• nova kulturna politika
• slobodno tržište kulturnih delatnosti
• pomoć države - transparentna i usmerena ka regionalnim, lokalnim, manjinskim ali i urbanim i subkulturnim umetničkim idejama
• zaštita moralnih, autorskih i imovinskih prava stvaralaca
• kultura – način života

Reforma u oblasti kulture je preduslov stvaranju nove kulturne politike. Kulturne politike koja će uspeti da definiše prioritete neophodne da približi Srbiju modernim tokovima komunikacija, aktuelnim umetničkim vrednostima i promeni sistema vrednosti unutar samog društva.

Modernizacija Srbije kojoj težimo zahteva da kultura dobije značajnije mesto u političkom okviru u kome funkcioniše. Promene moraju da budu sveobuhvatne i vidljive kako bi građanima zaista pružili izbor i dali mogućnost da učestvuju u kulturnom životu u zemlji. Sloboda medija i raznovrsnost kulturne ponude su faktori koji će doprineti razvoju konkurencije na polju stvaralaštva i kreativnog izraza.

Neophodno je definisanje i donošenje Nacionalne strategije kulturnog razvoja. Činjenica da takva politika nije definisana dovoljno govori o stanju i načinu na koji se umetnost i kultura tretiraju u sadašnjem nazadnom sistemu. Koreni ovakvog odnosa definitivno leže u izolacionalističkoj politici koju sprovodi sadašnja vlada koja i u ovom segmentu svog funkcionisanja dokazuje da joj je koren u nacionalističkoj ideologiji. Zato živimo u „ kulturi” sponzoruša, turbo folka opšte nepismenosti i vulgarnog , specifično srpskog kica.

Privredni potencijal koji leži slobodnom tržištu kulturnih delatnosti tek treba da bude otkriven u Srbiji. Omogućavanje razvoja različitih kulturnih identiteta na nacionalnom nivou pružiće građanima slobodu i mogućnost izbora između različitih umetničkih viđenja stvarnosti. Pomoć države mora da bude transparentna i usmerena ka regionalnim, lokalnim, manjinskim ali i urbanim i subkulturnim umetničkim idejama.

Kultura jedne države predstavlja i njen identitet. Industrija kulture u Srbiji je zapostavljena i svodi se na etablirane vrednosti koje su proizašle iz proteklih godina kada su malograđanština i šund bili jedini način kulturne komunikacije. Ako to nije suđenje u Hagu, potere za ratnim zločincima ili konflikti na teritoriji bivše Jugoslavije, za Srbiju se vezuju slike megalomanskih koncerata supruge ozloglašenog ratnog zločinca.

Razvoj novog modernog stvaralaštva je početak ulaganja u novi identitet Srbije. Povećanje obima međunarodne saradnje i uvođenje evropskih standarda otvoriće prostor za bolju komunikaciju i promovisanje novih vrednosnih okvira u kulturnom poretku države.

Neophodni su pravni okviri koji istovremeno štite moralna, autorska i imovinska prava stvaralaca, a sa druge strane omogućuju, i podstiču nesmetanu konkurenciju stvaralaštva. Potpuna i iskrena zakonska, institucionalna i faktička zaštita intelektualne svojine u svim oblastima stvaralaštva je preduslov slobodnog, neopterecenog umetničkog i kreativnog potencijala.

Kultura se takođe mora definisati kao „način života”. Slobodan, srećan i situiran građanin je kulturan građanin. Kultura je integralni deo života srednje klase koja mora ponovo dobiti zapaženo mesto na društvenoj mapi Srbije.

Oslobađanje od poreza privrednih subjekata koji stimulišu razvoj kulture je jedan od načina na koji se može unaprediti kulturna scena i omogućiti joj novi zamah.

Kultura treba da postane sredstvo ali i treba da bude cilj nove politike koju predlaže LDP. Kulturno obrazovanje treba da postane konstantan segment u osnovnim i srednjim školama ali i obaveza medijskih kuća da kulturno obrazovne programe uključe u redovne programske šeme. Moramo postići kvalitet koji se neće odraziti samo kroz veći broj kulturnih dešavanja nego se usredsrediti na ukupan izgled sredine u kojoj živimo i radimo. Razvoj kulture znači ponovni razvoj dostojanstva svakog građanina Srbije bez obzira na nacionalnost, pol, materijalnu ili versku pripadnost.