata pod jednakim uslovima.

Ova norma Ustava predstavlja ključno pravilo za uređivanje, sprovođenje i zaštitu pravila u ekonomskom životu zemlje. Ista odredba nije samo obično načelo; ona sadrži funkcionalno pravno pravilo koje pruža dovoljno čvrstu podlogu na kojoj se može ocenjivati ustavnost pojedinih odredbi drugih opštih pravnih akata, uključujući i međunarodne ugovore, kao u slučaju osporenog Sporazuma.

Sporazum, po svom dometu i sadržaju koji uređuje, izlazi iz okvira klasičnog (apstraktnog) bilateralnog međunarodnog instrumenta koji okvirno uređuje principe saradnje između dve države. Ovaj Sporazum je, po svojoj suštini, i komercijalni ugovor kojim se prenosi pravo svojine na pojedinim stvarima i prenos prava u državnoj svojini, određuje način korišćenja prirodnih bogatstava, vrši ograničavanje slobodnog tržišta i konkurencije na njemu i određuje način funkcionisanja tržišta u oblasti naftne i gasne privrede za veoma dug vremenski period od 30 godina.

Zbog toga odredbe Sporazuma proizvode konkretno određivanje prava i obaveza, pa se njihov sadržaj, domet i efekti moraju ocenjivati i sa stanovišta dela Ustava koji uređuje Ekonomsko uređenje i javne finansije (čl. 82, st. 1 Ustava).

Osporenom odredbom člana 9 Sporazuma je ugovorena direktna prodaja javnog preduzeća Akcionarsko društvo Naftna industrija Srbije, odnosno prodaja 51 odsto učešća u ovoj kompaniji. Ovaj procenat učešća (svojine) u AD NIS se prenosi Otvorenom akcionarskom društvu GAZPROM ili njegovom afiliranom licu koje ono odredi. Na taj način su, protivno Ustavu, ograničeni otvoreno i slobodno tržište i sloboda preduzetništva garantovani članom 82, stav 1 Ustava.

Direktnom prodajom većinskog učešća u kapitalu državne kompanije je povređena garancija otvorenog i slobodnog tržišta tako što je država kao vlasnik, bez sprovedene zakonske procedure na koju odredbe Ustava izričito upućuju, prodala ogromnu imovinu i većinsko učešće u vlasništvu jednog privrednog subjekta.

Odredba o slobodnom i otvorenom tržištu nameće državi obavezu da štiti takvo tržište, što, između ostalog, podrazumeva i dužnost da se pravo svojine i ulazak na tržište mogu steći samo u otvorenom nadmetanju u kojem svi zainteresovani subjekti imaju jednaku mogućnost da se nadmeću i izbore za kupovinu određenog dela u kapitalu AD NIS.

Na isti način je povređena i druga važna garancija iz člana 82, stav 1 Ustava koja jemči slobodu preduzetništva. Ove garancije bi morale da važe podjednako za sve učesnike na tržištu, bez razlike da li se radi o domaćim ili stranim pravnim ili fizičkim licima koja obavljaju odgovarajuću privrednu delatnost.

U tekstu člana 9 Sporazuma nema ni reči o najbitnijim elementima pravnog posla koji se ugovara. Prenos prava svojine se, u uslovima slobodnog i otvorenog tržišta, ne može vršiti, naročito kada se na tržištu država pojavljuje kao vlasnik, bez određivanja cene za prenos učešća u kapitalu i bez otvorenog, na Ustavu i zakonu zasnovanog postupka za prenos prava svojine („prodaju“).

Ovako ugovorenim prenosom prava na neposredno navedenu stranu kompaniju se konstituiše unutrašnja i međunarodnopravna obaveza po osnovu izvršene prodaje u kojoj nedostaje određenje cene kao bitnog elementa pravnog posla.

Odredbe člana 9 Sporazuma suprotne su članu 84 Ustava.

Član 84 Ustava garantuje svima „jednak pravni položaj na tržištu (st. 1). Pored toga, istim članom je zabranjeno preduzimanje akata „kojima se, suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja (st. 2).

