Obrazloženje

I Proceduralni razlozi. - Liberalno demokratska partija smatra dazakazivanje i održavanje sednice Vlade Srbije u toku predizborne tišinepredstavlja najgrublje kršenje zakonskih odredbi koje regulišu rad državnihorgana, a posebno Vlade, tokom sprovođenja izbornog postupka. Pored toga, nizzakonskih propisa reguliše ograničenu nadležnost Vlade da donosi odluke izsvoje nadležnosti kada postupa kao Vlada kojoj je prestao mandat i kada ona imakapacitet da obavlja samo tekuće poslove do izbora nove Vlade (tzv. „tehničkaVlada").

Zakon o Vladi jasno utvrđuje da takva Vlada „ne može predlagati Narodnoj skupštinizakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovodonošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbraneili prirodna, privredna ili tehnička nesreća" (čl. 17). U ovom slučaju nijeispunjen nijedan zakonom predviđeni uslov koji bi omogućio usvajanje odluke outvrđivanju Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade RepublikeSrbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblastima naftne i gasne privredeniti njegovo upućivanje na razmatranje pred Narodnom skupštinom. Pored toga,nije moguće ni da se ovakva hitnost u postupanju pravda time da to „nalažupotrebe države" s obzirom da sporni Sporazum ne može proizvoditi nikakva pravnadejstva sve dok ne bude potvrđen u Narodnoj skupštini. Zasedanje Narodneskupštine nije moguće do konstituisanja novog saziva parlamenta posle završetkatekućeg izbornog postupka, pa je očigledno da ovakvo kršenje zakona ne možeproizvesti nikakvu efektivnu odluku.

II Sadržinski razlozi. - Liberalno demokratska partija smatra da sunajvažniji razlozi za povlačenje predložene tačke dnevnog reda vezane zaneotklonjive manjkavosti i štetnost Sporazuma koji je potpisan sa ruskomstranom. Ovaj Sporazum ima nedostatke koji ugrožavaju najvažnije ekonomske,privredne, političke i strateške interese Republike Srbije i ugrožavaju pravanaših građana.

Sporazum je pripreman i pregovaran bez bilo kakvejavne i stručne rasprave o strateškim interesima Srbije u oblastima naftne igasne privrede kao najvažnijih delova energetskog sektora. Tokom zaključivanjaSporazuma naročito su ignorisana pitanja:

1. izgradnje održive i sigurne energetskebudućnosti Republike Srbije;
2. opravdanosti vezivanja pitanja izgradnje ieksploatacije gasovoda za transport gasa i pitanja svojinske transformacijeNaftne industrije Srbije (AD NIS);
3. ravnopravnog učešća Republike Srbije uvlasništvu budućeg zajedničkog preduzeća i obaveze da se zadrži mogućnostkontrole u vršenju upravljačkih i vlasničkih prava („zlatna akcija" i drugipotencijalni mehanizmi);
4. postojeće tržišne vrednosti Naftneindustrije Srbije i uslova pod kojima treba obaviti podizanje njene efikasnostii konkurentnosti na nacionalnom i međunarodnom tržištu;
5. potrebe da se obezbedi mogućnost RepublikeSrbije da učestvuje i u drugim energetskim projektima, a naročito onim koji suvezani za transevropske energetske sporazume usmerene prema zemljama EU;
6. raspolaganja prirodnim resursima RepublikeSrbije koji podrazumevaju i zemljište, prirodna nalazišta i druge energetskepotencijale države;
7. očuvanja suverenosti Republike Srbije uoblastima ekonomske i privredne suverenosti i upravljanja sopstvenim strateškimpotencijalima;
8. zaštite kvaliteta životne sredine iotklanjanja posledica prerade energenata u prethodnom periodu i u periodurealizacije budućeg Sporazuma;
9. otvorenog uspostavljanja monopola državnihkompanija strane države u osetljivim oblastima naftne i gasne privrede;
10. transparentnosti postupka usaglašavanja izaključivanja ovakvog dokumenta.

Ovo su samo neki od najvažnijih opštih nedostatakakoji dokazuju da je potpisani Sporazum suprotan zakonu i vitalnim strateškiminteresima Srbije i njenih građana. Upozoravamo Vladu Srbije da su odgovarajuće„gasne aranžmane" sa Ruskom Federacijom zaključile i neke druge države regionai Evrope. Nijedan od tih sporazuma nije zaključen na ovakav način, a svaki odnjih na neuporedivo bolji i efikasniji način štiti interese domaće države uugovornom aranžmanu sa ruskom stranom. Poredeći, na primer, ovaj i sporazumkoji je zaključila Republika Bugarska

(kao država slične veličine i energetskog položajakao Srbija), dolazimo do zaključka da su pregovarački tim i politička vlastkoja su odlučili da uđu u ovakav aranžman narušili javni interes i propustilipriliku da adekvatno zaštite interese države koju predstavljaju.

