• priključivanje Evropskoj Uniji s ciljem da postane njena članica
• uključivanje u evro-atlantske bezbednosne strukture – PZM i NATO
• jačanje regionalne saradnje 
• saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama i stvaranje uslova za ekonomsku saradnju sa svetom

POLAZIŠTA

Aktuelni međunarodni položaj Srbije predstavlja zbirnu posledicu:

• dugotrajne izolacije zemlje,
• konfrontiranja sa međunarodnom zajednicom u periodu pre demokratskih promena,
• usporenih reformi i nedovoljnog političkog zaokreta ka suštinskoj promeni sistema i institucija posle 5. oktobarskih promena.

Prvi neposredni spljnopolitički cilj je obnova ugleda zemlje na međunarodnoj sceni. Za to je potrebno:

• Definisanje spoljno-političkih prioriteta zemlje usklađenih sa nacionalim interesom i promenama koje danas obeležavaju međunarodne odnose.

• Prezentovanje naših interesa kroz jasnu poruku međunarodnoj zajednici, odgovorno preuzimanje i izvršavanje obaveza čime se stiče poverenje međunarodnih faktora i pozicija partnera.

Zaštita i promocija opštih vrednosti – sloboda, jednakost, solidarnost, tolerancija.

KREDIBILITET

Sa pozicije zemlje koja je 2000. godine postala inspiracija i model za promene autoritarnih režima (Gruziji i Ukrajini), Srbija se vratila na mesto objekta u međunarodnim odnosima – Srbija je pod međunarodnim pritiskom zbog nesaradnje sa Tribunalom za ratne zločine u Hagu, optužena je za zločin genocida i u slaboj pregovaračkoj poziciji oko pitanja statusa KIM.

U skladu sa vremenom i prostorom kome pripada, Srbija mora da se zalaže za univerzalne vrednosti – žaštita ljudskog dostojanstva, slobode, prava na razvoj, vladavinu prava, poštovanje privatne svojine, slobodno tržište, religijsku i etničku toleranciju.
Svet danas funkcioniše na principu koalicija –od dugoročnih, ali ne i statičnih, kao što je NATO, do ad hoc i labavih. I najmoćnije države sveta imaju potrebu za savezništvima u žaštiti i promovisanju svojih interesa. Srbija ne treba da bude izuzetak.

Ostvarivanje merljivog pomaka od konfrontacije do saradnje sa zemljama regiona kome pripada Srbija je najbolja preporuka za pridruživanje EU i obnovi ugleda zemlje kao pouzdanog partnera .

Suprotno kod nas tradicionalnom razmišljanju da je naša zemlja ključni faktor u regionu, svet danas smatra da postoji potreba da se Srbija kvalifikuje za tu poziciju. Samosvest o slabostima je početak realnih procena o mestu i ulozi naše zemlje u svetu. Sledeći korak je suočavanje sa posledicama neuspele politike vođene tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije, gde je imperativna potreba da se osude ratni zločini i kazne počinioci. Brzina kojom je Srbija spremna da pređe ova put, odrediće dinamku jačanja nase međunarodne pozicije.

Transformacija kroz koju je prolazila Srbija u poslednjoj dekadi otvorila je i pitanje indentiteta zemlje na međunarodnoj sceni. Dezintegracioni procesi praćeni izolacijiom zemlje do oktobarskih promena, unutar Srbije su stvorili iskrivljenu sliku o globalnim tendencijama. Nastavak politike uslovljavanja prema Srbiji i posle 5.oktobra izazvao je zamor i pojačao neodlučnost pojedinih politčkih struktura u sprovođenju međunarodnih obaveza.

Atentat na Premijera Srbije Zorana Đinđića usporio je reforme u zemlji, rezultirao pokusajima restauracije poraženih snaga, a na međ. planu doveo do sumnje u snagu civilnog društva u Srbiji, kao stubu demokratije. Međunarodna zajednica nastavlja da testira spremnost Srbije na saradnju i obavezivanje, kao i stepen razvoja demokratskih institucija i njihovu funkcionalnost.

REALNOST SAVREMENOG SVETA

Preovlađujući stav u međ. zajednici je da su kao globalna pretnja miru danas markirani a) međunarodni terorizam, b) proliferacija i c) države koje ne funkcoinišu po demokratskim principima. U koncipiranju svog spoljnopolitičkog nastupa Srbija mora da uzme u obzir sva navedena tri elementa i da se prema njima jasno odredi.

Svet danas obeležava multilaterizam uz uvažavanje činjenice, i od strane kljucnih međunarodnih faktora (EU, Rusije, Kine), da su se SAD izdvojile kao monolitna super sila. Američki internacionalizam reflektuje jedinstvo vrednosti zapadne civlizacije i nacionalnog interesa SAD, što proizvodi direktne posledice u međunarodnim odnosima.