Nasuprot tome, Sporazum u mnogim svojim odredbama ugovara za jednu ugovornu stranu – Rusku Federaciju, odnosno pravna lica u vlasništvu ove strane države, povlašćen položaj na tržištu Republike Srbije a ovoj državi, odnosno kompaniji koja će biti većinski vlasnik u budućim preduzećima za eksploataciju i distribuciju prirodnog gasa i nafte se, protivno Ustavu i zakonu, obezbeđuje monopolski položaj na tržištu.

Naftna industrija Srbija a.d. Novi Sad je javno preduzeće u vlasništvu Republike Srbije. Prema podacima kojima raspolaže podnosilac inicijative, ova kompanija je jedini proizvođač nafte, gasa i geotermalne energije u Srbiji. Pored ove isključive mogućnosti koju ova kompanija ima kao državno (javno) preduzeće, NIS je jedina kompanija koja rapolaže adekvatnim kapacitetima da se bavi: izradom studija, elaborata i projekata geoloških istraživanja, proizvodnjom nafte, gasa i podzemnih voda, izvođenjem modernih i konvencionalnih geofizičkih istraživanja, bušenjem naftnih, gasnih i hidrotermalnih bušotina, bunara za vodosnabdevanje i ispitivanjem, osvajanjem i remontom bušotina.

NIS a.d. Novi Sad ima i monopolistički položaj u oblasti prerade sirove nafte u Srbiji. Poslovi prerade nafte su isključivo povereni ovoj sada državnoj kompaniji i taj monopol je ustanovljen do kraja 2010. godine. Prema Uredbi o uslovima i načinu uvoza i prerade nafte, odnosno derivata nafte (Sl. glasnik RS, br. 92/07), ovaj monopol je uređen na sledeći način: sirovu naftu u Srbiju mogu da uvoze pravna lica i drugi preduzetnici osim NIS AD Novi Sad samo ukoliko imaju zaključen ugovor o preradi nafte sa ovom kompanijom (čl. 3, st. 2 Uredbe o uslovima i načinu uvoza i prerade nafte, odnosno derivata nafte).

Članom 9 Sporazuma se, međutim, ugovara prodaja Naftne industrije Srbije ruskom partneru i time jedno strano pravno lice u većinskom vlasništvu Ruske Federacije stiče monopolski položaj na tržištu Srbije u izuzetno osetljivoj oblasti prerade nafte. Smatramo da je ova odredba Sporazuma suprotna odredbama člana 84, stav 2 Ustava.

Mogu postojati opravdani razlozi da se državnoj kompaniji Republike Srbije (javnom preduzeću) omogući povlašćen položaj u oblasti prerade nafte. Time je, posle 2001. godine, u nekoliko navrata obezbeđivano uvođenje reda na tržištu naftnih derivata, koje je u deceniji pre toga bilo neuređeno i na kojem je vladao haos izazvan masovnim krijumčarenjem i izbegavanjem zakonitog poslovanja. Ne postoji, međutim, nijedan osnov u Ustavu i zakonodavstvu Srbije koji dozvoljava da se međunarodnim ugovorom konstituiše zaštićeni monopol u ovom segmentu energetskog tržišta za stranu kompaniju, odnosno stranu državu.

Upravo suprotno, insistirajući na načelu slobodnog tržišta i slobodne konkurencije, ustavotvorac je u Ustav na nekoliko mesta, uključujući naročito citiranu odredbu člana 84, uneo imperativnu normu kojom se zabranjuje bilo kakav akt (što je i potpisivanje i potvrđivanje međunarodnog pravnog instrumenta) kojim se „suprotno zakonu, ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog položaja“.

Odredbe člana 9 Sporazuma suprotne su članu 86, stav 3 Ustava.

Navedeni član Ustava uređuje pravila po kojima se odvija proces raspolaganja (otuđivanja) imovine koja se nalazi u javnoj svojini. Ustav ne dozvoljava nikakvu mogućnost da se ovo otuđivanje vrši na način i pod uslovima koji nisu „utvrđeni zakonom“. U pravnom poretku Republike Srbije ne postoji zakon koji dozvoljava da se državna imovina otuđuje bez sprovedenog postupka i kroz međunarodni ugovor koji ne sadrži ni konkretne i bitne elemente ovako krupnog pravnog posla.

