REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA
POSLANIČKA GRUPA
Liberalno demokratska partija
22. februar 2010. godine
Beograd

PREDSEDNICI
NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE

Na osnovu člana 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije podnosimo amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije koji glasi:

AMANDMAN

Član 25. menja se i glasi:

„Član 23. menja se i glasi :

„Član 23.
Savet:

1. donosi Status, na predlog Izvršnog odbora;
2. donosi finansijski plan Narodne banke Srbije;
3. usvaja godišnje finansijske izveštaje Narodne banke Srbije;
4. bira spoljnog revizora, razmatra izveštaj spoljnog revizora i prati primenu preporuka tog revizora u Narodnoj banci Srbije;
5. vrši nadzor nad sistemom finansijskog izveštavanja, upravljanja rizicima i unutrašnjih kontolora u Narodnoj banci Srbije;
6. ocenjuje da li su računovodstvene politike i procedure koje su u Narodnoj banci Srbije odgovarajuće;
7. usvaja godišnji plan o obavljanju interne revizije u Narodnoj banci Srbije ( u daljem tekstu: interna revizija) i periodično razmatra izveštaje o obavljenoj izvršenoj reviziji;
8. vrši nadzor nad obavljanjem interne revizije i obavljanjem usklađenosti poslovanja u Narodnoj banci Srbije;
9. donosi strategiju razvoja Narodne banke Srbije, koju predlaže Izvršni odbor i prati njeno sprovođenje.

Savet po potrebi, a najmanje jednom godišnje, Narodnoj skupštini podnosi izveštaj o svom radu.“


Za Liberalno demokratsku partiju je neprihvatljiva ideja iz Predloga zakona da se ustanovi nadležnost Saveta guvernera Narodne banke Srbije (Savet) da odlučuje o režimu kursa dinara, na predlog Izvršnog odbora, ali uz saglasnost Vlade. To je najdirektniji način mešanja u operativne poslove centralne banke, i to u njihov najosetljiviji deo, naročito sa aspekta konkretnih odluka o ponašanju NBS na deviznom tržištu.

Zato je smisao ovog amandmana da se iz člana koji reguliše nadležnost Saveta obriše njegovo pravo da „2) utvrđuje režim kursa dinara, na predlog Izršnog odbora, uz saglasnost Vlade;“

Naime, prema članu 14. Predloga zakona, Izvršni odbor utvrđuje politiku kursa dinara, a prema članu 23. istog teksta, Savet guvernera utvrđuje režim kursa dinara, na predlog Izvršnog odbora i uz saglasnost Vlade. Ovakva odredba izaziva nedoumice iz nekoliko razloga.

Prvo, u poslovima dodeljenim Izvršnom odboru ne stoji da on predlaže režim kursa Savetu. Zbog toga nije jasno odkud onda odredba u članu 23. da Savet utvrđuje režim kursa na osnovu predloga Izvršnog odbora. Drugo, i važnije, iz ovakvo haotične odredbe nije jasno ko utvrđuje režim kursa. Ako je to Izvršni odbor, čemu onda uloga Saveta i Vlade? Ako je to Savet, čemu onda član 14. i izvršni Odbor? Ako se misli da Savet utvrđuje režim (član 23), a Izvršni odbor politiku, onda nije jasno u čemu je razlika između režima i politike deviznog kursa.

Pretpostavka nezavisnosti centralne banke jeste da konkretne odluke donosi bez direktnog i arbitrernog mešanja političke (izvršne) vlasti. Zbog toga sve odluke koje se tiču kursa dinara, a pre svega odluke o „kupovini i prodaji deviza i efektivnog stranog novca na deviznom tržištu radi sprovođenja monetarne politike, u skladu sa utvrđenim režimom kursa dinara, odnosno radi održavanja odgovarajućeg nivoa deviznih rezervi.“ (čl. 48 Predloga zakona) moraju da budu zaštićene od potrebe izvršne vlasti da sama upravlja kursom, u skladu sa svojim kratkoročnim političkim potrebama.

Iz ovakve zakonske formulacije ( čl. 48 ) sledi da je osnovni instrument sprovođenja režima kursa dinara upravo prodaja ili kupovina deviza u cilju upravljanja ili uticaja na tržišni kurs domaće valute. U sistemu koji je potpuno evroizovan, po priznanju nosilaca monetarne i finansijske vlasti ( NBS, ministarka finansija ) ovo pitanje postaje najvažnije kada je reč o aktuelnom standardu građana, njihovoj zaduženosti, odnosu zarade i obaveza po kreditima indeksiranim u stranoj valuti, poziciji na tržištu kompanija koje su izvozno ili uvozno orijentisane.

Nema sumnje da je Savet guvernera Narodne banke Srbije organ u čijem je formiranju i personalnom sastavu presudnu ulogu igraju političke stranke, odnosno kadrovski dogovori vladajućih stranka. Kandidate predlaže Odbor za finansije (u praksi će predloge formulisati poslaničke grupe) i nema sumnje da će kvote za predlaganje i izbor članova Saveta biti rezultat primene političkih, a ne stručnih merila.

Upravo zbog toga, kao i zbog sklonosti svake političke vlasti da često više vodi računa o potrebama „političkog ciklusa“ (približavanju izbora) nego o strateškim interesima društva u oblasti privrednog razvoja i monetarnog sistema, posebno je važno da se potpuno isključi mogućnost neposrednog uticaja politički sastavljenog organa na operativne odluke NBS.

Za LDP je naročito neprihvatljivo da Savet svoju odluku donosi uz saglasnost Vlade. Zbog toga je neophodno obrisati ovo ovlašćenje Saveta, jer bi se u suprotnom otvorila opasnost, naročito opasna u našim uslovima, da se kreira veća kontrola političara (Vlade) nad režimom kursa).