Spremnost jedne države za suprotstavljanje terorizmu i za odbranu i razvoj demokratskih vrednosti postaje veličina merljivosti njenog međunarodnog pložaja.

Na međusobne odnose SAD, Rusije i najvažnijih evropskih zemalja (posebno V. Britanije, Nemačke i Francuske) utiče i geostrateško pomeranje u međunarodnim odnosima sa Atlantika na Pacifik, gde ove zemlje sada prepoznaju svoje zajedničke interese i koordinišu nastup. Tačka prelamanja međunarodnih interesa je danas pomerena na region šireg Bliskog istoka i Centralne Azije. Evro-atlantski odnosi suštinski nisu dovođeni u pitanje, već su u procesu transformacije i prilagođavanja novim međusobnim interesima. Povezanost i saradnja ključnih međunarodnih faktora ostaje prisutna i kada dolazi do polarizacije po pojedinim pitanjima, kao u slučaju Iraka . Vizija NATO sa Samita u Istanbulu da se širi ka Kavkazu (fokus na Gruziju) i Centralnoj Aziji (fokus na Uzbekistan), prvo kroz progame PZM-a, podrazumeva i demokratizaciju ovog regiona. EU se prepoznaje kao glavni saveznik SAD u borbi protiv terorizma, a Rusija je potrebna kao saveznik i SAD i EU u trenutku kada se uticaj NATO proširuje na prostor Crnog i Kaspijskog mora i Južnog Kavkaza.

Iz ovoga proizlazi da je region JIE nezaobilazni faktor u izgradnji evroatlantske bezbednosti i predstavlja zaleđe čija je stabilnost potrebna za budući sve veći angažman međunarodnih faktora u CA i sirem BI. SAD i EU dele stav da je neophodno ubrzano rešavanje neuralgičnih tačaka u našem regionu i priprema za inkorporiranje Zapadnog Balkana u evropske integracije.

Tradicionalna savezništva u međunarodnim odnosima danas nisu nedodirljiva, i pokazuju fleksibilnost. Suočena sa ovakvom realnošću u međunarodnim odnosima Srbija mora da se prilagodi i osmisli spoljnopolitčki nastup koji će biti odraz njenih interesa i objektivne i moguće uloge na međunarodnoj sceni.

Cilj Srbije je stvaranje veza sa uticajnim međunarodnim faktorima – put ka tome vodi prvo kroz razvoj demokratkog društva i institucija zemlje, čije konstruktivno postavljanje doprinosi stabilnosti i razvoju regiona kome pripadamo.

SPOLJNO-POLITIČKI PRIORITETI SRBIJE

Priključivanje Evropskoj Uniji s ciljem da postane njena članica, uključivanje u evro-atlantske bezbednosne strukture – PZM i NATO, jačanje regionalne saradnje i povratak pozicije ključnog političkog faktora na Balkanu, saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijamai stvaranje uslova za ekonomsku saradnju sa svetom, finalizovanje saradnje sa Tribunalom u Hagu, saradnja sa svim relevantnim međunarodnim faktorima, ali u meru i u funkciji realizacije postavljenih ciljeva podrška borbi protiv terorizma i proliferacije u skladu sa realnim mogućnostima zemlje,

Region JIE je u završnoj fazi post-konfliktne konsolidacije koja je omogućila učvršćivanje demokratskih institucija i nepovratan proces tranzicije država. EU se već pokazala kao partner Srbije pružajući podršku demokratskim političkim i ekonomskim reformama. Septembra 2003. godine usvojena je zajednička deklaracija o političkom dijalogu EU-SCG, a osnov za to je Solunska agenda za Zapadni Balkan. Dijalog je bio u zastoju zbog redefnisanja odnosa unutar zajedničke države Srbije i Crne Gore i nedovoljne saradnje SCG sa Tribunalom. Aktuelni cilj je da se ove godine zaključi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, čija realizacija sada direktno zavisi od rešavanja slučaja Ratka Mladića.

Cilj Srbije je da se maksimalno ubrza process priključivanja EU i dobije podrška za model koji je imala Slovačka na putu ka EU.

