Ovim zakonom uređuje se obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja državnih organa i njihovih organizacionih jedinica radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela određena ovim zakonom.


Ovaj zakon primenjuje se radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivična dela nasilničkog ponašanja na sportskoj manifestaciji i javnom skupu.



Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona osniva se Tužilaštvo za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima za teritoriju Republike Srbije, sa sedištem u Beogradu.

Tužilaštvo za suzbijanje nasilja na sportskim maneifestacijama i javnim skupovima nadležno je za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona u prvom stepenu i postupku po pravnim lekovima.


Tužilaštvo za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima čine Tužilac za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima, zamenici tužioca za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima i zaposleni.

Radom Tužilaštva za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima rukovodi Tužilac za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima.

Tužilac, odnosno zamenik ima prava i dužnosti kao javni tužilac, odnosno zamenik.

Na rad Tužilaštva za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima shodno se primenjuju odredbe Zakona o javnom tužilaštvu.


Tužioca za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima bira Narodna skupština na predlog Vlade na period od šest godina i može biti ponovo biran..
Vlada predlaže Narodnoj skupštini jednog ili više kandidata za izbor na funkciju Tužioca za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima.
Kandidate iz stava 2. ovog člana Vlada predlaže sa liste kandidata koje utvrđuje Državno veće tužilaca.
Zamenika tužioca za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima postavlja i razrešava Tužilac za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima.

Za Tužioca za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima može biti izabrano, a za njegovog zamenika postavljeno, lice koje ispunjava uslove za izbor za višeg javnog tužioca i poseduje visok moralni ugled i nepristrasnost i značajno iskustvo u oblasti krivičnog prava.

Zamenik tužioca za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijam i javnim skupovima postavlja se na četiri godine i može biti ponovo postavljen.

Po prestanku funkcije u Tužilaštvu za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima, javni tužilac odnosno zamenik vraća se na dužnost koju je vršio u javnom tužilaštvu.


Tužilac za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Tužilaštvu za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.


Svi državni organi i organizacije dužni su da na zahtev Tužioca za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima:

1. bez odlaganja omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva kojim raspolažu,
2. obezbede blagovremeno odazivanje svog pripadnika, odnosno zaposlenog, uključujući i starešine organa ili organizacija, radi davanja obaveštenja i saslušanja u svojstvu osumnjičenog ili svedoka,
3. bez odlaganja predaju svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju, ili na drugi način saopšte informacije koje mogu da pomognu u otkrivanju učinilaca krivičnih dela na koje se primenjuje ovaj zakon.

U ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove radi otkrivanja krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona obrazuje se Služba za otkrivanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima (u daljem tekstu: Služba).

Služba postupa po zahtevima Tužioca za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima, u skladu sa zakonom.

Ministar nadležan za unutrašnje poslove postavlja i razrešava starešinu službe, po pribavljenom mišljenju Tužioca za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima.

Rad Službe uređuje se aktom koji donosi ministar nadležan za unutrašnje poslove, po pribavljenom mišljenju Tužioca za suzbijanje nasilja na sportskim manifestacijama i javnim skupovima.



Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležan je Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni.

Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je Apelacioni sud u Beogradu.

Sukob nadležnosti između redovnih sudova za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona rešava Vrhovni kasacioni sud.

Odredba stava 3. ovog člana primenjuje se i u slučaju sukoba nadležnosti između Posebnog odeljenja za postupanje u krivičnim delima iz člana 2. ovog zakona Višeg suda u Beogradu i drugih odeljenja i veća toga suda.


U Višem sudu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Višeg suda).
Radom Posebnog odeljenja Višeg suda rukovodi predsednik Posebnog odeljenja Višeg suda.
Predsednika Posebnog odeljenja Višeg suda postavlja predsednik Višeg suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Posebno odeljenje Višeg suda.
Predsednik Posebnog odeljenja Višeg suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

Sudije u Posebno odeljenje Višeg suda raspoređuje predsednik Višeg suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost.

Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Posebno odeljenje Višeg suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost.

Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Posebno odeljenje Višeg suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti primene ovog zakona.

Predsednik Višeg suda u Beogradu bliže uređuje rad Posebnog odeljenja Višeg suda.


U Apelacionom sudu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: Posebno odeljenje Apelacionog suda).

Radom Posebnog odeljenja Apelacionog suda rukovodi predsednik Posebnog odeljenja Apelacionog suda.

Predsednika Posebnog odeljenja Apelacionog suda postavlja predsednik Apelacionog suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Posebno odeljenje Apelacionog suda, na vreme od 4 godine.

Sudije u Posebno odeljenje Apelacionog suda raspoređuje predsednik Apelacionog suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost.

Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Posebno odeljenje Apelacionog suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost.

Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Posebno odeljenje Apelacionog suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti primene ovog zakona.

Predsednik Apelacionog suda u Beogradu bliže uređuje rad Posebnog odeljenja Apelacionog suda.


U Višem sudu u Beogradu obrazuje se Posebno odeljenje za obavljanje administrativno-tehničkih poslova i poslova obezbeđivanja uslova za primenu procesnih odredaba ovog zakona.

Rad Posebnog odeljenja uređuje se aktom koji donosi predsednik Višeg suda u Beogradu, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove pravosuđa.



U Okružnom zatvoru u Beogradu obrazuje se Posebna pritvorska jedinica za izdržavanje pritvora određenog u krivičnom postupku za krivična dela iz člana 2. ovog zakona (u daljem tekstu: Posebna pritvorska jedinica).

Ministar nadležan za pravosuđe bliže određuje organizaciju, rad i postupanje sa pritvorenicima u Posebnoj pritvorskoj jedinici, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku i Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.


U postupku za krivična dela iz člana 2 ovog zakona primenjuju se posebne odredbe Glave XXIXa. Zakonika o krivičnom postupku, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Ako u odredbama glave iz stava 1. ovog člana nije nešto posebno propisano, shodno će se primenjivati ostale odredbe Zakonika o krivičnom postupku.


Tužilac, okrivljeni i njegov branilac i oštećeni i njegov punomoćnik mogu predlagati nove dokaze najkasnije do isteka roka od 30 dana od dana donošenja rešenja o sprovođenju istrage.

Po isteku roka iz stava 1. ovog člana istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda na završnoj sednici za evidentiranje dokaza sačinjava zapisnik o dokazima koji će se izvesti tokom sprovođenja istrage. Na ovoj sednici moraju se istaći i u zapisniku evidentirati i svi procesni i drugi prigovori koji se odnose na tu fazu krivičnog postupka.

Izuzetno, ako dokazi ili razlozi za procesne ili druge prigovore do isteka roka iz stava 1. ovog člana, odnosno završne sednice za evidentiranje dokaza nisu postojali ili se za njih očigledno nije moglo znati, novi dokazi se mogu predlagati ili prigovori isticati najkasnije do zaključenja istrage, o čemu istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda odlučuje rešenjem.


Pravo na razgledanje spisa može se koristiti od momenta donošenja rešenja o sprovođenju istrage.

Istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda može rešenjem odlučiti da se pravo iz stava 1. ovog člana koristi od momenta kad su saslušani svi osumnjičeni obuhvaćeni zahtevom za sprovođenje istrage.

Protiv rešenja iz stava 2. ovog člana može se izjaviti prigovor predsedniku Posebnog odeljenja Višeg suda, koji je dužan da rešenje po prigovoru donese u roku od 48 časova.


O toku glavnog pretresa vodi se audio i video zapis koji sadrži celokupan tok pretresa, kao i zapisnik u pisanoj formi u koji se unose podaci o početku I zaključenju pretresa, prisutnim učesnicima i izvedenim dokazima, kao i rešenja predsednika veća o upravljanju postupkom.

