Član 1.
U Zakonu o akcizama („Službeni glasnik RS”, br. 22/01, 73/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 72/03, 43/04, 55/04, 135/04, 46/05, 101/05-dr. zakon, 61/07, 5/09, 31/09 i 101/10), u članu 9. stav 1. menja se i glasi:

„Na derivate nafte akciza se plaća u sledećim iznosima, i to na:

1. sve vrste motornih benzina 44,70 din/lit;
2. sve vrste dizel goriva 30,47 din/lit;
3. ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 3800 S 32,50 din/kg;
4. tečni naftni gas za pogon motornih vozila 15,24 din/kg.

U stavu 2. reči: „tačka 5)“ zamenjuju se rečima: „tačka 3).“

Član 2.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.


Ustavni osnov sadržan je u članu 97. tačka 6. Ustava kojom je utvrđeno da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje: jedinstveno tržište; pravni položaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem.


Donošenje zakona neophodno je kako bi se otklonile štetne posledice usvajanja izmena Zakona o akcizama, koji je stupio na snagu 1. januara 2011. godine, a kojim su značajno uvećane akcize na motorne benzine, dizel goriva, tečni naftni gas za motorna vozila i druge derivate nafte.

Tim izmenama zakona uvedene su i više akcize na kvalitetnija goriva koja se na naše tržište uvoze (EVRO BMB 98, EVRO Premium BMB 95 i EVRO dizel), čime se pravi neopravdano akcizno razlikovanje (diskriminacija) u režimu naplate ovog fiskalnog opterećenja na različite vrste goriva, u zavisnosti od njihovog kvaliteta i porekla na tržištu.

Ovakvo rešenje, čije se ukidanje predlogom traži, nije opravdano i nanosi teške posledice odnosima na tržištu, podiže cene derivata, sprečava ili otežava slobodnu konkurenciju, povlašćuje jednu kompaniju kao proizvođača i prodavca motornih benzina i dizel goriva i krši obaveze Republike Srbije prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).

Ne postoji nijedan opravdan razlog za dvojni režim akciza na goriva, a pogotovo da se uvodi viši iznos akcize na one derivate koji su kvalitetniji, efikasniji i zdraviji za životnu okolinu.

Smatramo da se uvođem visokih akciza, na posredan način, pogoduje interesima jedne kompanije - NIS Gaspromnjeft, koja je monopolista u preradi i proizvodnji derivata nafte na domaćem tržištu. S obzrom na to, kao i na činjenicu da je od početka 2011. godine ukinut izričit monopoloski položaj te kompanije u uvozu gotovih proizvoda od nafte, smatramo da se uvođenjem višeg iznosa akcize na uvozna goriva praktično ostvaruje isti efekat, odnosno da se pomenuta kompanija neopravdano dovodi u privilegovan položaj, što negativno utiče na slobodu tržišta i formiranje cene proizvoda od nafte.

Primenom akciznog režima čije ukidanje tražimo, nekvalitetniji motorni benzini i dizel goriva, koje kao proizvođač na tržištu prodaje NIS Gaspromnjeft, u startu imaju potencijalno nižu cenu, koja je posledica zakonske odredbe, a ne sposobnosti tog učesnika na tržištu. Time se ta kompanija dovodi u priliku da na razlici u ceni stvara ekstraprofit ili da, što je verovatnije, definisanjem svoje cene u okviru raspona od 4,8 dinara (za koliko je veća akciza na uvozne visokooktanske motorne benzine) istovremeno ostvaruje dodatni profit i nelojalnom konkurencijom onemogućava slobodnu tržišnu utakmicu.

Ne postoje ni opravdani budžetski razlozi za očuvanje postojećih visokih iznosa akciza. Naime, Vlada Srbije, koja je predlagač Zakona o budžetu za 2011. godinu i Zakona o akcizama, u svojoj projekciji budžetskih prihoda uopšte nije predvidela dodatna finansijska sredstava po osnovu povećanja akciza na derivate nafte. Iz tog razloga se u Predlogu zakona o akcizama uopšte i nije nalazio predlog o povećanju akciza na ovu vrstu proizvoda. Ovo dokazuje da, prema proceni Vlade, država sve svoje budžetske obaveze može da servisira i bez prikupljanja dodatnih prihoda po osnovu uvećanih akciza, naknadno procenjenih na iznos od oko 2,3 milijarde dinara.