Uključivanje Srbije u evro-atlanske vojno-bezbednosne strukture PZM – NATO, je način da se istovremeno ojača unutrašnja stabilnost zemlje i njen međunarodni položaj. NATO je pre svega politička organizacija i njene članice promovišu i štite zajedničke interese i vrednosti demokratskog društva i slobodnog tržišta. Država -potencijalni kandidat za članstvo u NATO, mora da pokaže nedvosmislenu političku orijentaciju i spremnost da se kroz kooperativnu bezbednost zaštite zajedničke vrednosti. Glavnu prepreku za uključenje Srbije u PZM predstavlja nesaradnja sa Tribunalom u Hagu, kao i spora i nepotpuna reforma vojnih bezbednosnih službi. To provocira stalnu sumnju prema iskrenoj i jasnoj opredeljenosti Srbije ka vrednostima koje štiti NATO. Važan korak u približavanju naše zemlje NATO-u je odluka koju je ova organizacija donela 16. januara 2007. o osnivanju zajedničke grupe za reformu odbrane u SCG (Defense Reform Group), a s ciljem da se pruži pomoć SCG u procesu reforme odbrane (vođenje, koordinacija i praćenje procesa) i izgradnje demokratskih institucija sistema odbrane u SCG. Srbija, kao i svaka druga zemlja kandidat za članstvo, mora da se kvalifikuje i politčki i tehnički za članstvo.

Cilj Srbije je da dobije poziv za punopravno članstvo u NATO na Samitu 2008. godine Prethodno je potrebno da se ispune uslovi za ubrzano uključivanje u PZM – puna saradnja sa Tribunalom, reforma vojske, ratifikacija Sporazuma između SCG i NATO o tranzitnim aranžmanima za podršku mirovnim operacijama i konstruktivno postavljanje Srbije u odnosu na rešavanje statusa KIM. Srbija treba da nastavi da učestvuje u programima NATO koji obuhvataju saradnju sa MO, MUP-om i MSP u oblastima reforme bezbednosnog sektora, konverzije baza, rešavanja problema viška vojnog kadra, školovanja vojnog kadra, zajedničkim vežbama. (Tailored Cooperation Programe).

Na regionalnom nivou Srbija ima realne mogućnosti da utiče na jačanje saradnje među državama, posebno među onima koje su rezultat dezintegracije bivše Jugoslavije. Saradnja sa susedima predstavlja osnovu i za kreiranje partnerskog odnosa sa EU i drugim globalnim faktorima čiji interesi se prelamaju na prostoru JIE. Da bi imala ključnu ulogu u regionu Srbija mora da preuzme integrativnu ulogu kojom se stabilizuje region.

Cilj Srbije je da pomogne u suzbijanju organizovanog kriminala u regionu i stvaranju zone slobodne trgovine, čime se postavlja osnova za konstruktivnu političku saradnju država. Uspešna ekonomska saradnja definiše kao zajednički interes država regiona uspešnu bezbednosnu saradnju, a u cilju kreiranja zdravog okruženja za investicije i funkcionisanje slobodnog tržišta.

Saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama predstavlja imperativ svih država u tranziciji i nužna je za podršku ekonomskim reformama i učvršćivanje demokratskih procesa. Bord Direktora MMF je doneo odluku o uspešnom završetku trogodišnjeg aranžmana zbog čega je Pariski klub poverilaca otpisao dug Srbiji u vrednosti od 700 miliona USD. Međutim moramo postati svesni činjenice da Srbija više nije prioritet. MMF i Svetska banka danas reaguju na aktuelne promene u svetu od kojih je najznačajnija borba protiv terorizma i podrška demokratskim procesima u regionu Centralne Azije i šireg Bliskog Istoka.

Cilj Srbije je priprema za predstojeće razgovore o novom aranžmanu sa MMF-om, koji donosi i pojačano praćenje reformi od strane administracije MMF-a, jer je zemlja zadužena iznad jedan i po put od vrednosti svog kapitala u MMF-u.

Saradnja Srbije sa Tribunalom u Hagu je najprepoznatljivija obaveza naše zemlje na međunarodnom planu. Mogući efekti (ne)uspešne saradnje Srbije sa Tribualom su se od demokratskih promena do danas menjali – od očekivanog prioriteta reformske vlasti do testiranja spremnosti Srbije da bude pouzdan partner i prerastanja u uslov za sve što je deo nacionalnog interesa zemlje – pridruživanje EU i NATO, pregovori oko KIM. Iz tih razloga svaka aktuelna vlast u Srbiji obavezna je da se suoči sa ovim pitanjem ne samo unutar zemlje već i na međunarodnom planu.