Novi Ustav Srbije je usvojen u novembru 2006. godine. Proces svojinske tranformacije u Srbiji traje već više godina i očigledno je da je ustavotvorac želeo da i kroz novi Ustav postavi sistem pravila po kojem on treba da se privede kraju. Zato nisu slučajne i samo načelne odredbe Ustava koje ovaj proces smeštaju u kontekst uređenja tržišta. Već godinama se u zemlji izgrađuje okvir i, sa manje ili više uspeha, sprovode postupci za transformaciju društvene i državne svojine u druge svojinske oblike. Ipak, ne postoji nijedan postupak privatizacije ili prodaje koji je obavljen na ovako neustavan, nezakonit i arbitreran način.

Ustav promoviše i štiti vrednosti otvorenog tržišta, zakonite prodaje i slobodne konkurencije upravo u cilju što pravednije, otvorenije i zakonitije privatizacije i drugih oblika promene oblika vlasništva. U slučaju osporenog Sporazuma su prenebregnute i prekršene sve garancije uspostavljene u tom cilju. I državni organi Republike Srbije (Vlada Srbije) su kroz svoje odluke zahtevale utvrđivanje potencijalne vrednosti nacionalne naftne kompanije. Činjenica da je ta vrednost, prema knjigovodstvenom stanju i proceni revizorskih institucija, daleko veća od one koja se pominje u aranžmanu s Vladom Ruske Federacije upućuje na zaključak da su, prilikom zaključivanja ovakvog Sporazuma, svesno i namerno prekršeni Ustav i zakon i da bi se opstankom osporenih rešenja nanela nesaglediva materijalna šteta i ugrozila neprikosnovenost tržišnih mehanizama.

Iz navedenih razloga smatramo da je odredba člana 9 Sporazuma suprotna članu 82, st. 1, članu 84, stavovi 1 i 2 i članu 86, stav 3 Ustava Srbije.

II Osporena odredba Sporazuma: član 10, stav 2

Član 10, stav 2 Sporazuma:

Izbor izvođača (više izvođača), kao i isporučilaca materijalno-tehničkih resursa i organizacija koje pružaju usluge neophodne za realizaciju ovih projekata obavljaju Kompanije i Akcionarsko društvo „Naftna industrija Srbije" na osnovu konkursa (tendera). Uz druge podjednake uslove prednost se daje privrednim subjektima država Strana.

Relevantne odredbe Ustava: član 82, stav 1; član 84, stavovi 1 i 4.

Druga rečenica osporenog člana 10, stav 2 Sporazuma propisuje da u postupku sprovođenja konkursa (tendera) za nabavku radova i isporučilaca materijalno-tehničkih resursa i organizacija koje pružaju usluge neophodne za realizaciju ovih projekata, u situaciji kada su svi drugi uslovi podjednaki, prednost imaju privredni subjekti država ugovornica. Ovakva odredba je suprotna garanciji ravnopravnosti koja je na više mesta istaknuta u tekstu Ustava.

Ovde posebno osporavamo ustavnost odredbe Sporazuma kada je reč o obavezi koja se propisuje za Akcionarsko društvo „Naftna industrija Srbije" pre formalnog preuzimanja većinskog vlasništva i upravljanja u ovoj kompaniji od strane ruske kompanije GAZPROM (ili njene kćeri-kompanije). Sve do tada je ova kompanija u državnom vlasništvu Republike Srbije i pravni poredak naše zemlje ne dopušta da se, u postupcima nabavki, favorizuje bilo koji strani ponuđač u postupcima javne nabavke (koje po svojoj pravnoj prirodi predstavlja „raspolaganje sredstvima u državnoj svojini“).

Ovakva odredba je suprotna ranije citiranim odredbama iz člana 82, stav 1, član 84, stav 1 i 4 Ustava. Posebno je značajna odredba člana 84, stav 4 koja garantuje da su strana lica izjednačena na tržištu sa domaćim. Ukoliko već postoji ovakva ustavna norma, onda je protivustavno ugovarati poseban tretman (prednost) za lica (dobavljače) iz jedne određene strane države, u ovom slučaju Ruske Federacije.

