LIBERALNO DEMOKRATSKA PARTIJA
PITANJA ZA VLADU I MINISTARSTVO RUDARSTVA I ENERGETIKE

- sednica Odbora za industriju –
- 8. decembar 2008 -

Danas je ova sednica sazvana samo na insistiranje LDP-a i na njoj ćemo morati da dobijemo te odgovore koje smo tražili i u januaru (kada je energetski sporazum potpisan), i u maju (kada ga je tehnička vlada, protivzakonito i u predizbornoj tišini, usvojila) i u septembru kada ga je 214 poslanika u parlamentu ratifikovalo.

Danas je poslednja prilika da dobijemo konačno te odgovore ili da kažete da je ovaj aranžman od posla veka postao gubitak veka. I da za to, pored Vas koji u njegovom ugovaranju niste učestvovali ali ste ga branili u Skupštini, odgovornost pre svega snose oni koji su čitav posao promovisali: predsednik Republike, bivši i sadašnji premijeri, bivši i sadašnji ministri...

I OPŠTA PITANJA U VEZI REALIZACIJE ENERGETSKOG SPORAZUMA

• Kakvi su pravna priroda i obaveznost aranžmana koji će, prema najavama, biti zaključeni do kraja godine u postupku realizacije energetskog sporazuma? Zašto je najavljeno da se za prodaju NIS-a potpisuje pravi i obavezujući ugovor a za Južni tok i Banatski dvor samo memorandumi i okvirni sporazumi?
• Aleksej Miler, predsednik uprave GAZPROM-a, izjavio je u petak da su ova dva dokumenta (za Južni tok i Banatski dvor) «sto odsto završena» i spremna za potpisivanje. Tražimo da narodni poslanici dobiju te dokumente i da o njima raspravljaju.
• Ko će potpisati te dokumente i da li će oni biti podložni ratifikaciji u parlamentu?
• Da li su memorandumi i sporazumi za Južni tok i Banatski dvor utuživi u slučaju neispunjenja obaveza ruske strane i, ako jesu, pod kojim uslovima?
• Kako je u njima definisana obaveza ruske strane da izgradi Južni tok? (koji su rokovi za studije, projektovani kapacitet na trasi kroz Srbiju, model finansiranja, maršruta i njena dužina, raskidni uslovi, ko snosi rizike, kakvi su uslovi za namirenje i naknadu štete u slučaju raskida, ko je nadležan za sporove...)
• Da li se u tom dokumentu na bilo koji način pominje povezanost sa poslom kupoprodaje NIS-a?
• Pre mesec dana je potpisan aneks ugovora o uvozu gasa za narednu godinu. Prvi put je kao element tog aneksa uneta i obaveza da ruska strana potvrdi njegovo stupanje na snagu. Da li je to do ovog momenta učinjeno i da li mi imamo validan ugovor sa GAZPROM-om koji garantuje snabdevanje za ovu zimu? Da li je i to pitanje, urgentno pitanje koje može da ugrozi građane i našu energetsku sigurnost, otvoreno u ovim pregovorima i da li se koristi kao element pritiska na našu stranu?
• Istog dana kada je ruska delegacija boravila u Beogradu, Upravni odbor GAZPROM-a je usvojio plan poslovanja za 2009. godinu. Da li je tačno da se u ovom planu investicije u Srbiji i priprema izgradnje Južnog toka nigde ne pominju među prioritetima?
• Šta znači izjava zamenika premijera Ivice Dačića da su moguće neke «objektivne okolnosti» koje bi u budućnosti sprečile izgradnju Južnog toka i kako su nastupanje i procena tih okolnosti definisani u najavljenom sporazumu (ili memorandumu)?
• Kada će biti osnovana zajednička kompanija za upravljanje gasnim delom Sporazuma i koliki će biti osnivački kapital te kompanije? Ili će poslove te nove kompanije zapravo preuzeti sadašnji YUGOROZGAS? U energetskom Sporazumu je predviđeno da do osnivanja svaka strana snosi troškove koji nastanu tokom pripreme za realizaciju posla i to u odnosu 51:49. Da li je do sada bilo takvih troškova i koliki su?
• «Gde je u sporazumu koji nam vi nudite i u srpskoj i u ruskoj verziji, gde postoji garancija da će na bilo kakav način Srbiji biti ponuđeno bilo šta ispod tržišne cene?» - ovo je pitanje koje je LDP postavio u parlamentarnoj raspravi povodom ratifikacije Sporazumu početkom septembra. Ministar Škundrić nam tada nije dao odgovor ali smo tri meseca kasnije odgovor dobili od g. Milera i g. Bajatovića: ne da nema garancija, nego je izričito rečeno da neće biti pada cene gasa i da ćemo i dalje kupovati preko ruskog posrednika. U međuvremenu je gas poskupeo za 60 odsto a ruska strana je samo na posredništvu zaradila između 35 i 40 miliona evra.
• Koliki će biti finansijski izdaci Srbije u postupku pripreme studija za Južni tok i drugih neophodnih radova? Da li je Ministarstvo ili neki drugi organ uopšte pripremio neku projekciju troškova?
• U parlamentarnoj raspravi smo istakli da je Sporazum direktno suprotan energetskoj strategiji koju je skupština usvojila i planu razvoja koji je takođe usvojen u parlamentu. Kada će Ministarstvo i Vlada promeniti ove dokumente (ako ste već odustali od njih) i kada će poslanici moći o tome da se izjasne (pošto to samo parlament može da učini).
• Da li se priprema i ulazak (bez predviđenih procedura) ruske strane i u oblast proizvodnje, distribucije i trgovine električnom energijom i da li je tokom proteklih susreta bilo reči i o toj oblasti energetike?

