Izostala je ozbiljna horizontalna kadrovska obnova, a sve pod izgovorom profesionalizma – tako da su oni koji su sprovodili politiku prethodnog režima svi ujednačeni (uz male izuzetke) i proglašeni profesionalnim kadrom Ministarstva. To objašnjava zašto je i metodologija nastupa naše diplomatije ostala ista i neprilagođena izazovima pred kojima se našla država u tranziciji, dodatno opterećena hipotekom Miloševićevog režima. Nastavljena je praksa post-factum reagovanja na sasvim predvidljivo postavljanje međ.unarodnih faktora prema Srbiji. Nemogućnost da se osmišljenim i koordiniranim nastupom grade naše pozicije u svetu i novi imidž zemlje samo je pojačavao utisak da se u Srbiji nije desila suštinska promena.

Merilo uspešnosti diplomatije u periodu od oktobra 2000. godine do danas se najlakše sagledava kroz ciljeve i zahteve koji su se tada postavljali pred Srbiju i Crnu Goru i koji su i posle pet godina ostali aktuelni.

Cilj reforme diplomatske službe treba da bude stvaranje brojčano manje, ali visoko mobilne i prilagodljive diplomatije u čijem fokusu treba da bude otvaranje mogućnosti za ekonomski nastup Srbije u svetu. Međunarodni Sud Pravde za svaki definisani spoljno-politički prioritet mora da razvije strategiju nastupa i da je konzistentno sprovodi. Srpska diplomatija će imati težak zadatak da u narednoj dekadi uveri međunarodnu zajednicu da je Srbija stabilna demokratija, pouzdan partner, dobro tržište za investicije, tolerantna sredina i promoter mira u regionu i svetu.

Profesionalnost u diplomatiji znači mogućnost realnog sagledavanja interesa zemlje, veštinu saradnje i sporazumevanja, i naročito kreativnost u sagledavanju sledećih koraka međunarodnih faktora prema Srbiji. Dobar diplomatski nastup jedne zemlje danas zavisi i od uspešne unutrašnje koordinacije različitih resora s krajnjim ciljem da se na međunarodnom planu realizuju postavljeni prioriteti.