Srbija nije jedina zemlja u tranziciji gde su kolektivistička shvatanja i ustanove još uvek snažni. Ovo je posledica činjenice da su i formalne i neformalne ustanove koje su nasleđene veoma oslonjena na kolektivizam. On je prepreka uspostavljanju vladavine prava, koja može da se zasniva samo na individualnoj odgovornosti.

Takođe je kočnica razvoja tržišne privrede, jer se ona takođe oslanja, pre svega, na individualnoj koristi i odgovornosti za troškove. Konačno, kolketivizam je prepreka demokratizaciji, jer ograničava političku konkurenciju i daje prednost strankama i koalicijama koje nude jednu ili drugu vrstu autoritarizma ili bar paternalizma, a ne afirmišu demokratsku odgovornost i demokratsko političko ponašanje.

Usled toga, potrebno je zalaganje za liberalnu demokratiju. Tu nije reč o ideološkom stanovištu niti je reč o obraćanju određenoj društvenoj grupi ili sloju. Za liberalnu demokratiju mogu da budu socijalisti i konzervativci, preduzetnici i radnici, neoliberali i zagovornici države blagostanja. Reč je o zalaganju za sistem prava i obaveza koji su u temelju evropskog konstitucionalizma, vladavine prava, samostalnosti građanskog društva i demokratskog političkog sistema. Takođe, u osnovi privrednih sloboda, privrednog napretka, slobodnog preduzetništva i svake vrste inovativnosti.

Konačno, u osnovi je svake uspešne tranzicije i razvojne politike uopšte. Ne samo zato što oslobađa preduzetničke, poslovne i profesionalne sposobnosti ljudi, već i zato što daje prednost jednakim šansama svih ljudi nezavisno do njihovog socijalnog i svakog drugog porekla. Nesumnjivo, liberalnim demokratama će se pre pridružiti oni koji veću šansu vide u budućnosti, a ne u očuvanju prošlosti, pre odgovorni nego populisti, ali to je upravo kako i treba da bude. To i jeste razlog zašto je liberalno demokratska politika potrebna, a posebno je potreban takav ekonomski program.