Rešenjem čije ukidanje predlaže Liberalno demokratska partija u nekoliko segmanata se krše i SSP i Prelazni trgovinski sporazum za njegovo sprovođenje. Povređeni su član 22. Prelaznog sporazuma i član 37. samog SSP u kojim se strane (dakle i Republika Srbija) obavezuju da će se uzdržavati od uvođenja svake mere ili prakse unutrašnje fiskalne prirode, kojom se proizvodi jedne strane, neposredno ili posredno, diskriminišu u odnosu na slične proizvode koji potiču sa teritorije druge strane.

Prema članu 26. Prelaznog trgovinskog sporazuma, zaštitne mere mogu se uvoditi samo ako su su usmerene na situaciju u kojoj bi drugačija praksa prouzrokovala ozbiljnu štetu domaćoj industriji sličnih ili direktno konkuretnih proizvoda ili poremećaje koji mogu da dovedu do ozbiljnog pogoršanja ekonomske situacije u nekoj oblasti privrede zemlje uvoznice. Međutim, čak i u takvim situacijama zaštitna mera mora biti vremenski ograničena. Konačno, članom 28. Prelaznog trgovinskog sporazuma, naša zemlja je preuzela i obavezu da postepeno prilagodi sve svoje državne monopole komercijalnog karaktera kako bi obezbedila da, najkasnije do isteka roka od tri godine od stupanja na snagu sporazuma, više ne postoji diskriminacija u pogledu uslova pod kojima se roba nabavlja i prodaje. U ovom slučaju ne samo da nisu preduzete mere da se onemoguće ili ublaže domaći monopoli, nego su novom merom razlike u tretmanu domaćih i proizvoda sa teritorije EU dodatno povećane.


Članom 1. Predloga zakona predviđeno je sniženje iznosa akcize na sve derivate nafte i njihovo vraćanje na iznose koji su se naplaćivali do 1. januara 2011. godine. Takođe, ukida se dvojni režim akciza na motorne benzine i dizel goriva, odnosno nedavno uvedeno naplaćivanje znatno višeg iznosa akcize na motorne benzine EVRO BMB 98 i EVRO Premium BMB 95 (u iznosu od 49,50 dinara po litru) i EVRO dizela (u iznosu od 37 dinara po litru).

Predloženim rešenjima se traži ponovno vraćanje jedinstvenih i nižih iznosa akciza, pa bi se posle uvajanja ovog Predloga zakona akciza na sve motorne benzine naplaćivala u jedinstvenom iznosu od 44,70 dinara po litru, a akciza na sva dizel goriva u iznosu od 30,47 dinara po litru, kao i pre 1. januara ove godine.

Konačno, ovim članom se predviđa i vraćanje na prethodni nivo akciza na tečni naftni gas za pogon motornih vozila (sa 17,95 na 15,24 dinara po kilogramu), kao i vraćanje iznosa akcize na ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 3800C na stari nivo od 32,50 umesto sadašnjih 53,34 dinara po kilogramu.
Članom 2. Predloga zakona regulisano je stupanje na snagu ovog zakona.


Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.


Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se radi izbegavanja nastupanja štetnih posledica po rad državnih organa i ostvarivanje prava građana, a koje bi mogle nastati ukoliko se zakon ne donese po hitnom postupku.


Odredbom člana 196. stav 4. Ustava propisano je da zakoni i drugi opšti akti mogu da stupe na snagu i pre osmog dana od dana objavljivanja samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja. U ovom slučaju postoje naročito opravdani razlozi da Zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja iz razloga koji su navedeni za donošenje zakona po hitnom postupku, pa se, u skladu sa tim, predlaže da Zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.