Iz navedenih razloga smatramo da je odredba člana 10, stav 2 Sporazuma suprotna članu 82, stav 1i članu 84, stavovi 1 i 4. Ustava Srbije.

III Osporena odredba Sporazuma: član 11, stav 1, tačka 4

„Srpska Strana za realizaciju projekata navedenih u članu 1. ovog sporazuma obezbeđuje:

...

zadržavanje u periodu do završetka rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa Akcionarskog društva "Naftna industrija Srbije" važećih zahteva u pogledu kvaliteta produkata od prerade nafte koji se proizvode.“

Relevantne odredbe Ustava: član 74 i član 90

Član 74. Ustava:

Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju.

Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine.

Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.

Član 90. Ustava:

Republika Srbija štiti potrošače.
Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača, kao i sve nečasne radnje na tržištu.

Član 74 Ustava garantuje pravo na zdravu životnu sredinu. Stav 2 ovog člana nameće posebnu obavezu državi – Republika Srbija je odgovorna za zaštitu životne sredine. U stavu 3 istog člana je propisano da je svako dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.

Član 90 Ustava garantuje zaštitu potrošača. Odredba stava 2 posebno zabranjuje radnje „usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača, kao i sve nečasne radnje na tržištu“.

S druge strane, citirana odredba člana 11 Sporazuma propisuje „zadržavanje u periodu do završetka rekonstrukcije i modernizacije tehnološkog kompleksa Akcionarskog društva "Naftna industrija Srbije" važećih zahteva u pogledu kvaliteta produkata od prerade nafte koji se proizvode“.

Ovakvom odredbom se država obavezuje na ponašanje kojim se krši ustavna obaveza zaštite od svake radnje usmerene protiv zdravlja. Republika Srbija ima obavezu, na osnovu važećeg Ustava, zakona i drugih potpisanih i potvrđenih međunarodnih ugovora (uključujući naročito Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju) da bez odlaganja do kraja sprovede svoje postojeće propise o zaštiti zdravlja i životne sredine i da unapredi svoje zakonodavstvo u ovim oblastima. Iz toga sledi da nije dopušteno ugovarati obavezu da zahtevi u pogledu kvaliteta nafte i derivata koji se proizvode njenom preradom budu zadržani u odnosu na jednu konkretnu kompaniju (privrednog subjekta).

Iz navedenih razloga smatramo da je odredba člana 11, stav 1, tačka 4 Sporazuma suprotna članu 74 i članu 90 Ustava Srbije.

IV Osporena odredba Sporazuma: član 12, stav 2

Član 12, stav 2 Sporazuma:

„Srpska Strana će razmotriti mogućnost da se materijali, usluge i radovi neophodni za realizaciju projekata navedenih u članu 1. ovog sporazuma oslobode poreza na dodatu vrednost do dostizanja njihove isplativosti.“

Relevantne odredbe Ustava: član 21, stavovi 1 i 3; član 91, stav 2

Član 21, stav 1 Ustava:

Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.

Član 21, stav 3 Ustava:

Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.

Član 91, stav 2 Ustava:

Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika.

Ustav u članu 21 uređuje opšta i konkretna pitanja zabrane diskriminacije. Zabrana dikriminacije iz člana 21 ima dva opšta vida: apsolutno pravo na jednak tretman svih pred Ustavom i zakonom i apsolutnu zabranu diskriminacije s obzirom na bilo koje lično svojstvo.

Osporena odredba člana 12 (st. 2) Sporazuma upravo uvodi mogućnost diskriminacije u pogledu nametanja, određivanja i izmirivanja poreske obaveze za privredne subjekte na teritoriji Republike Srbije. Poreska obaveza je opšta kako sledi iz druge odredbe istog Ustava i jedina sloboda koja domaćoj državi stoji na raspolaganju jeste da visinu, obim i domet ovakvih fiskalnih nameta određuje prema ekonomskoj snazi obveznika.