Cilj Srbije je da se najefikasnije okonča pitanje saradnje sa Tribunalom u Hagu (rešavanje slučaja Mladica, Karadžića i preostalih optuženika ) kako bi se na unutrašnjem planu okončala demontaža politike ratnih zločina i tzv. anti-Haškog lobija, a na spoljnom planu, Srbija konačno vratila na mesto koje joj pripada kao modernoj demokratiji.
Opredeljenost Srbije ka članstvu u EU ne predstavlja smetnju za dinamičan razvoj saradnje sa svim uticajnim međunarodnim faktorima. Dimenzioniranje te saradnje, Srbija treba da bazira na realnim činjenicama – SAD su danas najuticajnija zemlja u svetu koja ključno determiniše tendecije u međ. odnosima. Orijentacija Srbije ka SAD i EU kao partnerima samo znači razumevanje i prihvatanje geopolitičke realnosti. Deo te realnosti je i praktično postavljanje prema Rusiji kao važnom faktoru na međunarodnoj sceni i značajnom ekonomskom partneru Srbije. Svet kome Srbija danas pripada ne povezuje ideologija, već interes unapređivanja zajedničkog razvoja. Brojne su zemlje sa kojima Srbija može da prepozna zajednički interes, posebno ekomoski, (npr. zemlje regiona Crnog mora), i da oslobođena tradicije prethodnog doba ide napred.

Cilj Srbije je da se kvalifikuje kao kandidat za članstvo u EU čime će pojačati svoj rejting i osposobiti se za međunarodnu konkurenciju. Demokratska zrelost jedne države odnosno njenog liderstva ogleda se u tome koliko je sposobno da kroz specijalizovnu saradnju sa međunarodnim faktorima kreira novu tradiciju u saradnji sa svetom.

Da bi postala pouzdan partner Srbija mora da prepozna šta je globalna pretnja i izazov i da u okviru svojih mogućnosti doprinese njenom suzbijanju. Međunarodni terorizam i proliferacija su danas nezaobilazni na međunarodnoj agendi i zahtevaju prilagođavanje spoljno-političke strategije države.

Cilj Srbije je da se aktivno angažuje kako bi se u regionu kome pripada prepoznao i sprečio svaki nagoveštaj delatnosti koje mogu ukazivati a proliferaciju ili biti podrška terorističkoj opciji. Sarađa obaveštajnih službi u regionu, razmena tih informacija sa partnerima u svetu predstavljaju i izbor i obavezu zemlje koja brine o vlastitoj bezbednosti.

Diplomatska služba

Stanje u kome se nalazi srpsko društvo, naše okruženje, globalni izazovi, a naročito, postavljeni spoljno-politički prioriteti zahtevaju efikasnu diplomatiju. To podrazumeva suštinsku reformu diplomatske službe, koja je posle promene vlasti 5. oktobra 2000. godine prošla samo kroz vertikalnu kadrovsku obnovu. Izostala je ozbiljna horizontalna kadrovska obnova, a sve pod izgovorom profesionalizma – tako da su oni koji su sprovodili politiku prethodnog režima svi ujednačeni (uz male izuzetke) i proglašeni profesionalnim kadrom Ministarstva. To objašnjava zašto je i metodologija nastupa naše diplomatije ostala ista i neprilagođena izazovima pred kojima se našla država u tranziciji, dodatno opterećena hipotekom Miloševićevog režima. Nastavljena je praksa post-factum reagovanja na sasvim predvidljivo postavljanje međ.unarodnih faktora prema Srbiji. Nemogućnost da se osmišljenim i koordiniranim nastupom grade naše pozicije u svetu i novi imidž zemlje samo je pojačavao utisak da se u Srbiji nije desila suštinska promena.

Merilo uspešnosti diplomatije u periodu od oktobra 2000. godine do danas se najlakše sagledava kroz ciljeve i zahteve koji su se tada postavljali pred Srbiju i Crnu Goru i koji su i posle pet godina ostali aktuelni.

Cilj reforme diplomatske službe treba da bude stvaranje brojčano manje, ali visoko mobilne i prilagodljive diplomatije u čijem fokusu treba da bude otvaranje mogućnosti za ekonomski nastup Srbije u svetu. Međunarodni Sud Pravde za svaki definisani spoljno-politički prioritet mora da razvije strategiju nastupa i da je konzistentno sprovodi. Srpska diplomatija će imati težak zadatak da u narednoj dekadi uveri međunarodnu zajednicu da je Srbija stabilna demokratija, pouzdan partner, dobro tržište za investicije, tolerantna sredina i promoter mira u regionu i svetu.

Profesionalnost u diplomatiji znači mogućnost realnog sagledavanja interesa zemlje, veštinu saradnje i sporazumevanja, i naročito kreativnost u sagledavanju sledećih koraka međunarodnih faktora prema Srbiji. Dobar diplomatski nastup jedne zemlje danas zavisi i od uspešne unutrašnje koordinacije različitih resora s krajnjim ciljem da se na međunarodnom planu realizuju postavljeni prioriteti.