Audio zapis iz stava 1. ovog člana transkriptuje se u roku od 72 časa i predstavlja sastavni deo zapisnika vođenog u pisanoj formi.

Audio zapis, video zapis i transkript čuvaju se kao i zapisnik sačinjen u pisanoj formi.


Istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda, odnosno predsednik veća Posebnog odeljenja Višeg suda može veštaku, odnosno sudskom prevodiocu ili tumaču odrediti nagradu do dvostrukog iznosa nagrade predviđene za veštačenje, odnosno prevođenje ili tumačenje u drugim krivičnim stvarima.


Istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda, odnosno predsednik veća Posebnog odeljenja Višeg suda, dužan je da odredi rok u kome se mora sprovesti potrebno veštačenje i dostaviti nalaz i mišljenje.

Rok iz stava 1. ovog člana ne može biti duži od 90 dana.

U slučaju prekoračenja roka iz stava 2. ovog člana istražni sudija Posebnog odeljenja Višeg suda, odnosno predsednik veća Posebnog odeljenja Višeg suda kazniće novčano lice kome je veštačenje povereno, i to:

1. pravno lice - novčano do 500.000 dinara;
2. odgovorno lice u pravnom licu - novčano do 100.000 dinara;
3. fizičko lice (veštaka) - novčano do 100.000 dinara.

O izrečenim novčanim kaznama iz stava 3. ovog člana vodi se evidencija u Posebnom odeljenju Višeg suda.

U slučaju ponovnog prekoračenja roka u toku iste kalendarske godine, pored izrečene novčane kazne, predsednik Posebnog odeljenja Višeg suda može predložiti ministru nadležnom za pravosuđe upravnu meru brisanja sa spiska veštaka, sa privremenom zabranom bavljenja veštačenjem u trajanju od tri godine.


Odredbe člana 18. ovog zakona shodno se primenjuju i na sudske prevodioce i tumače.

Sudski prevodilac ili tumač, u slučaju prekoračenja roka iz člana 18. stav 2. ovog zakona, kazniće se novčano do 100.000 dinara.


Ako nije moguće obezbediti prisustvo svedoka, veštaka ili oštećenog na glavnom pretresu, njihovo ispitivanje može se vršiti putem video konferencijske veze.

Saslušanje svedoka ili oštećenog na način iz stava 1. ovog člana može se obaviti i putem međunarodne krivičnopravne pomoći.


Na obrazloženi predlog zainteresovanog lica, sud može odlučiti o zaštiti lični podataka svedoka ili oštećenog.


Lica koja obavljaju poslove i zadatke u državnim organima i posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila lica zaposlena na odgovarajućim poslovima i zadacima u Tužilaštvu za organizovani kriminal, Višem sudu u Beogradu Apelacionom sudu u Beogradu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove i Okružnom zatvoru u Beogradu.

Plate lica iz stava 1. ovog člana uređuje Vlada.


Sudije raspoređene u Posebno odeljenje Višeg suda i Posebno odeljenje Apelacionog suda, Tužilac i njegovi zamenici, imaju pravo na staž osiguranja koji se računa sa uvećanim trajanjem, i to tako što se 12 meseci provedenih na radu u posebnim odeljenjima sudova, odnosno Tužilaštvu računa kao 16 meseci staža osiguranja.



Ministarstvo nadležno za pravosuđe obezbeđuje odgovarajuće prostorije i sve druge tehničke uslove potrebne za efikasan i bezbedan rad organa nadležnih za sprovođenje ovog zakona.


Sredstva za rad državnih organa za suzbijanje nasilja obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.



Krivični postupci za krivična dela iz člana 2. ovog zakona u kojima je optužnica stupila na pravnu snagu do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se pred sudovima koji su bili stvarno i mesno nadležni pre stupanja na snagu ovog zakona.


Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".