II PRODAJA NAFTNE INDUSTRIJE SRBIJE

• Da li će biti zaključen ugovor o prodaji NIS koji podrazumeva momentalni prenos vlasništva nad ukupnom imovinom NIS-a na rusku stranu do kraja godine?
• Koliko iznosi cena za NIS (bez investicija) i na koji način će ona biti isplaćena srpskoj strani?
  Šta se sve prenosi budućim kupoprodajnim ugovorom? Da li imovina NIS-a uvećana ili smanjena tokom ove godine i šta je sa sudbinom te razlike? (Prema Sporazumu, prenosi se imovina NIS-a na dan 31.12.2008)
• Da li GAZPROMNEFT dobija i pravo eksploatacije nalazišta u Angoli koje sada ima NIS? Koliki je kapacitet tih nalazišta i kolika je godišnja proizvodnja nafte u njima?
• Kakva je struktura, rok i način finansiranja investicija u NIS nakon prodaje?
• Da li je tačno da ruska strana uslovljava proširenje liste roba za bescarinski izvoz u Rusiju prihvatanjem ovih ugovora i da se time dovodi u opasnost investicija FIAT-a u kragujevačku Zastavu? Ako je to tačno, zašto ste onda tvrdili da nije bilo nikakvih pretnji i uslovljavanja sa ruske strane tokom pregovora?
• Nezavisno od toga, da li je ruska strana na bilo koji način preuzela obavezu da konačno proširi tu listu i da u potpunosti omogući realizaciju sporazuma o slobodnoj trgovini? U javnosti postoje tvrdnje da će, i nakon proširenja liste proizvoda, biti zadržan sistem količinskih ograničenja (godišnjih kvota).
• Da li srpski pregovarački tim i Ministarstvo rudarstva i energetike, kao organ zadužen za realizaciju Sporazuma, vodi računa o obavezama koje je Srbija preuzela ratifikacijom SSP-a (ukidanje monopola i otvaranje tržišta, pooštravanje ekoloških zahteva, obavezne rezerve u iznosu od 30 odsto godišnje potrošnje...)?
• Da li je, u tom smislu, na bilo koji način u pregovore ili njihovu pripremu uključen kabinet potpredsednika Vlade zaduženog za evropske integracije ili Kancelarija za evropske integracije?
• Gde će biti mesto registracije budućih kompanija?
• Da li je ruska strana tokom pregovora tražila objašnjenja o sudbini inicijative za ocenu ustavnosti koju je LDP podneo Ustavnom sudu i da li su tražene garancije da Ustavni sud neće reagovati?
• Da li je srpska strana tokom pregovora tražila informacije o trenutnom finansijskom stranju GAZPROM-a i da li je tačna informacija da je ova kompanija zatražila veliku finansijsku pomoć ruske države s obzirom da je pogođena efektima finansijske krize i pada cene nafte?

III JUŽNI TOK, SRBIJAGAS, YUGOROZGAS

Direktor JP Srbijagas je najavio da je postignut dogovor da Gazprom «dozvoli» da srpska strana povrati procenat vlasništva u zajedničkoj kompaniji YUGOROZGAS i da će u budućnosti odnos vlasništva biti 51 odsto (ruska strana)/ 49 odsto (Srbijagas).

• Zašto je javnost obmanuta na ovaj način? Ovakav odnos vlasništva nikada nije postojao u YUGOROZGAS-u. Kada je osnovana kompanija (1996) obe strane su imale po 50 odsto vlasništva. U međuvremenu je, kako je dokazao LDP, zloupotrebama i propustima srpske vlade u periodu od 2004. do 2007. godine, ruska strana stekla čak 75 odsto vlasništva. Ako Srbija (Srbijagas) povrati samo 24 odsto vlasništva, upravljačka prava i sve poslovne odluke će i dalje biti isključivo u rukama GAZPROM-a koji ostaje većinski vlasnik?
• Da li će Srbija (Srbijagas) biti u obavezi da plati kupovinu (otkup) ovih 24 odsto i po kojoj ceni ili je taj «povraćaj manjinskog udela» na neki drugi način pokriven ukupnim aranžmanom?
• Da li to znači, s obzirom da najavljeni odnos vlasništva, da će sadašnji YUGOROZGAS zapravo prerasti u kompaniju koja se pominje u Sporazumu i koja će biti zajedničko preduzeće zaduženo za realizaciju gasnog dela aranžmana?
• Šta znači izjava g. Dušana Bajatovića da će YUGOROZGAS i dalje biti posrednik «dok se ne potpišu drugi papiri»? Do kada i koji su to papiri?
• Da li je utvrđena odgovornost za gubitak statusa ravnopravnog partnera u YUGOROZGAS-u i da li je g. Milutin Prodanović i dalje pomoćnik ministra rudarstva i energetike zadužen za javna preduzeća?
• Gde će biti mesto kupovine gasa («prelaska rizika») u narednoj godini – na Beregovu (ukrajinsko-mađarska granica) ili na Horgošu (srpsko-mađarska granica)? Početkom 2007. godine je održan sastanak YUGOROZGAS-a na kojoj je g. Vladimir Koldin, njegov predsednik, tvrdio da ova druga opcija, koja je mnogo povoljnija za Srbiju, postaje realna u 2009. godini. Razlika je ogromna zato što sada, kada se smatra da gas preuzimamo na izlasku iz Ukrajine, sve rizike, troškove, cenu transporta, gubitke u mreži (koji su veliki) snosi srpska strana, od te tačke do ulaska u Srbiju. Razume se da krajnju cenu ovoga plaćaju potrošači u Srbiji!