U slučaju Sporazuma s Vladom Ruske Federacije je učinjeno ozbiljno odstupanje od opšte zabrane diskriminacije tako što se Republika Srbija obavezala da „razmotri mogućnost“ oslobađanja od obaveze plaćanja poreza na dodatu vrednost u prometu materijala neophodnih za realizaciju projekta koji se sprovodi. Time se naša država u međunarodnom ugovoru obavezuje na protivustavnu radnju, s obzirom da je jasno da se takva obaveza ne može ispuniti bez kršenja citiranih odredbi o zabrani diskriminacije. Svi drugi pravni subjekti, fizička i pravna lica koja obavljaju delatnost koja potpada pod fiskalnu jurisdikciju Republike Srbije su dužna da obračunavaju i plaćaju porez na dodatu vrednost i nijednim ugovorom nije moguće odrediti odstupanje od navedene obaveze.

Razlikovanje lica je dopušteno samo u situaciji kada je zasnovano na „objektivnom kriterijumu“ i „apsolutno neophodno u demokratskom društvu“. Ovakva odrednica dozvoljenosti razlikovanja u pravnom tretmanu proističe i iz veoma bogate jurisprudencije Evropskog suda za ljudska prava koji je postavio čvrste smernice za presuđivanje u slučajevima kršenja zabrane diskriminacije. Praksa ovog Suda, čiji je i Srbija članica od 2003. godine, pruža veoma jasne standarde koji bi morali biti korišćeni i u domaćoj sudskoj praksi, uključujući naročito stanovišta Ustavnog suda Srbije.

Odredba člana 91, stav 2 Ustava predviđa da je „Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina opšta i da se zasniva na ekonomskoj moći obveznika“. Ovakva ustavna odredba počiva na osnovnom načelu na kojem su zasnovane javne finansije u pravnoj državi koja štiti ravnopravnost građana, preduzetnika i učesnika u ekonomskom životu. Ovakva izričita ustavna obaveza je nametnuta Ustavom Srbije iz 2006. godine i predstavlja obavezujuću normu koja vezuje državne organe, uključujući i Vladu Republike Srbije i Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Iz ovakve postavke sistema određivanja i naplate poreza i drugih javnih prihoda (kako sledi i iz naslova člana 91 Ustava), proističe da u ustavnopravnom poretku Srbije nije dozvoljeno nijednim pravnim aktom, uključujući i međunarodne ugovore koje zaključuje i potvrđuje Srbija, propisati ili ugovoriti da se za pojedinačnog i konkretnog potencijalnog poreskog obveznika omogući generalno oslobađanje od obaveze plaćanja opšteg poreza kakav je, u ovom slučaju, porez na dodatu vrednost na „materijale, usluge i radove neophodne za realizaciju projekata“ (član 12, stav 2 Sporazuma).

Iz navedenih razloga smatramo da je odredba člana 12, stav 2 Sporazuma suprotna članu 21, stavovi 1 i 3 i članu 91, stav 2 Ustava Srbije.

* * * * *

Iz svih navedenih razloga iznetih u ovoj inicijativi predlažemo da se osporene odredbe proglase suprotnim Ustavu Republike Srbije i da se naloži pokretanje postupka za prestanak važenja ovog potvrđenog međunarodnog ugovora u skladu s članom 58, stav 2 Zakona o Ustavnom sudu.

S obzirom da je u članu 17, stav 5 Sporazuma ugovoreno da se on „privremeno primenjuje“ predlažemo da Ustavni sud, na osnovu člana 56, stav 2 Zakona o Ustavnom sudu, obustavi od daljeg izvršenja svih pojedinačnih akata i radnji koje su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike preduzeli na osnovu njega, od dana potpisivanja do dana donošenja predložene odluke Ustavnog suda. Ovo predlažemo s obzirom da se radi o aktima ili radnjama za primenu osporenog Sporazuma koje po svom značaju, obimu i posledicama mogu izazvati neotklonjive štetne posledice.

U Beogradu,
15. septembra 2008. godine

PREDSEDNIK LDP
Čedomir Jovanović