Predloženi Sporazum predviđa da u budućojkompaniji ruska strana ima najmanje 51 odsto vlasništva čime se, imajući u viduostale odredbe Sporazuma, stranom partneru omogućava potpuna kontrola nad radomkompanija i ekskluzivna pozicija za određivanje svih uslova za upravljanje iposlovanje kompanija.

Sporazum propisuje da je propusna moć budućeggasovoda „najmanje 10 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje" što jetri puta manje nego u slučaju Sporazuma sa Bugarskom. Pored toga, RepublikaSrbija je izgubila pravo da odlučujuće utiče (kroz obavezno odobrenje) namaršrutu budućeg gasovoda preko naše teritorije. Cene usluga transportovanja,skladištenja i protoka gasa određuju buduće kompanije čime se, zbog većinskekontrole ruske strane, onemogućava bilo kakav uticaj Srbije ili njenihkompanija na formiranje i visinu cena. Pored toga, pravo na korišćenje svihkapaciteta gasovoda i podzemnog skladišta gasa pripada isključivo ruskimučesnicima (član 8).

U pogledu „prodaje" Naftne indutrije Srbije (ADNIS), zaključivanjem Sporazuma je izbegnuta redovna zakonska privatizacionaprocedura. Umesto toga, NIS se direktnom pogodbom prodaje stranoj državi takošto se stvara obavezujući okvir za budući aranžman postojećih naftnih kompanijaSrbije i Rusije. AD NIS se Sporazumom prodaje ruskoj strani (kompaniji GAZPROMili njenoj kompaniji-kćerci) na osnovu sumarne odredbe u članu 9 Sporazumakojim se, po višestruko nižoj ceni od realne tržišne vrednosti, ustupa većinskikapital ovog strateškog javnog preduzeća koja u vlasništvu ima ogromnu imovinugrađana Srbije. Pored toga, iz Sporazuma nisu izuzeta nalazišta nafte nateritoriji naše zemlje, pa se na ovaj način stranoj državi, bez sprovođenjapropisane procedure, ustupa korišćenje prirodnog bogatstva što je u suprotnostisa postojećim zakonodavstvom.

Konačno, Sporazum ne pominje nikakve obavezeruskih partnera (budućih vlasnika) da poštuju postojeće ekološke norme uzakonodavstvu Srbije niti obavezu da otklanjaju štetne posledice prerade,transporta i distribucije energenata. Time je otvoren prostor da se ionakotragična ekološka situacija u delovima Srbije u kojima postoje kapacitetinaftne industrije dodatno pogoršaju. Poreg toga, ozbiljna tehnološkaistraživanja pokazuju da se tzv. „uralska nafte" koja će se prerađivati ukapacitetima u našoj zemlji, jeste nafta sa ogromnim procentom sumpora. Na ovajnačin će se troškovi otklanjanja ekoloških šteta prevaliti na teret budžetaRepublike Srbije a ne na vlasnika koji će ostvarivati profit iz ovih poslova.Ovakvo kršenje ekoloških standarda EU može biti ozbiljna prepreka u procesu priključenjaSrbije Evropskoj uniji.

Potpisnici Sporazuma sa srpske strane nisu vodiliračuna ni o obavezi koja postoji u zakonodavstvu EU da svaka država članica imanajmanje 30 odsto rezervi nafte od svoje godišnje potrošnje, osim ukoliko nemasopstvena nalazišta. Kako ovim Sporazumom Srbija gubi vlasničko pravo nanalazištima nafte, sledi da se njegovim zaključenjem dodatno otežavaju usloviza prijem Srbije u članstvo EU.

Zbog svih navedenihproceduralnih i sadržinskih razloga, LDP smatra da ne postoje uslovi da se napredstojećoj sednici Vlade Srbije razmatra PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANJUSPORAZUMA IZMEĐU VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE RUSKE FEDERACIJE O SARADNJI UOBLASTI NAFTNE I GASNE PRIVREDE i zahteva povlačenje ove tačke dnevnog reda.

U Beogradu,
9. maja 2008. godine
ČedomirJovanović
predsednik LDP