ŠTA JE U BEOGRADU DRUGAČIJE?

Više nismo mogli da dozvolimo da se sistem ruši, a građani trpe i plaćaju, novcem ili zdravljem, sve slabostizapuštenog i beživotnog sistema! LDP je preuzeo odgovornost da počne sređivanje stanja u beogradskom zdravstvu. To ne može biti posao jedne partije i partijskih stručnjaka za tu oblast. Danas ljudi prepoznaju novu energiju i promene koje je doneo LDP u Beogradu i po rezultatima gradske sekretarke za zdravstvo! Ona nije naš stranački aktivista, niti produžena ruka stranke u životno važnom sistemu zdravstva na nivou Beograda. Bilo nam je dosta stranačkih produženih ruku i povezanih šema masovnih zloupotreba u gradu u kojem je zdravstvo siromašno, a osiromašeni građani primorani da čekaju na kakvu-takvu zdravstvenu uslugu ili pomoć.

LDP je preuzeo odgovornost: počelo je sređivanje stanja u beogradskom zdravstvu!

Zato je naš plan:

• izabrani lekar i njegov tim kao prva linija ulaska u sistem zdravstvene zaštite
• sloboda izbora ličnog lekara, bilo da je privatni lekar, ili zaposlen u državnoj ustanovi
• izdvajanje primarne zaštite iz sadašnjih «zdravstvenih kombinata» • obim i vrste usluga utvrđeni po starosnoj dobi, rodu i zdravstvenom stanju
• kombinovanje sistema javne i privatne zdravstvene službe. LDP se zalaže za jasno definisanje tri osnovna izvora sredstava za finasiranje zdravstvenih potreba građana
• obavezno zdravstveno osiguranje, organizovano na principima klasičnog modela socijalnog osiguranja, sa doprinosima kao osnovnom instrumentom za finansiranje definisanog obima prava osiguranika;
• država preko svojih budžeta na različitim nivoima vlasti za opšte zdravstvene potrebe stanovništva i zdravstvenu zaštitu socijalno ugroženih građana;
• građani sami za veći obim i standard prava kroz različite forme dopunskog i dobrovoljnog osiguranja ili direktnim plaćanjem.

Potrebna nam je i hitna decentralizacija sadašnje organizacije obaveznog socijalnog osiguranja. To znači i transformisanje u posebno regionalno osiguranje na onom nivou na kojem je doprinosom osiguranika moguće pokriti najveći broj rizika obuhvaćenih obaveznim osiguranjem. Pri tome se mora voditi računa i o odgovarajućoj pokrivenosti područja mrežom zdravstvenih ustanova na primarnom i sekundarnom nivou zdravstvene zaštite, saobraćajnoj povezanosti i drugim parametrima. Organizacija zdravstvenog osiguranja na nivou republike i dalje bi postojala sa znatno suženim funkcijama. Pružanje farmaceutskih usluga i kupovina lekova moraju da budu zasnovani na istom principu. Državni i privatni apotekari moraju biti izjednačeni pred osiguranjima koja su dužna da za svoje osiguranike zaključe ugovore sa svima koji su u stanju da obezbede punu ponudu, kvalitetnu distribuciju i standardnu cenu lekova za čiju nabavku osiguranici uplaćuju sredstva. Tako bi osiguranici mogli da nabavljaju lek u apotekama koje im odgovaraju, a troškove bi snosila osiguranja bez diskriminacije. Tako sistem postaje efikasan, a usluga bolja i jeftinija.